forumohalu.org « IZGUBLJENO ZNANJE « Zapadna Duhovnost « Pravoslavlje « Sekte, njihovna pogubna učenja i kako ih prepoznati
 Str: 1 2 3 4 [5] 6 7 8 ... 19   Dolje
  Ispis  
Autor Tema: Sekte, njihovna pogubna učenja i kako ih prepoznati  (Posjeta: 24171 puta)
0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #80 na: Kolovoz 03, 2011, 09:31:22 »

PISMO VII.

Ne znam, ljubljeni druže, da li ćeš biti zadovoljan onim što sam u kratkim pismima nastojao da da dam odgovore na tvoja pitanja o muhamedanstvu. U krajnjoj liniji, tu ćeš uvidjeti u čemu se sastoji razlika između istinite vjere u Hrista i vjerovanja u proroka koji je sam sebe prozvao ovim imenom, ali ničim nije posvjedočio svoje nebesko izaslanstvo: jer vlastito uvjeravanje nije dovoljno.

Kada bih mogao da predvidim sva pitanja koja će se pojaviti među sledbenicima Kurana, ja bih se, naravno, potrudio da i na njih, prema mogućnostima, dam zadovoljavajući odgovor. Ali meni se čini da će se njihovo negodovanje svoditi ili na neke konkretne, nevažne detalje, ili na pozivanje na narodna predanja, velikim dijelom iskrivljena, na koja nema prijeke potrebe ni odgovarati, jer ona ne čine suštinu njihove vjere, pošto se sve što je neophodno nalazi u Kuranu; a ja sam se već dotakao temeljnih dogmata na kojima stoji zdanje njihove vjere.

Za one koji žele da poznaju istinu, naročito za obrazovane i dobronamjerne, dovoljno je rečeno da bi mogli da sopstvenim očima uvide istinu: kakva neistinita svjedočanstva se navode u Kuranu, i kakvo je ogromno rastojanje u moralnom učenju i dogmatima između ove dvije vjeroispovijesti. Rasprostirati se više od ovoga bi možda za njih bilo i zamorno. Za one, pak, koji ne žele da se približe svjetlosti istine i koji više vole da trunu u mraku samo zato što su se u njemu rodili i što su i njihovi očevi tako vjerovali - nikakva ljudska riječ ubjeđivanja ne može biti dovoljna. Ne bi bilo loše, ipak, podsjetiti ih, pošto se oni tako tvrdo drže otačkog predanja i smatraju sramnim njegovu izdaju, da su ipak njihovi očevi sami jednom već narušili ovu vjernost, jer, osim onih koji su na islam prešli iz paganstva, veliki broj njih se prevratio u islam iz hrišćanstva, pošto je religija Hristova na šest stoljeća prethodila Muhamedovoj, i sve oblasti u kojima danas gospodari učenje Kurana naročito su cvjetale hrišćanstvom: ostaci mnogobrojnih crkva u gorama Kavkaza jasno svjedoče o tome.

Prema tome, ako nam moralno osjećanje govori da trebamo da ispravljamo svoje greške, i ako nije dobro, kako neki misle, izdavati vjeru otaca: onda je povratak na staru njihovu vjeru, ako je ona bila hrišćanska, prije djelo časti, a ne srama, kao ispravljanje davne greške koja je obremenjavala čitava pokolenja. Ja, pak, na ovo pitanje gledam i sa jedne druge tačke gledišta. U svim našim svjetovnim poslovima mi nastojimo da napredujemo, i naše intelektualno obrazovanje daleko je prevazišlo obrazovanje naših otaca. Zbog čega onda mi želimo da ostanemo ravnodušni prema prosvećenju duhovnom, ako se sa njim susrećemo na životnom putu zajedno sa obrazovanjem svjetovnim? Uostalom, ovo se pitanje ne može odnositi direktno na nas hrišćane, pošto nas je svjetlost Božanstvene istine ozarila prije bilo koje nauke i, budući da potiče iz nebeskog načela, rukovodila nama kroz sumrak varvarskih vremena ka obrazovanju kakvo imamo danas. Međutim, i kod nas možemo da vidimo razlike među ljudima koji su sebe posvetili izučavanju uzvišenih istina hrišćanstva, i ljudi koji se prosto drže učenja vjere, a ne zadubljuju se u njegove duboke istine; naravno, i ovdje, duhovna prosvjeta, sjedinjena sa čistom vjerom, koja se ne plaši prosvjećenja, ima tu prednost, što može donijeti mnogo plodova, ne samo za sebe, nego i za druge.

Zbog čega onda muhamedanci, koji tako rado od nas prihvataju svjetovno obrazovanje, ne žele da idu dalje, i zaustavljaju se na tom prvom, nižem stepenu, ne vodeći računa o tome šta su od nas stekli? Kada bi htjeli da proniknu u istinito načelo tog njima privlačnog prosvjećenja, uvidjeli bi da je i njemu kao temelj poslužila vjera Hristova, koja prvo obrazuje srce, a posle toga i čitavog čovjeka, bez čega ne može biti ni istinskog prosvjećenja, ne samo duhovnog, nego čak ni svjetovnog. Ako se ta blagočestiva žeđ prilikom čitanja ovih pisama koja razobličavaju učenje Kurana pojavi u srcima nekih od njegovih sledbenika: - neka se obrate, radi daljeg izučavanja istina hrišćanstva, svetoj Crkvi, koja će ih nastaviti kroz svoje izabrane propovjednike; jer moj cilj je bio da samo probudim u njima taj osjećaj, koji vrlo često drijema, pod bremenom ravnodušnosti i rasijanosti, ali koji je radi našega spasenja Sam Bog utisnuo u svakog od nas. Ako bi se makar neko od mnogobrojnog skupa muhamedanaca pokrenuo na ovaj bratski zov i otvorio svoje oči za svjetlost Hristovu - u potpunosti bi bio nagrađen moj trud, preduzet zbog svih, sa iskrenom ljubavlju prema njima. Zaista bi bila velika radost, ne samo na zemlji, među hrišćanima, zbog dobijanja novoga brata, nego i na nebu, među Angelima Božijim (Lk. 15:10), zbog spasenja još jedne duše, radi koje je takođe prolio Svoju dragocjenu krv zajednički Iksupitelj čitavog svijeta, Gospod naš Isus Hristos; samo kada bi duša ta u Njega povjerovala i stupila u spasiteljno sa Njim opštenje!

 

Moskva,

Velika Subota

10 aprila

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #81 na: Kolovoz 03, 2011, 09:46:39 »

                                                                        ČOVEK JE VIŠI OD ZVEZDA
                                                                      Okultizam, astrologija, magija
                                                                 (PRAVOSLAVLJE I SEKTE, KNJIGA 6)

 
                                                                          EPIDEMIJA OKULTIZMA

 

Okultno, mračno, skriveno, zabranjeno...

Odjednom, iznenada, pojavilo se ono na svetlosti dana, i sve više i više ljudi, na hiljade i stotine hiljada, upražnjava okultne " veštine", a milioni i desetine miliona idu za njima, slušajući ih, primajući njihove savete i "humanitarnu pomoć"...

Tako je u svetu: "NT Plus od 1. novembra 1997. objavljuje da je CIA 23 godine čuvala tajnu o izvođenju operacija magijsko-vidovnjačke prirode, a naročito daljinskog (telepatskog) opažanja. Kad su tajne obelodanjene, počela je i njihova komercijalna primena. Izvesni Tomas Tankijevič u Nemačkoj ponudio je svojim sugrađanima kurs za daljinsko (telepatsko) opažanje po ceni od 7200 maraka. On im čak nudi mogućnost da pomoću ove metode otkriju "Sveti Graal". "Ekspres Politika" za period od 30. decembra 1995. do 2. januara 1996. objavila je vest da su Amerikanci na kraju, ipak, odustali od projekta "Zvezdana kapija", u koji je uloženo 20 miliona dolara, a koji je bio zasnovan na kombinaciji ekstrasenzorike i okultne špijunaže.U Rusiji se ogledi i dalje vrše a na čelu projekta je izvesni dr Igor Smirnov.

"Politika" od 30. juna 1996. donela je vest o tome da gđa Hilari Klinton, supruga američkog predsednika Viljema C. Klintona, učestvuje u spiritističkim seansama, prizivajući, između ostalog, i duh Eleonore Ruzvelt, supruge američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Svoje obraćanje članovima Asocijacije za odbranu porodice započela je rečima: "Hoću da vas obavestim da sam se, pre nego što sam ovde došla, konsultovala sa Eleonorom, i da mi je ona odobrila da vas se obratim".

Rusija je, takođe, opsednuta okultističkim projektima. U feljtonu "Čuda ruske parapsihologije", koji su krajem februara i početkom marta 1992. objavljivale "Večernje novosti" naveden je čitav niz podataka s tim u vezi. Još je Staljin koristio usluge vidovnjaka Volfa Mesinga, koji je predvideo rat izmeću Nemačke i Sovjetskog Saveza. Današnji čarobnjaci, poput Jurija Longa, traže da magijskim moćima ožive Lenjina (?). Pomenuti Longo je, pomoću izvesnog rok-muzičara Tarasenka, u koga je ušao duh, prizvao "Staljina": Dok se Tarasenko grčio, na pitanja gledalaca koji su prisustvovali seansi, odgovarao je "Staljinov duh", koji je izjavio da se ne kaje zbog onoga što je učinio, i da bi želeo da se ponovo vrati na zemlju. Moskovski "Medinservis" se bavi akupunkturom i "lečenjem ćelavosti" pomoću parapsihologije (!). Poznati ekstrasens Kašpirovski hipnotiše ljude putem televizije, tvrdeći pritom da može da leči ljude od zloćudnih i dobroćudnih tumora. Ljudi uzimaju fotografiju Alana Čumaka da bi pomoću nje "zarazili" (njihov izraz!) vodu, koju potom koriste za "isceljenje". Dr Vladimir Lebedev, koji je istraživao dejstvo hipnoseansi Kašpirovskog, utvrdio je da 43% dece koja su gledala ovog maga preko televizije padalo u hipnotički san, a da je kod 7% uočena mučnina ili "psihološka dezadaptacija".

Ono što se dešava u svetu, ponavlja se i kod nas.

Milja Vujanović, koja se "udala" za zvezdu Regulus, i koja je održavala redovne veze sa indijskim magom Sai Babom ("Baš sam centar /astrološki - nap. prir./ otvorila na rođendan Sai Babe. Ne postoji ništa što se slučajno dešava. Dobila sam nedavno vibuti prašak i sa par cvetova od Sai Babe", izjavila je Milja Vujanović u "Tajnama" br. 33), kasnije je postala zvanični televizijski "prorok" srpskog režima, redovno se u toku 1993, pojavljujući na Trećem kanalu državne televizije, i "proričući" trijumf Srba u ratu u Bosni i Hrvatskoj, kao i propast svih koji se protiv nas bore - od Amerike do Nemačke... U "Dugi" br. 513 1993. Milja Vujanović je "predskazala" da će se sredinom 1994. Ujedinjene Nacije raspasti, da će američki narod ustati protiv predsednika Klintona, i da će njegov rodni kraj, Arkanzas, biti potopljen. Šta he se, po Milji, desiti sa Amerikancima? "Imaće monstruozne pčele, karakondžule he im izlaziti iz trbuha... Bežaće masovno iz svojih uništenih gradova u zemlju Srbiju, tu Božiju baštu, taj centar sveta. Tražiće masovno naše državljanstvo". Što se, pak, Srba tiče, Milja je "prorekla" da će se njima, kao Hristu, "izvinjavati bar dve hiljade godina...".

U te dane, "Duga" je pisala i o tzv. "Grupi 69" koja deluje pri Vojsci Jugoslaije i čiji je cilj primena parapsihologije u vojne svrhe. Pisac članka je smatrao da su, zahvaljujući telepatskom dejstvu" "Grupe 69" u javnosti bili kompromitovani Đani de Mikelis, Andrej Kozirjev, Manfred Verner, Turgut Ozal, kao i lordovi Karington i Oven. Članovi grupe, zaljubljenici u delo Nikole Tesle i poštovaoci knjige " Pisma tibetanskih mudraca", veruju da se neprijateljima SR Jugoslavije, prilikom zvaničnih poseta Beogradu, pojavljivao "grč na licu", što je, po njima, bila posledica "sukoba njihove negativne energije (koja nosi podmukle i licemerne namere) sa energijama dobrodošlice i energijama misli prisutnih ekstrasensa koje deluju kao neka vrsta ogledala". Treba pretpostaviti da je ova grupa ljudi u Vojsci Jugoslavije imala dobre namere, ali ono čime su se bavili ne bi palo nijednom srbskom vitezu i vojskovođi, od Svetog kneza Lazara i Miloša Obilića do vojvoda Živojina Mišića i Stepe Stepanovića...

Pred čitaocem je poglavlje o okultizmu: članak igumana Aleksandra Mileanta, koji objašnjava suštinu te pojave iz pravoslavne perspektive; ispovest Ruskinje Natalije, koja je došla u dodir sa okultnim dusima; tekst NjS Patrijarha Srbskog Gospodina Pavla o tome kakvi se duhovi javljaju spiritistima, čak i kada isti tom prilikom koriste pravoslavne simvole, pa i krst, da bi svoju magijsku delatnost "hristijanizovali"... Tu su i tekstovi o fenomenu "letećih tanjira", iz pera pravoslavnih Amerikanaca Dejvida Ričija i sveštenika Alekseja Janga, kao i ispovest žene iz Rusije koja je "opštila sa vanzemaljcima"...

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #82 na: Kolovoz 03, 2011, 09:48:11 »

Iguman Aleksandar (Mileant)

                                                                            SABLAZAN OKULTIZMA


"A Duh izričito govori

da će u poslednja vremena odstupiti neki od vjere,

slušajući duhove prevare i nauke demonske ".

(1. Tim. 4, 1).

Kao dete majci, tako čovek instinktivno stremi Bogu naročito u teškim životnim trenucima. U Bogu On vidi Svog Nebeskog Oca, Koji mu želi dobro i može učiniti čak i nemoguće. Gospod Isus Hristos je obećao: "Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se" (Mt. 7,7). Neko traži fizičko iscelenje, pomoć na poslu, osnaženje porodice, dobro svojoj deci. Neko ište osnaženje vere, da nauči moliti se, da stekne Duha Svetoga, - svaki po meri svog duhovnog rasta. Bog prima svačije molbe, samo ako se s iskrenom i plamenom verom Njemu obraćaju.

Pored toga, što molitva privlači Božju pomoć za nas, ona je karakteristična i po tome što sadejstvuje unutarnjem čovekovom rastenju. To je zato što molitva - nije monolog, nego razgovor, u kome Gospod duši odgovara i ozarava je blagodaću Duha Svetoga. Obasjavajući čovekov unutarnji svet, Bog ga uči da ne traži samo materijalno, privremeno, nego, što je glavno, ono večno, zaista vredno. Čovek, koji u molitvi sa Bogom razgovara doznaje da je Bog - najviše i svemoguće Biće, puno ljubavi, ali i pravedno, prema Kome se treba odnositi sa strahopoštovanjem. Njime se ne može manipulisati, kao da je u pitanju nekakva slepa sila. On je - Otac, Koga treba slušati. Tako lično molitveno iskustvo, koje se na početku javlja kao rezultat ovih ili onih konkretnih potreba, sadejstvuje moralnom usavršavanju čoveka i vodi ga ka najvišem blagu - Carstvu Nebeskome.

Potpuna suprotnost takvoj zdravoj religioznosti, zasnovanoj na veri i poslušanju Bogu, jeste nezdrava, "crna duhovnost" okultizma. Ovde takođe postoji elemenat natprirodnog i traženje pomoći, - ali se ona ne traži od Tvorca, nego od nekakvih sumnjivih duhova ili od tajanstvenih nefizičkih sila. Ako zdrava vera u Boga oplemenjuje čoveka, nezdrava okultna vera ga duhovno obogaljuje. Ona je u potpunosti usmerena ka zemaljskom, trivijalnom i grehovnom. Cilj okultnih upražnjavanja je čisto utilitaran: saznati tajne, steći životne uspehe, osvojiti nečiju ljubav, ojačati zdravlje, steći bioenergiju, proširiti svoj potencijal, osvetiti se neprijatelju ili se naprosto "poigrati" sa tajanstvenim. Mnoge zavodi činjenica da se ovo postiže bez ikakvog fizičkog truda i bez narušavanja građanskih zakona.

Ako obraćenje Bogu budi savest u čoveku i navodi ga da se kaje i ispravlja, okultno upražnjavanje ga, naprotiv, ne vezuje nikakvim moralnim obavezama: uzimaj i naslađuj se! U toj tobožnjoj slobodi od moralnih obaveza nalazi se, očito, glavna privlačnost okultizma. Ali, kao što ćemo u nastavku članka videti, uslužni onostrani dusi uopšte nisu altruisti, i čovek pre ili kasnije vrlo skupo plaća za dobijene usluge. Samo na početku sve izgleda prosto i lako.

Okultizam je star kao i samo čovečanstvo. Okušanje zabranjenog ploda u raju bilo je prvi pokušaj čoveka da dobije naročita znanja i sposobnosti okultnim putem (vidi Knjigu Postanja, 1. glava). Vračevi, šamani, prizivači umrlih - uvek su postojali, ali uglavnom u "podzemlju". Za naše doba je karakteristična sve veća popularizacija i zanimanje za razne forme okultizma, o čemu svedoči čitav niz ozbiljnih savremenih istraživanja. Jedan od naučnika koji se bavio uporednim religijama i okultizmom, Mirčea Elijade, u svojoj knjizi "Occultism, Witchcraft and Cultural Fashions" veli: "Kao istoričar religije ne mogu a da ne budem zapanjen ogromnom popularnošću magije u savremenoj zapadnoj kulturi i podkulturi. Uz to, zanimanje za magiju je samo deo mnogo šireg pravca, to jest: povećanog interesa za sve moguće okultne, ezoterične nauke" (The University Press, Chicago, IL 1976). Pod uticajem sada pomodnog pokreta "Novog Doba" hiljade ljudi u SAD naziva sebe "channelers" (medijumi) i "psychics" (predskazivači), a milioni im se obraćaju za savete i usluge i zanimaju se za njihovu literaturu. Neki od takvih "čenelera" dobro su poznati u umetničkim i televizijskih krugovima. U Evropi, Kanadi, Brazilu, Rusiji i drugim zemljama takoće se primećuje povećano zanimanje za onostrano. Uticaj okultnih nauka počeo je da prodire čak i u ozbiljne nauke kakve su medicina, psihologija, filosofija, arheologija itd. Počele su da se javljaju psevdohrišćanske sekte koje šire drevne okultističke ideje, odevene u psevdonaučnu i hrišćansku terminologiju. U knjižarama se nalaze posebna odelenja posvećena učenju "Novog doba". U oči padaju naslovi kakvi su, recimo, "Veštice u Srednjem veku", "Drevna egipatska magija", "Istorija tajnih društava", "Zmija i duga", "Tajne reči šamana i zombi Haitija", "Enciklopedija drevnih i zabranjenih znanja", "Od kabale do astralnih svetova: umna energija i tajne intimnih odnosa", "Knjiga svete magije: neophodni crni izvor okultnih znanja", "Savremeni rečnik veštice: sve što ti je potrebno da znaš da bi mogla da opčinjavaš", "Dostignite željeno okultnom energijom", "Levitacija - šta je to i kako se radi".

Dr. Valter R. Martin, ugledni poznavalac kultova u Americi, tvrdi da 60% Amerikanaca u ovoj ili onoj meri upražnjava okultne metode ili se zanima okultnim. Postoji više od tri hiljada izdavačkih kuća okultne literature i časopisa, čiji se opšti promet meri milijardama dolara godišnje. Čak i tradicionalni časopisi, koji se u načelu ne zanimaju za tu oblast, štampaju tekstove o okultnim metodama, astrološkim veštinama, lečenju kristalima, itd.

U Rusiji zanimanje za okultizam takoće dobija razmere epidemije. Te žalosne činjenice govore u duhovnom izroćavanju savremenog društva i nagoveštavaju blizinu Drugog Hristovog dolaska.

Reč okultizam potiče od latinske reči "occultus", koja znači: nešto skriveno i većini nedostupno. U sferu okultizma ulaze razni neobjašnjivi fenomeni i delovanja, koja pokreću tajanstvene, nefizičke sile. Okultna upražnjavanja imaju sledeće ciljeve:

steći znanja, nedostupna običnim fizičkim sredstvima;

ući u kontakt s duhovima ili sa natprirodnim silama;

naučiti se manipulisanju tim duhovima i silama. Evo delimičnog pregleda okultnih učenja i zanimanja: profesionalno gatanje, astrologija, hiromantija, numerologija, teosofija (društvo Blavacke), kabala, antroposofija, spiritizam, astralna putovanja, neki vidovi misticizma, transcedentalna meditacija, medijumizam ili "čeneling", joga, ekstrasenzorno (netradicionalno) lečenje, lečenje biopoljem, ritualno kodiranje, šamanizam, vradžbine, svi vidovi bele i crne magije.

U naše vreme veliku popularnost stiče okultno učenje "Novog doba", koje je u sebe upilo mnoga drevnija okultna učenja. Neke savremene sekte - kultovi su ili nastale po " otkrivenju" duhova, ili u sebi imaju elemente okultizma i služe se okultnim metodima. Meću njima treba pomenuti: red rozenkrojcera, učenje Reriha ("Živa etika" ili "Agnijoga"), "Belo bratstvo", društva Jelene Blavacke, pokret "Novodoba" ("Nju Ejdž"), sekta "Aum Šinrikjo", krišnaizam, "LucisTrust" (Alice Bailey), Eckankar (Paul Twitchell), The Children of God (David Berg), Unification church (Moon), antropozofsko društvo (Rudolf Steiner), Astara (Earlyne Chaney), društvo ("crkva") mormona (Joseph Smith sa svojim "Angel Moroni"), Christian Science (Magu Baker Eddy) i ostali.

Šta gura prosvećene ljude XX veka da se obraćaju takvim nenaučnim i sumnjivim zanimanjima, kakvo je prizivanje duhova? Odgovor na to pitanje se sastoji u tome što nijedna nauka i materijalističko učenje ne mogu da odgovore na najviša čovekova pitanja. Nešto u svakom od nas traži ono višnje, duhovno, žedno je odgovora na načelna pitanja: zašto živimo, da li postoje drugi svetovi i savršenije forme postojanja, šta nas čeka s one strane groba, da li postoje nefizičke sile koje čoveku mogu da pomognu u nadilaženju fizičkih zakona i nalaženju trajne cpeće? I ljudi, ne znajući ili ignorišući hrišćansko učenje, obraćaju se ezoteričkim učenjima. Ta učenja pretenduju na to da odgovaraju na duboka principijelna pitanja postojanja i otvaraju pristup nefizičkim silama. Ali ti odgovori su lažni, a recepti - pogubni. Najstrašnije je to što oni u čoveku guše strah Božiji i osećanje odgovornosti za svoje postupke. Pali dusi sugerišu početniku - okultisti da nema ni suda Božjeg, ni večnih muka, nego da je, naprotiv, tamo sve lako i prijatno. Zato se bogati znanjima i upijaj silu koja ti se nudi. I, zaista, neki put se, kao rezultat okultnih delatnosti, kod čoveka javljaju neobične sposobnosti - telepatija, vizionarstvo, sposobnost lečenja "biopoljem" ili pokretanja predmeta na udaljenosti (telekineza), itd. Ali, kao što vidimo, te sposobnosti se u njemu nisu razvile samostalno, nego u saradnji sa nečistim duhovima, i zato su one vrlo opasne i štetne. Istina, da ne bi uplašili naivnog početnika, demoni vešto skrivaju svoje prisustvo i izdaju se:

a) za bezopasne duhove - lutalice, ili

b) za bezličnu nefizičku energiju, razlivenu po kosmosu ili skrivenu u samom čoveku. Pogledajmo koliko odgovaraju stvarnosti te predstave okultista.

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #83 na: Kolovoz 03, 2011, 09:49:04 »

a) Priroda okultnih duhova

 

Opštenje sa duhovima ostvaruje se ili putem spiritizma ili putem medijumnizma. Istorija prizivanja duhova (spiritizam) počinje u dubokoj drevnosti. Ono se pominje i u Bibliji kao Bogom zabranjeno i grehovno zanimanje: "Ne obraćajte se onima koji prizivaju duhove, i čarobnjacima ne odlazite, da se ne skrnavite o njih" (Lev. 19, 31). "Ako se neka duša obrati onome koji priziva mrtve i čarobnjacima, da bi bludno za njima hodila, okrenuću lice Svoje od te duše i istrebiću je iz naroda njenog" (Lev. 20, 6; 20, 27). U spiritističkim seansama duh se javlja ili u vidu priviđenja, ili dejstvujući na razne predmete, na primer - pomerajući tanjiriće, kuckajući po stolu, ljuljajući klato ("Ouijaboard"), itd. U medijumnističkim seansama, medijum u stanju transa predaje svoje telo na upotrebu duhu, koji useljavajući se u čoveka, ovladava njegovim organima, preko njega obavlja razna dejstva i javlja razna "otkrivenja". Savremeno učenje "Novog doba" ( Nju Ejdž, New Age) podstiče taj drugi vid komunikacije s duhovima (ili "silama"), nazivajući ga "channeling" ("channel" - "provoditi", na engleskom). U meri toga koliko medijum upada u stanje transa, mišići njegovog lica i usne počinju prinudno da se pokreću. Kad duh sasvim ovlada medijumom, dolazi do promena u ritmu njegovog disanja, i izraz lica se menja, neki put do neprepoznatljivosti. Menja se takođe i njegov glas, pa ženski glas počinje da zvuči kao muški bas. Izašavši iz transa, čovek se ne može setiti šta se dešavalo sa njim i šta je govorio u medijumnističkom stanju. Spočetka duh ne sme da se useljava u čoveka bez njegove saglasnosti, i neophodno je da ga sam medijum pozove da uđe u njega. Pa ipak, posle ponovljenih medijumnističkih seansi, ulazak duha može da dobije nedobrovoljni, spontani karakter, i medijum postaje potčinjen svom duhu.

Očito je da među spiritistima i medijumima ima mnogo šarlatana. Pa ipak, postoji i ne mali broj profesionalaca koji zaista opšte sa onostranim svetom i dobijaju od njih "otkrivenja" i sposobnosti nedostupne prosečnim ljudima. Najveći broj običnih "channelers" i spiritista ni ne podozrevaju koliko su pokvarena i opasna bića kojima se oni prepuštaju. To uopšte nisu bezazlene lutajuće duše, niti je reč o bezličnim prirodnim silama. Naprotiv, prema svedočenju mnogih profesionalnih medijuma i šamana, duhovi s kojima su oni imali posla su ih svesno obmanjivali. Oni su se pretvarali da su dobri da bi njima ovladali i ozledili ih. Tako je, na primer, Satprem, učenik okultiste i induskog gurua Šri Orobinda, pisao: " Svim okultistima je dobro poznato da su duhovi kadri da uzmu bilo kakav oblik - koji god požele" (Satprem, "Sri Aurobindo or the Adventure of Consciousness", New York, Harper and Row, 1974.).

Robert Monro je živo opisao slučaj kad je jednom, u toku svojih "astralnih" putovanja, bio snažno napadnut od zlih duhova. U najodlučnijem trenutku borbe dva duha su iznenada uzela obličje njegove dve voljene kćeri. Oni su to učinili tako neočekivano i toliko su izgledali "stvarno", da je Robert izgubio moć suprotstavljanja i umalo nije poginuo (" Journeys Out of the Body"), Garden City, New York, Anchor Books, 1973.).

Poznati medijum Emanuel Svedenborg, koji se posvetio opštenju sa dusima i koga mnogi priznaju kao ozbiljnog stručnjaka za okultizam, kaže da su duhovi toliko lukavi i lažljivi da je čoveku koji im se obraća nemoguće da ustanovi njihovu pravu ličnost i ciljeve. Svedenborg upozorava okultiste - početnike sledećim rečima: " Kad ti duhovi govore bilo šta, nikako im se ne sme verovati, zato što oni sve izmišljaju i večito lažu... Uz to, oni ovo čine sa takvom samouverenošću i bezočnošću, da se čovek potpuno izgubi. Zato svi moraju da se čuvaju duhova i da im nimalo ne veruju" ("The True Christian Religion," New York, E. P. Dutton 1936.).

Slična svedočanstva čujemo čak i od Uri Geller, poznatog po svojoj sposobnosti da savija kašike i noževe telepatskim putem. On i njegov učitelj, parapsiholog Andrija Puharić, su prilikom opštenja s dusima osećali uznemirenost, primećujući nešto čudno i sumnjivo u njihovom ponašanju. Obojica okultista su se, ne jednom, uverila da su se dusi ponašali prilično dvosmisleno, kao da se igraju s njima (Andrija Puharich, "Uri", Bantam 1975). Slično osećanje uznemirenosti imali su i drugi profesionalni spiritisti i medijumi.

Prema tome, ako dusi lažu okultistu, onda je jasno da oni nisu dobri angeli, i da ne služe Bogu. Oni ne mogu biti ni duše umrlih ljudi zato što, prema Svetom Pismu, dušama nije dozvoljeno da samovoljno lutaju svetom. Naprotiv, posle smrti čoveka Bog određuje izvesno mesto njegovoj duši - u raju ili adu, gde duša mora da obitava do dana sveopšteg suda ("Ljudima predstoji jednom umrijeti, a potom sud" - Jevr. 9, 27). Zato, ako duhovi okultista nisu angeli i ako nisu ni duše umrlih to su, što je od svega verovatnije, oni duhovi koji su podvlašćeni onome za koga je Spasitelj rekao da je " on - lažov i otac laži", to jest đavolu (Jn. 8, 44). Prema tome, spiritisti i "channelers", poveravajući sebe onostranim duhovima, i sebe i druge dovode u veliku opasnost (u nastavku ćemo to podrobnije objasniti.) Teško je shvatiti kako ljudi, koji nikad ne bi poverovali neznancu, tako naivno ukazuju poverenje onostranim bićima, o kojima niša ne znaju i koja često bivaju uhvaćena u laži.

 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #84 na: Kolovoz 03, 2011, 09:49:42 »

b) Da li je duhovna energija - bezlična?

 

Sad da razmotrimo drugo, u naše vreme popularno mišljenje, da okultne metode u pokret stavljaju nefizičku energiju razlivenu po kosmosu ili skrivenu u nama samima. To je mišljenje naročito privlačno za savremenog skeptika, koji ne priznaje ni ličnog Boga, ni duhovni svet. Misao da samo svojom željom može pokrenuti moćnu nematerij alnu energiju i prinuditi je da mu služi veoma laska svesti takvog gordeljivca. Na pretpostavci o postojanju bezličnih nefizičkih sila pojavio se čitav niz savremenih okultnih teorija, koje su odevene u kvazinaučnu teminologiju, a čitaocu se nude kao korisni recepti za sve životne slučajeve.

Uspeh tih savremenih okultnih učenja ogroman je stoga što ona pred očima tražitelja, ali duhovno neobrazovanih ljudi, kao da otvaraju nove svetove: sve do tada tajanstveno i nemoguće odjednom postaje objasnivo i dostižno. Nemaš čega da se bojiš, nemaš pred kim da drhtiš - sve je prosto i ostvarivo za onoga koji je naučio da upravlja nefizičkim silama.

Naročita opasnost za duševno zdravlje je onaj pravac u okultizmu koji reklamira način da se izvor energije otvori unutar samog čoveka (A. Klizovski, " Osnove pogleda na svet Novog doba"). Prema tom učenju, svaki čovek, koji usvoji naročitu metodiku, može u sebi da razvije uzajamno prožimanje spoljašnjih i unutarnjih svetova, da sačuva i uspostavi zdravlje kod sebe i drugih, da se nauči uključivanju na bilo koji izvor informacija, da otvori treće oko, obavlja astralna putovanja, da otvori svoje čakre. Otvaranje čakri posebnim metodama sa ciljem oslobađanja psihičkih energija nudi beskrajne mogućnosti. Čovek može da postane sličan bogovima - da stekne vizionarske sposobnosti, da ovlada telepatijom, telekinezom, itd. Ali u isto vreme sami specijalisti u toj oblasti (A. Klizovski) upozoravaju da je raskrivanje biosile u sebi bremenito mnogim opasnostima. Detaljno razmatranje ove problematike prevazilazi okvire ove teme. Da kažemo samo da ljudi koji se bave raskrivanjem čakri često nepopravljivo obogaljuju svoju psihu.

Zanimljivo je da sami dusi koji operišu iza kulisa savremenih kvazinaučnih okultnih ogleda nimalo ne ljute što "channelers" ignorišu njihove napore i prećutkuju im zasluge. Naprotiv, dusi se rado izdaju za bezlične nefizičke sile, zato što tako lakše dostižu svoj glavni cilj: porobljavanje ljudi. I to je veoma dosledno s njihove strane, jer je sam njihov knez, đavo - mnogoliki i iskusni demagog. Čoveku s intelektualnim težnjama on kaže: "Daću ti natprirodna znanja", čoveku s mističkim stremljenjima: "Otkriću ti tajne postojanja"; onome ko je žedan vlasti obećava slavu i moć; čoveku koji traži zemaljsku sreću obećava sva životna dobra; neverujućem sugeriše: "Ja ne postojim, ja sam - izmišljotina!"

I tako, obmanuvši čoveka onim što čovek najviše uvažava, đavo ga potom sve dalje i dalje odvodi od Boga, dok ga ne gurne u ponor pakleni. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prilagođava mišljenju čoveka, đavo je uspeo da mnoge savremenike obmane drevnim okultističkim bajkama, preodevajući ih u kvazinaučnu terminologiju. Tako je u naše dane nastala posebna naučna oblast - parapsihologija, koja izučava i nastoji da objasni drevne šamanske i medijumnističke metode.

Ali ostaje načelno pitanje: da li postoji nefizička, moralno-neutralna energija, i ako postoji, kakva je njena priroda? Da bismo na ova pitanja odgovorili treba uočiti da je svaka energija ili sila, bez obzira na to da li je reč o materijalnoj ili duhovnoj energiji, uvek povezana sa izvorom, iz koga ističe. Tako je, na primer, svaka fizička energija ili polje (elektromagnetno, gravitaciono, itd.) nešto što ne postoji samo po sebi, nego ishodi iz određenih subatomskih čestica (fotona, gravitona, itd.). Pošto su sve te fizičke čestice bezlične, i polja, koja one formiraju, takođe su bezlična i moralno-neutralna. Na sličan način, i duhovna energija (duhovne sile) ne postoje "same po sebi", nego takođe proishode od ovog ili onog duhovnog bića. A pošto su duhovna bića (angeli, ljudi, demoni) ličnosti, samim tim energija koja od njih proizilazi jeste obeležena njihovim duhovnim stanjem - dobrim ili zlim. Iskusni ekstrasensi to odlično znaju, i nastoje da se zaštite od zlog dejstva sila koje imaju zao izvor.

Zna se da u svetu u kome mi živimo, pored belog i crnog, postoji još i sivo; osim svetlosti i tame, postoje polusenke. Ali u bezvazdušnom prostoru nema senki, nego postoji ili potpuna svetlost ili potpuna tama. Na sličan način ni u svetu duhova nema moralno - neodređenog stanja. Dusi (kad se uporede s ljudima) - prosta su bića; oni mogu biti ili sasvim dobri (angeli) ili sasvim zli (demoni). U skladu s tim u duhovnom svetu postoje samo dva stanja: raj ili pakao. Nema srednjeg, neutralnog postojanja. Shvativši to, moramo se složiti da je sila (energija) koja ishodi od Boga ili angela uvek dobra i privlači dobru, a sila (energija) koja ishodi od demona, uvek zla i gura u zlo. Višestoletno iskustvo Crkve to potvrđuje. Sila, koja od Boga proishodi, ili, rečima Svetog Grigorija Palame, "nestvorena božanske energija", jeste sila prosvetljujuća, koja dušu oživljava. "Učitelju, dobro nam je ovde sa Tobom biti", uzviknuli su učenici kada ih je na Tavoru ozarila Božanstvena svetlost (Mt. 17, 113).

Ali ljudi su mnogo složeniji od prostih duhova (angela i demona). Zato se oni izvesno vreme mogu nalaziti u moralno neodređenom stanju i kadri su da se naginju čas na stranu dobra, čas na stranu zla. Upravo zbog moralne podeljenosti i nepostojanosti čoveka, dobro i zlo u njemu neutrališu jedno drugo, i zato je njegova duhovna energija slaba i neefikasna u poređenju sa energijom čistih duhova. To je slično stanju atoma, u kome negativno naelektrisane čestice elektrona neutrališu pozitivno naelektrisano jezgro. U duhovnom svetu nema nikakvih moralno-neutralnih nefizičkih sila, zato što one proističu od već moralno opredeljenih bića - angela ili demona. Zato, svaki put kad čovek dođe u dodir sa energijom koja proishodi od tih bića, on oseća kako ga privlači ili dobro ili zlo.

(Naravno, prvoizvor svih tih vidova energije - jeste Bog. Ali pali angeli tu se energiju okrenuli na zlo, kao i ostale darove, koje im je Tvorac pružio).

Prema tome, okultisti greše što se tiče neutralnosti i bezopasnosti nefizičkih energija. Pošto ni Bog, ni angeli Njegovi, ne dozvoljavaju da se njima manipuliše, na uslugu okultistima rado dolaze demoni. Oni okultiste i snabdevaju potrebnom energijom. Ali oni to uopšte ne čine nekoristoljubivo. Energiju daju na zajam, i to sa velikim kamatama. Vračari, veštice, satanisti i mnogi profesionalni okultisti bivaju svesni toga, ali to prikrivaju. Da ovaj naš iskaz ne budu prazne reči, navedimo nekoliko stavova stručnjaka.

Profesor Michael Harner drži predavanja na Kolumbijskom i Jejlskom univerzitetu. Uz to, on predaje antropologiju ne New School for Social Research i autor je knjige "The Way of Shaman". Njegova istraživanja u oblasti okultnog dovela su ga do uverenja da osnovni izvor šamanovih sila jeste svet duhova. "Bez duha koji usmerava nemoguće je biti šaman, zato što je njemu neophodan snažan izvor energije" (New York, Bantam 1986).

Induski i budistički gurui takođe priznaju da njihova sila potiče od sveta duhova. Tako, na primer, Indries Šah primećuje: "Gurui sami po sebi nemaju naročitu duhovnu silu. Oni je dobijaju od duhova. Guruu samo pripada mogućnost koncentracije" (Oriental Magic, NY, E. R. Dutton, 1973.). U knjizi "The Adventures into the Psvchic" dugogodišnji istraživač parapsihičkih pojava Jess Shearn, iznosi sledeći rezultat: "Skoro bez izuzetka svi veliki medijumi su osećali da su bili oruđa onostrane sile koja je kroz njih tekla. Sebi nisu pripisivali nikakvu silu" (NY, Sign^t982.).

Koliko god da bi okultisti želeli da se katkad pohvale svojim naročitim sposobnostima, oni ipak bivaju prinuđeni da priznaju da u samoj stvari ti onostrani duhovi deluju kroz njih. Tako, na primer, pozivajući se na parapsihološkog istraživača Lorens Le Šah, koji je izučavao niz istočnjačkih i zapadnih ekstrasensa - iscelitelja, Čarls Panati piše da "ako postoji nešto zajedničko tim isceliteljima koje je on izučavao - to je priznanje da niko od njih nije lečio svojom silom. Naprotiv, svako je od njih shvatao da je kroz njega dejstvovao "duh". Sebe su doživljavali kao pasivna oruđa duha. Da bi iscelili, svi iscelitelji su morali da prethodno uđu u stanje transa" ("Supersenses", Garden City, NY, Anchor/ Doubleday, 1976.).

Jedno od najpotpunijih istraživanja pitanja ekstrasenzornog lečenja može se naći u zborniku "Healers and the Healing Process." U tom desetogodišnjem istraživanju u kome je učestvovao veliki broj stručnjaka, čitamo: " Bilo kakvo izučavanje anomalnog lečenja trenutno dovodi istraživača da pojma razumnih duhova (koji se nazivaju bilo "rukovoditelji", bilo "kontrolori", bilo "zaštitnici"), koji deluju na um iscelitelja i snabdevaju ga saznanjima o kojima on do tada nije imao svesnu predstavu" (Cheaton, III, Teosophical Quest, 1977.). To istraživanje takođe je donosilo zaključak da je anomalno lečenje bilo najraširenije u zemljama u kojima su popularni spiritizam i vera u duhove. Detaljnije podatke o tome najlakše je naći u knjižicama The Facts on the Occult i The Facts on Spirit Guides, koje su izdali John Ankerberg i John Weldon (Harvest House Publishers, Eugene, Oregon, 1991.).

Stoga možemo reći da, kakvu god terminologiju koristili, okultisti ulaze u opštenje sa realnim duhovima, koji ih snabdevaju saznanjima i nefizičkom energijom.

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #85 na: Kolovoz 03, 2011, 09:50:43 »

v) Plodovi okultnih delatnosti

 

Već smo navodili podatke koji pokazuju da ti dusi - nisu ni angeli, ni duše pokojnika, nego pre svega demoni. Ali da bismo se sasvim uverili u to, da vidimo do kakvih posledica dovodi opštenje s njima. To je najnepogrešiviji metod istraživanja duhovnih pojava, na koji je ukazao Sam Spasitelj, govoreći: "Po plodovima će ih poznati... Nema dobra drveta da rađa zao rod niti zla drveta da rađa dobar rod" (Mt. 7, 10). I mnogobrojne činjenice iz života ljudi koji se bave okultizmom uveravaju nas u to da:

a) dusi navode ljude, koji su u opštenju sa njima, na svemoguće grehe i zločine;

b) remete zdravlje tih ljudi i obogaljuju im život. Zaista, ljudi koji se bave okultizmom posle izvesnog vremena primećuju psihičke poremećaje, padaju u depresiju, odaju se alkoholu, uzimaju narkotike. M. Lamar Keene proveo je 13 godina među profesionalnim medijumima. U svojoj javnoj ispovesti on piše: "Svi medijumi, koje sam znao ili lično, ili preko drugih, tragično su završili svoj život. Sestre Fodž, koje su to počele, život su, na primer, okončale kao očajne pijanice. Viljem Slejd koji se proslavio čitanjem misli, izgubio je um i umro u mičigenskoj duševnoj bolnici. Medijum Margeri umrla je kao očajna pijanica... Kuda god pogledam - vidim istu sliku: svoje jadno živovanje medijumi završavaju još jadnijom smrću. Bio sam potpuno utonuo u sav taj medijumski glib - u obmanu, podli razvrat, pijanstvo do besvesti, narkomaniju..." ("The Psychic Mafia").

Uz to, dusi na svaki način muče one kojima pomažu, čime otkrivaju svoju zlu, sadističku prirodu. Ali to lukavo čine: da ne bi pre vremena isprepadali žrtvu, oni postepeno i planski povećavaju dozu stradanja. Čovek koji se bavi okultizmom počinje da pati od povećane nervoze, fizičke nemoći, dešavaju mu se neshvative havarije i razne neprijatnosti, povremeno oseća paničan strah i počinje da pomišlja na samoubistvo. Kada on počne da nagađa da, verovatno, sve te nesreće njemu donose dusi, nastoji da se od njih oslobodi i prekine svoju okultnu delatnost, tada dusi utrostručuju svoju svirepost i potapaju ga morem drugih nesreća sa tim da ga isprepadaju i prinude ga da im se vrati. Tako, pritežući i popuštajući im, oni postepeno porobljavaju okultistu i na kraju krajeva ga ubijaju.

Taj zaključak potvrđuje doktor Nandor Fodor, autor autoritativne "Encyclopedia of Psychic Science": "Pokušaji da se u sebi ugase medijumske sposobnosti rezultiraju raznim bolestima. A kad se čovek vrati okultnim delatnostima, simptomi iščezavaju" (Secaucus, NY, Citadel, 1974.). Poznati parapsiholog Edgar Sause je živopisna ilustracija. Joseph Millard piše da je on "faktički bio uboga marioneta onostranih sila" ("Edgar Sause: Mystery Man od Miracles", Greenwich, CT, Faucett, 1967). Bivši medijum Rafael Gason piše iz ličnog iskustva: "Mnogi su jako postradali od toga što su počeli da istražuju medijumnizam i iskusili su velike jade kad su pokušali da ga se oslobode. Porodice su se raspadale, pokušaji samoubistva i psihičke bolesti nadvladavaju one koji su se zanimali tim upražnjavanjem. Oni koji su se spasili moraju blagodariti Bogu za Njegovu milost".

Spiritista i guru Šri Ćinmoj, savetnik pri organizaciji Ujedinjenih nacija, primećuje: "Mnogi, mnogi magovi i ljudi koji su opštili sa duhovima bili su udavljeni ili ubijeni. Ja to lično znam, pošto sam se suočio sa nekoliko takvih slučajeva" ("Astrology, the Supernatural and the Beyond", Jamaica, NY, Angi Press, 1973). Profesor Kurt Koh koji je 45 godina posvetio izučavanju paranormalnih pojava svedoči da "meću ljudima koji se bave okultizmom postoji ogromni procenat samoubistava, tragičnih havarija i ludila". On i mnogo drugih stručnjaka iz oblasti parapsihologije tvrde da višegodišnje bavljenje okultizmom sigurno ruši čovekovo fizičko zdravlje: kao da neki unutrašnji vampir isisava snagu iz okultiste.

Ljudi u mreže okultizma upadaju zato što spočetka ne vide opasnost: naprotiv, sve im se čini zanimljivim i prijatnim. Malahi Martin u knjizi "Hostage to the Devil" opisuje sudbinu izvesnog "Karla", diplomiranog fizičara i psihologa sa živim zanimanjem za religiju i parapsihologiju. Karl je zaprepašćivao svoje poznanike neobičnim psihičkim sposobnostima. Sledeći svoj "priziv", ozbiljno je proučavao doktrinu o reinkarnaciji i astralnim putovanjima. Po meri usvajanja tih okultnih nauka, pred njim su se stalno širili sve novi i novi horizonti. Karl je bio uman i obazriv. Bio je uveren da će njegova istraživanja doneti koristi nauci i čovečanstvu. Dobivši katedru na jednom od univerziteta SAD, nastavio je da pravi oglede u oblasti parapsihologije i mističkih pojava. Pa ipak, postepeno je počeo da primećuje neke negativne promene u svom karakteru i nastrojenjima. Zatim je stalo da ga muči osećanje nepoverenja, pa čak i straha, u vezi sa duhovima s kojima je opštio. I gle, Karl je došao do uverenja da se iz korena mora promeniti način njegovog istraživanja i da se on mora odreći svojih početnih teza. Ali tada ga snalazi paraliza, i on u "vegetativnom" stanju biva smešten u bolnicu. Tek nakon jedanaest meseci, posle intenzivnog lečenja, koje su pratile molitve rođaka i poznanika, Karl ozdravlja. Izašavši iz bolnice, odriče se parapsihologije i otkriva važnu tajnu svoje bolesti: "Svečano i dobrovoljno sam se predao zlom duhu. Mada mi se taj duh predstavljao kao dobar, obećavajući mi pomoć i usavršavanje, ipak, od samog početka, unutarnjim sam osećanjem shvatio da je on zao".

Međutim, bez obzira na to, što su desetine hiljada ljudi stradale od bavljenja okultnim delatnostima i što postoji toliko dokumentovanih činjenica o opasnostima okultizma, mnogi se i dalje drže mita po kome je, tobož, okultizam ili bezopasno šarlatanstvo, ili nevino ubijanje vremena, ili čak afirmativna duhovna potraga. Ono nije ni jedno, ni drugo, ni treće. Takođe, postoji nepravilno mišljenje da, tobož, pored "opasne", postoji i "bezopasna" forma okultizma. Neki veruju da se iz okultizma, uz izvestan oprez, može izvući nekakva korist. Nažalost, sve činjenice govore o tome da se u bilo kojoj formi okultne delatnosti nešto negativno i rušilačko " prilepi" čoveku, a od toga on ne može da se izbavi bez pomoći odozgo. To onostrano počinje da manipuliše čovekovom sudbinom i gura ga sve dublje i dublje u glib okultizma. Dešava se nešto slično obolelosti od SIDE. Taj virus, ušavši u organizam, vara zdrave ćelije na taj način što se predstavlja kao "njihov", i bezopasan. Ćelija uklanja svoje odbrambene mehanizme, i virus u nju uđe kao "trojanski konj". Tek unutar ćelije virus pokazuje svoju razornu silu. Doduše, čovek i posle inficiranja živi nekoliko godina relativno normalnim životom, i možda ni ne sluti da su mu dani izbrojani. Tek u poslednjem stadijumu bolesti postaje očito prisustvo pogubnog virusa. Ali već je kasno...

Postoji još jedan važan faktor koji se retko pominje u naučnim istraživanjima okultizma, pa ipak, krajnje bitan, koji otkriva istinsku bogobornu prirodu okultnih duhova: to je neobjasniva odbojnost prema Bogu i svemu svetome, koju čovek oceća pošto je od njih dobio pomoć ili bioenergetsku "zalihu". Vernik naročito jako oceća oštru promenu u duhovnom nastrojenju. Čim dobije bilo kakvu pomoć od ekstrasensa ili okultiste, kod njega biva uništena svaka želja da se moli, čita Sveto Pismo, ide u crkvu, itd. Pri tom je ova odbojnost direktno proporcionalna sili koja je okultnim putem dobijena. Ponovno obraćenje čoveka okultnim čini ga bogoborno nastrojenim.

Kurt Koh priča o sledećem slučaju. U jednom tajlandskom selu živeo je seljak - urođenik, koji je bio aktivan član svoje hrišćanske crkve. Jednom je nečim povredio ruku, i stvorila se gnojna rana. U tropskoj klimi upala se brzo širila, i uskoro se deo ruke prekrio velikom, tamnocrvenom, skoro crnom, mrljom. Pa ipak, pošto je bio prilično udaljen od najbližeg lekara, seljak je počeo da vida ruku domaćim lekovima. Na kraju, kad je gangrena stigla skoro do ramena, otišao je doktoru. Lekar mu je rekao da ruka mora da se amputira, da ne bi umro. Tajlanđanin je panično uzviknuo: "Pa šta da radim s jednom rukom? Ko će mi pirinač žnjeti i sakupljati?" Bio je sav sluđen. Setio se nekog starog Indusa koji je ljude lečio tajanstvenom silom. Mada je znao da hrišćani ne smeju da idu kod vračara, očajan položaj ga je ipak naveo da se Indusu obrati sa molbom za pomoć. Pokazalo se da taj Indus uopšte nije bio šarlatan, i da su njegove magijske moći činile i nemoguće. Gnojna upala je zaustavljena, i ruka je bila spasena. Ali uskoro, posle dobijanja pomoći od vrača, Tajlanđanin je prestao da ide u crkvu i vratio se paganskoj veri svojih predaka. Tako je za spasenje ruke platio dušom ("Occult Bondage and Deliverance", Kregel Publications, Grand Rapids, Michigan, 1970).

Odmah zatim profesor Koh piše da je najmoćniji vrač koga je ikad sreo bio eskimski šaman Alualuk. Njegove su okultne sile bile tako velike da je on čak iz kliničke smrti vratio nekoliko pagana. Jedan od njih je posle toga živeo još deset godina. Pa, ipak, šaman je bio poučen od nekog propovednika, poverovao u Hrista i krstio se. Posle toga je izgubio svu magijsku moć. Kad ga je Koh pitao kakvom je silom činio čuda, bivši šaman je izjavio: "Naravno, đavoljom!". Tome je dodao da nije imao nikakve moći nad iskrenim hrišćanima.

U naše vreme opasnost okultizma povećava se i zbog toga što se on predlaže, često, kao religiozno, pa čak i hrišćansko delanje. Okultisti nekad nisu krili svoje antihrišćanstvo. U naše dane od ekstrasensa i drugih okultista može se čuti da daju i ovakve savete: "Idi da se krstiš", "budi u hramu", "pij svete vodice", "pričesti se", itd. Neki od ekstrasensa u okviru svojih seansi čak prizivaju ime Božje, čitaju molitve, krste se, čime stvaraju utisak da kroz njih dejstvuje sila Božja. Sve je to užasna obmana! Svaki vid okultizma, kakvu god odeću da obuče, po prirodi je svojoj antihrišćanski.

Zaista, svi osnovni znaci okultizma prisutni su u savremenim "hristijanizovanim" ekstrasenzornim seansama: pokušaj da se manipuliše natprirodnim silama radi koristoljubivih ciljeva. Religija traži pokoravanje Tvorcu, veru, pokajanje, moralnu popravku, stremljenje nebeskome, nekoristoljubivo služenje dobru. U okultizmu je cilj: prožeti se "svetlim energijama", postići uspeh u ovosvetskim poslovima, poznati tajne - i to bez ikakvih moralnih obaveza prema Bogu. Čovek, koji se bavi okultizmom, a ide u crkvu, tamo ne traži Hrista, nego sile biopolja. Gledajući na ikone, on ne vidi Boga, nego izvor energije. On samovoljno pruža ruke prema svetim predmetima, da bi se "napunio energijom" za svoja nečista dela, čime vreća veličanstvo Tvorca.

A šta ekstrasensi kažu sami o sebi? Evo razgovora s Jurijem Tarsejvim, koji nosi naslov "Ja sam vrač u četvrtom pokolenju". Na pitanje novinarke: "Evo, uhvatila sam vas da ste vračali nad čovekom bolesnim od osteohondroze, uz pomoć vašeg biopolja, manuelne terapije i psihoterapije. Sve je to jako poznato. Neke predstavnike netradicionalne medicine znamo Džunu, Kašpirovskog, recimo... A vi ste se to u tri ličnosti! Šta je vračanje?" Tarasjev: "U vašem pitanju nalazi se i odgovor. Zašto sebe ne zovem ekstrasensom? Upravo zato što ekstrasens može da uradi samo deseti deo onoga što čini prosečni vračar. To isto se može reći i za hipnotizere, bajače, psihoterapeute... Svaki od tih pravaca samo je vrh ledenog brega". Jasno rečeno. To je vrh ledenog brega čije je podnožje u paklu.

Zbog bogoborne prirode svih vidova okultnih delatnosti, Sveto Pismo strogo zabranjuje bavljenje istim. Navedimo nekoliko tekstova. "Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni koji gata po zvijezdama, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom koji god tako čini, i za takve gadosti tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvijem Gospoda Boga tvojega" (Zak. Pon. 18, 1013). " Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, pa se zbude taj znak ili čudo koje ti kaže, i on ti reče: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne znaš, i njima da služimo, nemoj poslušati što ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz sve duše svoje. Za Gospodom Bogom svojim idite i Njega se bojte; njegove zapovijesti čuvajte, i glas Njegov slušajte, i Njemu služite i Njega se držite. A onaj prorok ili sanjač da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete od Gospoda Boga svojega, koji vas izvede iz zemlje misirske i iskupi vas iz kuće ropske, i odvraćao od puta koji ti je zapovijedio Gospod Bog tvoj, da ideš njim; tako istrijebi zlo iz sebe" (Zak. Pon. 13, 15).

Prema tome, dok zdrav religijski život prosvećuje i moralo oplemenjuje čoveka, nezdrava psevdoreligijska okultna delatnost ga moralno sakati i ubija. Svi vidovi okultizma obavezno vode u opštenje sa palim dusima. I mada spočetka te delatnosti stvaraju utisak da se pred čovekom otvaraju neograničene mogućnosti, u konačnom ishodištu čovek mora jako mnogo da plati za usluge koje je dobio od palih duhova. "Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a dušu svoju upropasti? Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?" (Mt. 16, 26).

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #86 na: Kolovoz 03, 2011, 08:31:52 »

                                                                                 ISPOVEST SAMOUBICE

Imam 38 godina, višeg sam obrazovanja. Živim u Sibiru, u Kamerovskoj oblasti. Radim u Tomskoj oblasti, u jednoj ustanovi za dobijanje gasa. Posao mi je veoma drag.

Uvek su me zanimale anomalne pojave, čitala sam članke i o tome često razmišljala. Zatim su, u toku nekoliko godina, i sa mnom počeli da se zbivaju čudni događaji: mali poltergajst (kućni duh, nap. prev.) u stanu, pojavljivanje i iščezavanje predmeta. Nisam se plašila, i podsticala sam "kuckanje", smatrajući ga nestašlucima "simpatičnog kućnog duha". Makar kakva zabava u ne naročito raznolikom sibirskom životu. Nisam tada ni mogla ni da pretpostavim u šta će se za mene pretvoriti ta simpatija.

Roditelji moji, kršteni u detinjstvu, nisu verovali u Boga, smatrajući crkveni život predrasudom prošlosti. Pa ipak, kad sam imala pet godina, krstila me je baka, jednom me krišom od roditelja odvevši u hram. Od tog časa duša je, negde u dubini, čuvala veru u Boga, ali sam ja nastojala da ne razmišljam o Njegovom postojanju i u hram sam retko išla.

Blago rečeno, živela sam ne naročito pravedno, što je bilo povod da me uklone sa posla, gde sam zarađivala prilično. To me je potreslo, spopala me je nesanice, skočio mi je pritisak, jednom sam imala težak srčani napad.

I gle, usred nesanice i čamotinje, počela sam da čujem glasove koji su me uspokojavali, predskazujući mi sjajnu budućnost. Odmah sam pomislila da sam poludela, da je počela šizofrenija. Te "glasove" nisam mogla da povežem ni sa čim drugim, pogotovu ne sa nečistom silom čim su se javile misli o ludilu, glasovi su počeli da me uveravaju u suprotno, a da bi mi dokazali svoje reči, pokazivali su mi, na primer, kretanje tamoamo minutne kazaljke na satu. Ta kretanja su viđali i moji prijatelji. Ali su oni mislili da je reč o trikovima, koje je pravim pomoću magneta ili drugih sredstava (jedno vreme sam radila kao bravar za kontrolno-mernu aparaturu).

Na početku, "glasovi" su se predstavljali kao "energo-informativna bića". Razgovarala sam s njima noću. I razgovarala sam, tobož, sa " centralnim kompjuterom energo-informativnog polja" (takva imena su mi, čak i posle učenja u višoj školi, bila zagonetna, nepoznata.) "Oni" su mi pričali kako noću "iščitavaju" informacije iz ljudi, pri čemu nekim kontakterima srce ne izdrži i oni umru od infarkta. Odbila sam da opštim - nije mi bilo stalo do toga - posao sam izgubila, a sad tu nekakva koještarija... Pa i u "njihovim" pričama nije bilo ničeg novog, i ja sam počela da se podsmevam "bićima", sasvim uverena da sam sišla s uma.

Tada su "oni" izabrali drugu, efikasniju, varijantu. Čula sam glasove bake, majčine majke, koja me je odgajila (krstila me je baka po ocu), kao i glas umrle drugarice. Snažno sam zaplakala, i bespogovorno poverovala da je reč o glasovima mome srcu dragih ljudi. "Bližnji" su saopštili da se nalaze u adu: baka zbog bezbožništva, a drugarica zbog lošeg ponašanja (ja se nisam vladala bolje od nje). Prorekli su mi sličnu sudbinu.

Tada su počeli da od mene traže da dobrovoljno napustim ovaj život. Rekli su da me više ništa ne veže za zemlju: kći je smeštena, s mužem ionako neće biti mira, mamu ću moći da uzmem sebi kad zaželim... Na kraju krajeva sam se složila.

"Oni" su mi rekli da se napijem votke i saopštili mi da će me noću, na kraju, uzeti sebi. I pokazali su kako će to da bude. Po telu mi je odozgo prošao neki talas, koji je stigao do srca. I u tom trenu srce mi je stalo. Pokušala sam da kriknem, ali nisam mogla. Za to vreme talas je prošao preko nogu, i otišao. Sekund kasnije, srce je opet stalo. Tek sam tada shvatila da sam smrt izbegla za dlaku. Oni su samo upitali: "No šta?! Uspela si da pozoveš pomoć". Zatim su "oni" hteli da pokažu šta mogu, ali ne uzimajući me nasilno. Da bi dokazali svoju silu, pokazivali su trikove: lice mi je u ogledalu postojalo glatko, kao detinje, a zatim suvo i naborano, kao kod dremne babe.

Oproštajno pismo pisala sam samo po "njihovom" diktatu. I napila sam se i usnula. Probudila sam se usred noći, oko tri sata, sa strašnom glavoboljom, ali živa. "Glas" je saopštio da je srce izdržalo. Tada sam se predomislila u vezi sa smrću. U sebi sam našla snage da ustanem, dođem do stola i uništim pismo. Ali "glasovi" nisu prestajali. U sobu je s bukom ulazila nekakva siva, smrdljiva magluština. Pritisak u glavi mi je bio takav da mi se činilo - sad ću da se onesvestim. Uši sam pokrila dlanovima, ali buka nije prestajala.

I odjednom sam "ih" videla. Bića su ličila na stazicu od mesečine na tek zatalasanoj površini plitkog jezerceta. Tu mi je palo na pamet da ih povežem sa nečistom silom i da se prekrstim. Bića su odmah iščezla, a utihnula je i buka. Ponovo sam legla i spokojno usnula.

Tako se završilo moje "dežurstvo", i vratila sam se u normalu. Dok sam se vraćala kući kod mene se javila nekakva smirenost i uverenje da se tako nešto više neće ponoviti. Ali što se više približavalo veče, opet je počeo da se javlja onaj poznati, divlji strah, koji obično prethodi javljanju nečiste sile. Morala sam čak da zovem hitnu pomoć, da mi daju injekciju za umirenje. Te noći sam spavala kao mrtvac.

Sledećeg dana, u nedelju, ja, setivši se kume - bakice, reših da odem u crkvu. Pomolila sam se, kako sam umela, iz molitvenika, koji mi je nedavno poklonila sestra od tetke, kupila sam ikonu Majke Božje.

Nisam se usudila da sama zanoćim - pozvala sam dve drugarice. Zapanjujuće je da su i one čule buku koje je pratila pojavu nečiste sile, ali joj nisu pridavale značaja: zaključile su da je to zvuk iz cevi centralnog grejanja. Nisam ih razuveravala, nisam im pričala o svojim problemima, - i sama sam sumnjala u stvarnost onoga što se zbiva. Daleko iza ponoći poznanice su otišle, ali su rekle da će se za izvesno vreme vratiti.

Kad sam ostala sama, ponovo sam počela da osećam stravične napade nečiste sile, koja je iznenada stala da razgovara sa mnom u ime Gospoda. Gvozdeni "glas" je nabrajao moje grehe, a potom zahtevao da biram: ili smrt, ili ludilo. U svom neznanju sam im poverovala. Opet se javila nametljiva misao o samoubistvu. Pa ipak, nisam htela da okončam sa životom. Tada je "glas" zapretio da će umesto mene uzeti moju kći ili mamu. Vrtelo mi se u glavi od teških misli: "Nikom ne želim zlo. Moram da izaberem. Da poludim? Kome sam takva potrebna..."

I na kraju, rešila sam - sa suzama, pokoravajući se volji "odozgo", uzela sam nož. U taj čas, ličila sam na robota: svest se protivila, ali su se ruke ipak pokoravale nekom drugom, dok sam se rezala po grlu.

"Sada umiri", začuh. "Posle dva dana ćemo te sresti". Gubeći svest, upitah: "Gde"? Odgovor je bio strašan: "U adu. Ti si samoubica". Posle toga se začuo histeričan smeh i poslednje klicanje, koje je jasno zazvučalo pre no što sam upala u crni bezdan. Užasne četiri reči: "Tebi se smejao đavo". Još uvek se čudim kako sam uspela da izađem na stepenište, gde su me, iskrvarelu, i našli susedi.

U bolnici sam bez svesti bila tri dana, da bih zatim počela da dolazim k sebi. Čim mi je postalo lakše, osetila sam novi napad pogane sile. Nečist je opet počela da mi preti, prinuđavala me da izvučem iglu za transfuziju iz vene i tako da završim sa sobom. Ali, na moje zaprepašćenje, vladala sam svojim rukama i nalazila u sebi snage da se borim sa zlim duhom.

Pa ipak, snage su počele da me napuštaju, ustupajući mesto poznatom strahu, ali je tada odjednom, negde pored mene, izvestan tihi, nežni glas rekao da ne slušam đavole. Njihove pretnje nemaju nikakvog značaja bez mog pristanka. Kasnije mi je sveštenik objasnio da je to bio glas mog angela - čuvara.

Nečisti su se dugo dogovarali, nešto se svađali, strašno kričali i rešili... da me ostave na miru. Kažu: "Sad ćemo da ubijemo čoveka koji te je otpustio s posla". Ne dobivši moju saglasnost, glasovi su se udaljili, a odmah zatim je utihnula i neprijatna buka. I u punoj tišini se čuo radosni glas, a neki ženski glas mi je rekao: "Nataša! Odlazimo. Samo pazi da te se ne stidimo". Obećala sam da više ne grešim, i tog dana sam počela da se ispravljam.

Pre no što sam izašla iz bolnice, posmatrao me je psihijatar, ali nije otkrio poremećaje. Posle izvesnog vremena sam se ispovedila i pričestila Svetim Hristovim Tajnama. Od tada idem redovno u hram, molim se Bogu, čitam duhovne knjige. Kao da su mi se oči opet otvorile i videle oslepljujuću belu svetlost posle dugog niza godina provedenih u mračnom podzemlju.

Prošlo je više od godinu dana, pa ipak, ponekad još uvek u daljini čujem poznatu buku. Čim se prekrstim, kako me je naučio sveštenik, buka trenutno iščezava.

Bezmerno blagodarim Gospodu što mi je život produžio da bih se pokajala.

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #87 na: Kolovoz 03, 2011, 08:35:56 »

                                                         Njegova Svetost Patrijarh Srbski G. Pavle

                                                         PRELEST (DUHOVNA OBMANA) SPIRITIZMA

 
Koji se duh javlja spiritistima? Ako je zao duh, kako je to moguće kad oni svoje seanse izvode posle duže molitve, pri čemu prislužuju kandilo i imaju ikone i krst? A mi verujemo da đavo beži od krsta...

Po učenju Sv. Pisma smrt je posledica greha, "plata za greh je smrt" (Rim. 6, 23). Da bi spasao ljude Gospod Isus Hristov je uzeo na Sebe grehe sveta, a time ujedno i njihovu posledicu - smrt, smrt na krstu. No Spasitelj nije ostao pod vlašću smrti, nego je "smrću uništio smrt" i Svojim vaskrsenjem ljudima "darovao život večni" (Vaskršnji tropar). U krstu Hristovom kao u žiži sustiču se, dakle, sva beskonačnost Njegove ljubavi prema ljudima, kojom On strada i umire za sve nas, i sva moć Njegove božanske sile kojom vaskrsava Sebe i nas. Stoga Časni Krst i može da bude simvol celokupne hrišćanske vere.

Učenje o spasonosnoj sili krsta Hristovog nalazi se jasno izraženo u Svetome Pismu. Sv. ap. Pavle veli da je Isus Hristos, osnivač i savršitelj vere naše "koji je mesto radosti koju je mogao imati, pretrpeo Krst ne mareći za sramotu" (Jevr. 12, 2), time izmirio nas koji smo bili sluge greha za smrt (Rimlj. 6, 16), i tako neprijatelji Bogu (Rimlj. 5, 10) - sa Bogom "stvorivši mir njegovom krvlju na krstu" (Kološ. 1, 20, 22; Ef. 2,16). On je izbrisao obveznicu protiv nas, koja nas je optuživala, i uništio ju je, prikovavši je na krst (Ef. 2,14).

Svojom smrću na krstu On nas je oslobodio ispod vlasti đavola: "On je razoružao poglavarstva i vlasti i osramotio ih javno pobedivši ih kroz njega" (Kol. 2, 15), i "satro onoga koji ima vlast nad smrću, tj. đavola" (Jevr. 2, 15). Smrt je podneo za sve (Jevr. 2, 9), tako zadobio večni otkup (Jevr. 9, 12) i konačno smrt uništio (2. Tim. 1, 10). Time su ljudi oslobođeni od zakona greha i smrti (Rimlj. 8, 12). Krst je zato najveća dragocenost kojom se hrišćanin može hvaliti: "A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim Krstom Gospoda našega Isusa Hrista kojim se meni razape svet i ja svetu" (Gal. 6, 14).

O prevashodnom značaju Hristove pobede na Drvetu Krsta nad đavolom, koji je preko Drveta poznanja dobra i zla zadobio vlast nad ljudima, pored Sv. Pisma, govore i dela svetih Otaca. Oni takođe jasno ističu da je ovo pobedio Hristos osigurao pobedu nad demonima svakom onom koji u Njega veruje i bori se protiv njihovih zamki. Sv. Atanasije Veliki kaže o krstu: "O božanske, zaista, mudrosti i oruđa nebeskog! Krst se postavlja i idolopoklonstvo ruši. Krst se diže i đavolja sila uništava". Sveti Kirilo Jerusalimski: "Ako neko ne veruje sili Raspetog neka pita demone. Ako neko ne veruje rečima, neka veruje činjenicama. Mnogi su na svetu raspeti, ali se nijednog ne plaše demoni. A samo ugledavši znak krsta, radi nas raspetog Hrista, demoni se straše. Jer oni razbojnici pomreše za svoje grehe, a Ovaj za grehe tuđe". Sv. Grigorije Bogoslov: "Poražen neočekivanim, kao nevešt u tome delu, on pribegava krstu, tom starom pomoćniku u čini znak (krsta) protiv užasa. Krsni znak je podejstvovao, demoni su pobeđeni, strah se rasuo". Sv. Jovan Zlatoust: "Ako kad treba da se izagnaju demoni mi upotrebljavamo krst. Ovaj isti Krst je spasao i preobrazio vaseljenu, prognao zabludu, uveo istinu, zemlju pretvorio u nebo, ljude učinio anđelima. Kad imamo Krst, demoni više nisu strašni ni opasni, smrt više nije smrt, nego san". Na drugom mestu: "Njim (Krstom) mi se više ne bojimo razgorelih strela đavoljih, jer smo našli izvor života... Njime se mi više ne bojimo tirana, jer smo pribegli caru". Sv. Jefrem Sirin: "Krst je znak pobede nad demonima... pobede nad đavolom"; "Ovim svetim oružjem Hristos je raskinuo sveproždiruću utrobu ada i zatvorio pakosna usta đavola... Naoružavši se njime, blaženi Apostoli su pobedili svu silu vražiju... Ako njega budeš uzimao u pomoć neće ti prići zlo i rana neće se približiti telu tvome (Ps. 90, 10). Jer protivničke sile videći njega drhću i udaljuju se". Sv. Jovan Damaskin: "Onda nečisti duhovi, prisiljavani božanskom silom, nehotice iznošahu na videlo. Ne usuđujemo se, govorahu, nikako protiviti se Hristovoj sili i simvolu Njegovih stradanja koji krstom nazivaju. Kad se on izobražava bežimo kukajući, a beže razgonjeni i svi knezovi vazduha i vladar mraka pre nego što se on potpuno izobrazi".

Obe ove istine - da je Hristos Krstom pobedio satanu, "oduzeo od njega roblje" i da je krst verna odbrana od napada demona, nalazimo u crkvenim pesmama i molitvama: "Na koji je način pobedio vrag Adama drvetom za jelo, na taj si Ti, Gospode, pobedio vraga drvetom krsnim i stradanjem Svojim", "Krstom zaštićeni protivimo se vragu, ne bojeći se njegovih zamki i lajanja, jer gordi bi pobeđen i srušen silom Hrista na krst prikovanog".

Ali Krst kao sila kojom nas je Hristos spasao od vlasti demona, i kojom se i danas odbijaju njihovi napadi, biva to onima koji u Hrista veruju, ali ne i onima koji ne veruju: "Reč o krstu onima koji propadaju je ludost, a nama koji se spasavamo sila Božja" (1. Kor. 1,18). Nevernim Judejima propoved o Hristu raspetom je sablazan, neznabošcima bezumlje. Vernim pak Judejima i Grcima Raspeti je Božja sila i Božja premudrost (1 Kor. 1, 23, 25).

Pored nevernih, protivnici krsta Hristovog su i razne racionalističke sekte hrišćanske, koje ne samo da ne poštuju krst Hristov, nego se podsmevaju nama koji ga poštujemo, veleći da je to bezumlje. "Kad bi tebi", govore, "puškom ili nožem neko ubio sina, ili dobrotvora, bi li ti celivao tu pušku, ili nož i klanjao se pred njima?" Ne mogu da razumeju razliku između zločina koji među ljudima bivaju i dobrovoljnog stradanja Sina Božjeg radi našeg spasenja. Ali našavši se među pravoslavnim, oni stavljaju znak Krsta na svoje zbornice, ili se čak u nekim prilikama i prekrste, ne iskreno, nego prevarno da bi nas obmanuli i privukli svome učenju. Jasno je da se u takvim slučajevima od krsta ne može očekivati duhovna pomoć i zaštita.

Krst Hristov, dakle, vernim je moćno oružje za odagnanje demona. Ali on nije fetiš, ne dejstvuje magijski, samo svojim prisustvom, nego je neophodna vera u Sina Božjeg postradalog za nas, i saobražavanje celokupnog čovekovog postupanja i života toj veri. Naš odnos prema duhovnom svetu i duhovnim vrednostima ne može biti mehanički, nego moralni. Po reči Gospodnjoj, samo čisti srcem mogu videti Boga i uključiti se u Njegovu blagodatnu silu i pomoć. Gde toga ne bi bilo, dejstvo krsta bi izostalo. Šta više, i onde gde bi čovek pravilno verovao, ali prema krstu odnosio se nemarno, ili znak krsta činio mehanički, bez pažnje i poštovanja, ne samo da mu krst ne bi bio na korist, nego bi bio baš na štetu. Sv. Jovan Zlatoust veli: "Ne treba ga (Krst) načiniti prosto prstom, nego tome treba da prethodi raspoloženje srca i puna vera. Ako ga tako izobraziš na svom licu to nijedan nečisti duh neće moći da ti se približi, videći onaj mač kojim je on ranjen, videći ono oružje od kog je dobio smrtnu ranu".[1] Sv. Jefrem Sirin isto tako savetuje: "Mesto štitom pokrij se Časnim Krstom, znamenujući njime sve delove tela i dušu. A ovaj se ne čini samo rukom, nego i mišlju i pažnjom tvojom, i kada ležeš i ustaješ prekrsti se u ime Oca i Sina i Sv. Duha. Jer ovo je jako oružje i niko te neće moći pobediti kad staneš pod njegovu zaštitu". Na potrebu da imamo čvrstu veru prilikom stavljanja znaka Krsta opominje i sv. Kirilo Jerusalimski: "Ne stidimo se, dakle, Krsta Hristovog. Ako se drugi skriva, ti se javno prekrsti po čelu, da demoni, videći carski znak, sa drhtanjem beže daleko". Krst je "velika zaštita, besplatna za siromašne, beznaporna za bolesne; on je znak blagodati Božje za verne i strah za demone. (Hristos) ih je pobedio kroz Krst, javno ih osramotivši. Jer kad vide Krst, podsete se na Raspetog i boje se njega Koji je zgazio glavu zmije".

Sasvim je, dakle, moguće da se onde gde se nepravilno, ili prevarno čini znak krsta, ili drži krst u kući, ipak javljaju demoni, pogotovo što su krstovi spiritista, kao i ikone, redovno neosvećeni. Sa osvećenim krstom medijumi, ili "trube", ili "crkve" kako ih spiritisti nazivaju, ne mogu "uhvatiti vezu" sa duhom, što je i razumljivo, jer se u Činu blagoslovenija i osvjaščenija novosooruženago kresta moli za njega: "Crkvi svojoj podaj ovo nepobedno oružje i moćnu zaštitu i odbranu vere, i izbavljenje od sviju zamki đavoljih, i veliku nadu na spasenje... I podaj mu da bude znamenje strašno i snažno prema svima vidljivim i nevidljivim neprijateljima, progonjenje i pobeda sviju prevara, zaseda i napada đavolskih". Tako se molilo i u starini pri osvećenju krsta: "Gospode Svedržitelju... blagoslovi i osveti ovaj životvorni krst za zaštitu duša i tela, za odgonjenje demona i svakog protivnika, da čuva ovo mesto..."

 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #88 na: Kolovoz 03, 2011, 08:39:33 »

Glavna obmana spiritizma

Suština spiritističke zablude je ne u tome što spiritisti žele da doznaju božansku istinu, nego što do nje hoće da dođu mimo Crkve, koja je, po reči ap. Pavla, "stub i tvrđava istine" (1 Tim. 3, 15). Većina njih dolaze u crkvu na bogosluženje, učestvuju sa pravoslavnima u molitvama, tajnama i molitvoslovljima. Ali se prema Crkvi ipak odnose neprijateljski, smatrajući je nedovoljnom, nižim stupnjem duhovnog saznanja i doživljavanja, i tek u svojim posebnim skupovima "sehanama", dolaze do pune istine i saznanja. Ne zadovoljavajući se otkrivenjem koje je dao Gospod Isus i Duh Sveti Crkvi, oni traže gotovo svakodnevno novo otkrivenje, zaboravljajući opomenu Sv. ap. Pavla: "Ako bismo vam mi, ili anđeo s neba propovedali Evanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, neka je anatema" (Gal. 1, Cool. Sve što nam je potrebno za spasenje Gospod Isus i Duh Sveti otkrivaju nam preko Evanđelja, sabora i sv. Otaca. Insistirati, iz proste radoznalosti, da ono što nam nije otkriveno, ili zato što ne bismo mogli razumeti, ili zato što nam ne bi bilo od duhovne koristi, ipak doznamo okolišnim putem, niti može biti dobro, niti izaći na dobro. A to baš čine spiritisti, po reči moskovskog mitropolita Filareta: "Slično lopovima spiritisti nastoje da otvore vrata večnosti lažnim ključevima".

Boreći se protiv spiritizma, Crkva se ne bori protiv proroštva kao takvog, jer ono postoji u njenoj osnovi. Bog preko proroštva objavljuje svoju ljubav, "a saglasno ovoj Crkva živi i dela". Prema Miltijadu, apologetu iz II veka, dar proroštva postojaće u Crkvi "do poslednjeg dolaska Gospoda". I danas se Crkva, kao i u doba montanista bori protiv lažnog proroštva. Još Papije Jerapoljski govori o lažnim prorocima i ukazuje na njihove oznake. Lažni prorok, veli: "Ne dolazi gde su sabrani ljudi pravedni, nego ih izbegava; lepi se uz ljude dvojedušne i prazne i u tajnim mestima prorokuje i vara ih govoreći svagda prazno, po njihovim željama, jer praznim i odgovara... A kad dođe gde su sabrani ljudi pravedni, koji imaju duh božanski, i kad se oni pomole tad se onaj čovek pokazuje prazan, i duh zemaljski od straha beži od njega, postaje onaj čovek nem i sasvim pobeđen ne mogući ništa da kaže... Tako i proroci prazni kad dođu među pravedne duhove, kakvi dođu takvi i ostanu". Tako biva i sa spiritističkim medijumima u prisustvu ljudi pravovernih i istinski pobožnih.

Osim toga, od osobitog je značaja da je blagodat proroštva u Crkvi uvek bila u vezi s blagodaću "rasuđivanja" (1. Kor. 14, 29) i "razlikovanja duhova" (1. Jov. 4, 1). Zbog toga, kako razložno rasuđuje prof. Afanasjev: "Proroštvo se sastoji iz prorokovih reči i crkvenog ispitivanja, a to znači da proroštvo pripada Crkvi kao otkrivenje njoj i za nju. Izvan Crkve ne može biti rasuđivanja i ispitivanja proročke reči. Reč proroka rečena van Crkve prestaje biti proroštvo, a sam prorok je lažni prorok, zato što je proroštvo služenje Crkvi i biva u njoj samoj".

Kao nepogrešno načelo treba da nam bude opomena Sv. Pahomija Velikog: "Treba ugušivati u sebi svaku želju za otkrivenjem (viđenjem). Kome treba otkriti i šta - stvar je Božja. Da mi sami stremimo tome svojom željom sasvim je neumesno. Koliko mi imamo iskustva, takva je želja uvek bila početak prevare. Đavo je poseje, i kad uspe da je razgori i uvuče, uspeva i da obmane viđenjima i otkrivenjima lažnim".

Dalje spiritisti greše što za sebe vele da su "pravi bogomoljci" o kojima je govorio Gospod ženi Samarjanki (Jov. 4, 23) da he se moliti Duhom i istinom, te da je stoga na njihovim "sehanama" prisutan Duh Sveti. Međutim Duha Svetog tu ne može biti, jer je On u Crkvi Pravoslavnoj, kao što veli Sv. Irinej Lionski: "U njoj je Bog postavio apostole, proroke, učitelje i uopšte dejstva Duha. Stoga gde je Crkva onde je i Duh Božiji, i gde je Duh Božiji onde je Crkva i svaka blagodat. A Duh je istina". Prema Sv. Jovanu Zlatoustom, Duh Sveti je načelo postojanja Crkve: "Kad Duh ne bi bio prisutan ne bi bilo Crkve; ako Crkva postoji jasno je da je Duh prisutan". I savremeni bogoslovi govore o tome isto: "Crkva je blagodatni organizam, veli prof. Afanasjev, ne zato što je nekad primila darove Duha koje ona čuva kao u nekoj riznici, niti zato što neki u njoj primaju harizmu, nego što ona živi i dejstvuje Duhom. Ona je mesto njegovog dejstva. Nema života u Crkvi, nema dejstvovanja u njoj, nema služenja u njoj bez Duha, najzad nema bez njega ni same Crkve. Osnovana Hristom na Tajnoj Večeri, ona se ostvarila na Pedesetnicu kad je proslavljeni Gospod poslao učenicima Duha. Počevši od tog dana Duh živi u Crkvi, i Crkva živi Duhom". Jednako o tom govori prof. dr Justin Popović: "Hristos je Duhom Svetim u Crkvi i Crkva je Duhom Svetim u Hristu. Hristos je glava Crkve; Duh Sveti je duša Crkve", i dalje: "Ustvari u Bogočovečanskom Telu Crkve celokupni podvig spasenja obavlja se Duhom Svetim. On je koji nam u Isusu otkriva Gospoda; On je koji verom useljuje Gospoda Hrista u srca naša; On je koji nas pomoću sv. Tajni i sv. vrlina sjedinjuje sa Njim. I opet: On je Kojim se u čovečanskom svetu ostvaruje sve što je Hristovo: celokupni Bogočovečanski domostroj spasenja, jer je On Duša u Bogočovečanskom Telu Crkve".

Kao što je bezuspešno tražiti Crkvu izvan Duha Svetog, tako je isto bezuspešno tražiti Duha Svetog u zajednicama koje ne pripadaju Crkvi. Sv. Irinej Lionski izrično kaže da ne mogu imati dejstva Duha oni koji ne pristupe Crkvi, i da se od nje, kao od materinskih grudi hrani za život svaki koji crpe iz prečistog izvora koji ističe iz tela Hristovog. Ne može, dakle, biti sumnje da se onaj koji se javlja u mračnim sobama takvih zajednica i izdaje za Duha Svetog "laža i otac laži" (Jov.8,44).
Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #89 na: Kolovoz 03, 2011, 08:42:56 »

                                                             Na spiritističkim seansama javljaju se demoni

Dalja pogreška spiritista je njihova vera da se duše pokojnih mogu po volji javljati ljudima i davati odgovore na njihovu ljubopitljivost. Javljanje proroka Mojsija i Ilije na Tavoru, kao i javljanje duha Samuilovog Saulu izuzetne su pojave u Sv. Pismu s ciljem da pokažu da je Isus Hristos Gospod živih i mrtvih i da nije protiv Zakona i Proroka, kao što su govorili fariseji (Jov. 9,10). Javljanje duha Samuilovog dopušteno je da izobliči greh Saulov, odstupanja od Boga i obraćanja ženi "s vračarskim duhom". U tom istom smislu treba shvatiti javljanja duša upokojenih o kojima se govori u Žitijama Svetih. Ova javljanja su "isključivi slučajevi koji su se dogodili po osobitom Božjem blagovolenju prema Njegovim izabranicima". I prema učenju Sv. Otaca nemoguće je da se duše pokojnika javljaju po volji i želji živih. Sv. Jovan Zlatousti veli: "Nije moguće ovuda bluditi duši koja se već odelila od tela", jer je "Bog za dušama umrlih zapro vrata večnosti i ni jednoj od njih nije dozvolio da se javlja živima, da se ne bi đavo koristio dozvolom da može škoditi i varati ljude".

Zato je jasno da se na spiritističkim seansama javljaju demoni, kao što veli blaž. Avgustin: "Nikakva moć đavolska, nikakvo zaklinjanje ne može dozvati duše umrlih, i potom se javljaju ne duše umrlih, nego demoni".

Spiritisti greše i u tome što znaju da njihovi duhovi iznose više puta laži, a zatim naredbe koje su u moralnom pogledu nedopustive, ili kao što kaže prof. Titov, "da njihovi duhovi mogu pobuđivati ljude na prestupe i obmanjivati one koji ih iz prostog ljubopitstva izazivaju... Osim toga prividna otkrivenja duhova i njihovi zli saveti često su dovodili do oslabljenja morala, rastrojstva načela porodičnog života i svakovrsnih zločina". Mnogi spiritisti, po naređenju duhova pobratime se i posestrime (što Crkva zabranjuje), "duhovno se vezuju", kao što oni vele, ali se često te "duhovne" veze završavaju telesno, bludom i drugim gresima. Razume se samo po sebi da bi to bilo nemoguće kad bi ta naređenja dolazila od Duha Svetog, anđela, ili duša svetih.

I u pogledu telesnog zdravlja duže bavljenje spiritizmom ima teške posledice "rastrojavajući nervni sistem učesnika seanse, iznuruje zdravlje, katkad vodi samoubistvu i ludilu". To je primećeno još pre više od sto godina, kad je bavljenje spiritizmom uzelo maha u Americi, te su mnogi građani svojim predstavkama ukazivali vlastima "da zanimanje spiritizmom pokazuje štetan upliv na fizički sastav i moralni karakter naroda". Zaista, kako dalje veli prof. Titov: "Nije moguće u isto doba biti veran hrišćanstvu i baviti se spiritizmom". Pogotovo što mnogi spiritisti veruju u reinkarnaciju, tj. ponovno rađanje u drugom telu, i dolazak na svet ukoliko u ovom životu na zemlji ne ostvare spasenje.

Spiritisti su dospeli do ovih pogrešnih shvatanja i udaljili se od Crkve većinom pokrenuti gordošću. Prelastili su se (obmanuli) željom da mimo Crkve, mimo sveštenstva, imaju neposrednu vezu sa nebeskim svetom, Duhom Svetim, anđelima, apostolima i dušama pokojnika kad god zažele. Slično Montanu koji je iz prekomerne želje za prvenstvom potčinio sebe protivniku (đavolu), i lažnim prorocima koji, kako veli Jerma, uzdižu sebe i žele da imaju prvenstvo, tako i ovi iz sujete smatraju sebe izbranicima Božjim, duhovnim ljudima kojima je spasenje osigurano. Svakako da se tim putem ne može doći Bogu "jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagodat" (1.Petr. 5, 5). Kakvo se dobro može naći kod onog kome se Bog protivi?

No, moramo priznati da u tome što su ovi ljudi napustili "izvor vode žive, i iskopali sebi studence isprovaljivane koji ne mogu da drže vodu" (Jer. 2, 13), ima krivice i do nas sveštenika. Svojim lakomislenim postupcima, prekomernom brigom za stvari ovog sveta delujemo sablažnjivo na verne da oni izgube poverenje u Crkvu koja ima takve pastire. Veliki deo krivice da jedna takva ličnost kao što je bio Tertulijan skrene u montanizam imali su savremeni nedostaci crkvenog života, pogotovo sveštenstvo. "On je gorko ironisao da su Apostoli zato osnovali Crkvu da bi se episkopi koristili crkvenim prihodima, pažljivo se ograđujući od bilo kakvih opasnosti sa strane rimske vlasti". I Origenove kritike ondašnjih prilika su bespoštedne. Umesto da budemo svima sluge za spasenje "mi ili ne shvatajući šta hoće Isus svojom naukom, ili prezirući tolike savete Spasiteljeve takvi smo da ponekad prevazilazimo sujetom i rđave knezove neznabožaca..." Osim sujete i brige za prolazno, mnogi od nas verne, koji žele puniji, intenzivniji religiozni život prepuštamo njima samima. Završimo bogosluženje, ili drugu sveštenoradnju, na zastarelom, nerazumljivom jeziku, ne progovorivši ni reči objašnjenja pročitanog Sv. Pisma, ili koga pravoslavnog učenja, povlačimo se a verni ostaje sam sa problemima svoje vere, bez evanđelskog odgovora na pitanja koja im postavljaju razni sektanti, ili ateisti. Niti ih kao dobri pastiri vodimo na dobru pašu evanđelske nauke, niti budno stražarimo nad svojom i njihovom verom da odmah primetimo dolazak neprijatelja, ukažemo na njega i njegovo krivo učenje, na šta smo se zakleli prilikom rukopoloženja. I kad nas upitaju, odgovaramo s dosadom i suvo: "Ne slušaj ih, to su jeretici, ili bezbožnici!", bez iznošenja razloga i ozbiljnijeg objašnjenja. Bez svega onoga što je vernijima davao bogomoljački pokret, nije čudo da oni koje sve to ozbiljnije interesuje potraže objašnjenje od subotara, adventista, spiritista. Ili nastave da padaju sve niže i niže u najprimitivniju pobožnost, koja ne može dati odgovor ni sebi, ni drugima o svojoj veri ni na najprostija pitanja, a kamoli ona koja prolaze i postavljaju izvežbani protivnici. Korak u bezverje odatle je kratak.

* Vera je neophodna i kod drugih crkvenih činova i Sv. Tajni (Upor. Dr L. Mirković, Liturgika, Beograd 1967, II, 2, sr. 18, 70, 122). U svom Limonaru, prep. Jovan Mosh navodi kako su jednom upitali Sv. Atanasija Velikog: "Da li se može priznati krštenim onaj koji nije zbog vere, nego zbog bilo kakvih drugih razloga primio krštenje?". Sv. Atanasije odgovara da je čuo od staraca, kako su za vreme neke epidemije, u vreme njegovog prethodnika, Sv. sveštenomučenika Petra, neki neznabošci, ne bi li se spasli od epidemije, pribegli krštenju. Sv. Petru javi se neko sličan anćelu, pa mu reče: "Zašto nam šaljete ovamo zapečaćene mešine, ali potpuno prazne?" (Lug duhovni, prevod na ruski svešt. M. Hitrova, Sv. TrojickoSergijeva lavra 1896,198). I kanonista T. Valsamon navodi kako su u vreme carigradskog patrijarha Luke Hrisoverga (11561169 g.), neki Agarjani govorili da su hrišćani, jer su kršteni kao deca, pošto njihovi roditelji, kao i drugi sunarodnici, smaraju da je zao duh u svakom novoroćenčetu i da "smrdi kao pseto", dok ne primi hrišćansko krštenje. U svemu su ostalom živeli i postupali kao muslimani. Ovakvo krštenje, zato što nije traženo i primljeno radi spasenja u Hristu, nego kao telesni lek, ili magija, razumljivo nije im se moglo priznati (Milaš, Pravila, Novi Sad, 1895.1, 610). Povodom nekih Jevreja koji su takoće neiskreno prilazili hrišćanstvu i krštavali se, VII vas. sabor, svojim 8 pravilom, veli da se ne mogu primiti u zajednicu, niti im se mogu deca krštavati (Milaš, n. d. I, 609; Pidalion, izd. Astir, Atina 1970, 330).

Ne zaboravimo da smo dužni da svoju veru, ne namećući je, propovedamo rečima i u vreme i nevreme, a hrišćanskim životom svagda. Jer nas časni krst, Sv. Tajne i pripadnost Pravoslavlju ne spasavaju mehanički. Potrebna je živa vera* koja kroz ljubav dejstvuje (Gal. 5, 6).


 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #90 na: Kolovoz 03, 2011, 08:45:47 »

 

"VANZEMALjCI" SU MEĐU NAMA

 

Novine su prepune napisa o "malim zelenima" posetiocima iz svemira. "NT Plus" od 5. novembra 1997. godine piše da svaki stoti Italijan veruje da su ga bar jednom oteli vanzemaljci! Isti slučaj je i sa svakim stotim Amerikancem. Pjetro Kvartare, 22godišnji Italijan, kaže da je bio otet i potopljen u gustu zelenu tečnost. U listu " Demokratija" od 21. jula 1997. izvesna Alvina Skot tvrdi da su joj "vanzemaljci ubrizgali svoje seme" i da je, potom, rodila "hibrid čoveka i vanzemaljca". (U istom broju istih novina piše da se "polučovekpoluriba nasukao na Floridi", što je, navodno, "posledica zagaćenja mora". Na tom li su nivou naše dnevne novine? To li je ta novinarska "objektivnost"?).

Ni naši prostori nisu imuni na "ufologiju" ("nauku" o letećim tanjirima). "Večernje novosti" od 10. juna 1997. pisale su o izvesnom Draganu Milenoviću - Šouu, ufologu-amateru, koji je tvrdio da će na Rtanj na Vidovdan sleteti posetioci iz svemira, jer je na tom mestu nekada bilo 13 crkava, a sad ima zlata i uranijuma. Tamo je, uoči Vidovdana, jato sova je napalo jednu ženu, pčele su ujedale ljude, a Boljevčani, koji je trebalo da budu "kontakteri" žalili su se da noćima od psećeg laveža ne mogu da zaspu.

"Nedeljni telegraf" od 2. jula 1997. doneo je tekst o dočeku vanzemaljaca na Rtnju. Pod naslovom "Velike vatrene lopte", iznet je podatak daje u selo, u kome je Milenović - Šou (što bi Rusi rekli: "Po imenu i žitije"!), koji je inače ugostitelj, očekivao dolazak vanzemaljaca, stigao vladika timočki Justin da bi služio Svetu Liturgiju za Vidovdan (seosku slavu). Vladika je, piše novinar, upozorio "ufologa-amatera" da se okane ćorava posla, ali je Šou izjavio: "Smatram da nije greh da se jedan pravoslavac bavi time uprkos vladiki... NLO-e (leteće tanjire) viđam dugo godina. Zadnjih pet-šest godina, svakog drugog trećeg dana ih viđam.... Njih ne može svako da vidi. Samo odabrani!".

Mladić, prisutan na crkvenom sabranju, tim povodom je izjavio: "Ko će ozbiljno da ga uzme kad lupeta o vanzemaljcima? A stalno čita Denikena i Treće oko". Jedna od slika objavljenih u "Nedeljnom telegrafu" kao ilustracija bila je neukusna fotomontaža vladike Justina i sveštenika za slavskom trpezom, sa Alfom, junakom istoimene popularne TV-serije, između njih...

"Blic" od 2223. novembra 1997. doneo je tekst o "belom čiči" koji se pojavio u selu Ugrinovcima, između Ljiga i Gornjeg Milanovca. Za njega se pretpostavlja da je "šumski duh, patuljak, marsovac ili fatamorgana". Prvi put ga je sreo predsednik mesne zajednice, sa kojim je bila i jedna seljanka, koju je očevidac "belog čiče" vozio na traktoru. Čiča je imao nogice i glavu koja svetli. Neki seljaci su smatrali da je reč o vampiru. Supruga predsednika mesne zajednice se požalila novinaru "Blica": "Stalno zvone telefoni. Jutros zvao neki Šiptar i pita: " Jeljk imao belji kapa, jeljk imao belji kapa? Ja se uplašila - šta je ovo! A on kaže: pobeglo dete iz škole u Prištini i ne mogu nigde da ga nađu".

Filmovi o vanzemaljcima sve više osvajaju bioskope. Od Spilbergovog "Itija" do najnovijeg "Kontakta", rađenog po romana Karla Segana, teče mutna bujica celuloidne propagande "malih zelenih" i njihovih navodnih "civilizacija". Ponekad sve to izgleda kao neka šala, ali i šale, malopomalo, postaju stvarnost.

Naša javnost je imala priliku da gleda dečiju TV seriju "Alf" u kojoj je prikazan "simpatično" demonski lik Alfa (što je skraćenica od "Alien Living Form" - "vanzemaljski oblik života"). On na "humorističan" način zlostavlja porodicu u koju je sleteo sa svoje planete Melmak. No, ukućani ga, uprkos svega, vole. Koliko je Alf postao popularan, vidi se iz Talenikine" reklame za lek "Alfogel", gel za peroralnu primenu. Reklama je građena na poređenju čoveka i Alfa. "Galenika" je za homo sapiensa napisala da je karakterističan po sledećim osobinama: "savest, brige, obaveze, kratki rokovi, neredovna ishrana, kafa, duvan, alkohol, tuberkulostatici, ponekad citostatici, samo jedan želudac, kortikosteroidi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi". Alf ima čitav niz "prednosti": "skoro potpun nedostatak savesti, obaveza i osećaja krivice, bez obzira na okolnosti. Nema osećaj za vreme, neopterećen je rokovima! Apetit! Jede stalno, u velikim količinama, i uvek je gladan. Ne bira vrstu hrane. Ima sedam želudaca, povezanih u niz". Homo sapiens je rođen na zemlji, u sunčevom sistemu, u galaksiji Mlečni Put, i živi prosečno 65 godina. Alf je rođen na planeti Melmak, star oko 260 godina, vršnjak Napoleona, neoženjen i bez porodičnih problema". Očito, simpatije potencijalnog kupca "Alfogela" bi trebalo da budu na Alfovoj strani.

Pred čitaocem su, dakle, tekstovi koji govore o "vanzemaljcima", "malim zelenim", tobožnjim "kosmičkim prijateljima čovečanstva", na pravoslavan način. Auditur et altera pars! (Neka ce čuje i druga strana!).


 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #91 na: Kolovoz 03, 2011, 08:51:20 »

Dejvid Riči

NLO: DEMONSKA VEZA

 

Verovatno ste videli sumorne naslove u vezi sa neidentifikovanim letećim objektima ili NLO, na naslovnim stranama novina. "Veliko stopalo - viđen kako upravlja NLO - govori "Elvis je živ!": ta vrsta stvari. Takve priče mogu da nas nasmeju, pa ipak je NLO fenomen sve drugo samo ne smešan. On je zasnovan na obmani, okultizmu i jedva prikrivenom demonskom delovanju. Ovo delovanje, opisano i analizirano pre petnaestak godina, od strane oca Serafima Rouza (upokojio se 1982.) u njegovoj knjizi "Pravoslavlje i religija budućnosti", ima očigledan cilj da navede čovečanstvo da prihvati "vanzemaljskog" vođu čiji dolazak u bliskoj budućnosti može da objavi dolazak antihrista.

Upozorenje oca Serafima na opasnost od NLO fenomena važeća je i danas koliko je i onda bila. Štaviše događaji po objavljivanju ove knjige pojačali su značaj njegove poruke svetu čije je shvatanje duhovnih stvari pomračeno.

 

NLO i demonsko delovanje

 

Otac Serafim je ukazao na brojne veze između demonskog delovanja i izveštaja o bliskim susretima sa NLO i njihovom tobožnjom posadom. Njihova analiza je skicirana delimično prema ranijim studijama protestanata koji su zaključili da su NLO bili đavolski po prirodi. Dalje istraživanje je osnažilo ovaj zaključak. Vredna studija o NLO objavljena 1992. u časopisu "SCP Journal" u Berkliju, Kalifornija, nabraja sličnosti između NLO i ispoljavanja demonske aktivnosti. Za obe vrste pojava rečeno je da uključuju inteligencije mnogo nadmoćnije od naše sopstvene. Ove inteligencije ne poseduju nikakvu masu (to jest, nisu fizički objektivne). One predstavljaju blistavu, svetlosnu pojavu u mnogim slučajevima i mogu da se pojave, iščeznu i promene svoje vidljive oblike po želji. Ta bića visoko cene tajnost. Služe se prevarom u nastojanju da preusmere čovekove verske sklopove. Ciljaju na to da potpomognu kolektivizam i objedinjeni svetski poredak, kao i da potisnu uzdanje u Hrista i hrišćansku veru "religijom" javljenom od NLO.

Ostale karakteristike "vanzemaljskih" i demonskih pojava uključuju neprijatne mirise, kao što je sumporast zadah i osećanje hladnoće u njihovom prisustvu. Slikovit opis demonskog smrada dala je Džulijana od Norviča u svojim "prikazanjima" (Šouings). Brojni izveštaji o demonskom delovanju takođe spominju osećanje strahovite hladnoće koja prati prisustvo zlih duhova.

Aleksandar Kalomiros objašnjava vezu između hladnoće i zla u svojoj čuvenoj besedi "Ognjena reka". Navodeći grčkog stvaraoca Fotija Kondoglua Kalomiros ukazuje da je vera jednaka toploti, a bezverje hladnoći. Ova hladnoća je znak đavoljeg uticaja.

 

NLO i opšta uobrazilja

 

Knjiga oca Serafima se pojavila kasnih 70ih, kada su NLO imali silnu vlast nad kolektivnom uobraziljom. Nekoliko godina ranije, 1973., talas NLO viđenja zadesio je Sjedinjene Države. Ovaj talas se podudario sa oduševljenjem za drevne "astronaute", zasnovanim na pretpostavci dasu "bogovi" iz starine bili zapravo astronauti sa drugih planeta koji su posetili Zemlju i zadivili naše pretke svojom tehnologijom. Uskoro je jednačina vanzemaljci = "bogovi" utvrđena u umovima miliona. NLO talas iz 1973. i fenomen drevnih astronauta bili su još sveža uspomena kada je spektakularni film iz 1977. oživeo opšti interes za NLO. Film Stivena Spilberga "Bliski susreti treće vrste" osvojio je publiku zaslepljujućim specijalnim efektima, uključujući dramatični dolazak ogromnog letećeg tanjira na Đavolju kulu u Vajomingu.

 

Lovci i sablasne rakete

 

Kada se pojavio Spilbergov film, moderni NLO fenomen bio je star već više od 30 godina. Bilo je izveštavano da su tajanstveni obrisi viđeni na nebu tokom 40ih u "bici za Los Anđeles". NLO su opaženi na noćnom nebu iznad Južne Kalifornije 25. februara 1942. Protivavionske baterije su otvorile vatru i ispalile hiljadu granata na ciljeve koji su očigledno bili neoštećeni. Naročito je jedan veliki objekat navodno lebdeo iznad Los Anđelesa osvetljen reflektorima dok su granate praštale oko njega i po njemu. Zatim se objekat lagano pokrenuo duž obale i iščeznuo za par minuta. Takva vatra bi oborila avion. Ni za jedan neprijateljski vazduhoplov nije prijavljeno da je oboren u ovom događaju koji nikada nije dobio uverljivo objašnjenje.

Vojni piloti su tokom II svetskog rata prijavljivali viđenje i svetlosnih lopti, nazvanih "lovci", koji bi pratili njihove avione u letu za neko vreme, a potom odlazili. Neposredno posle rata, 1946., "sablasne rakete" su viđene iznad Skandinavije. "Rakete" su se sastojale od svetlosnih pruga koje su se kretale velikim brzinama i izvodile manevre na nebu. Iako su ova viđenja pripisana sovjetskim testiranjima naoružanja, izgleda neverovatno da je Sovjetski Savez posedovao takve rakete - nadmoćne po osobinama u odnosu na nemačke FAU projektile ispaljivane na Britaniju - tako brzo posle rata.

 

Tanjiri i sagovornici

 

Izraz "leteći tanjir" ušao je u američki govor 1947, kada je biznismen Kenet Arnold, leteći svojim privatnim avionom, ugledao nekoliko nepoznatih objekata u letu blizu Maunt Rejniera u državi Vašington. On je uporedio njihovo kretanje sa tacnama koje, bačene, skakuću po površini vode. Novinski izveštaji o viđenju ostavili su utisak da su sami objekti bili nalik na tacne i izraz je tako skovan. (Skraćenica NLO koja znači "neidentifikovani leteći objekat", na engleskom UFO - Unidentified Flying Object, potiče iz kasnijeg vremena).

Pedesetih godina NLO fenomen je ušao u novu fazu sa izveštajima o susretima oči u oči ljudi sa vanzemaljcima. Možda je najpoznatiji očevidac bio Džordž Adamski iz Kalifornije, koji je postao slavan posle tvrdnje da je upoznao posetioca sa Venere 1950. godine. Navodni posetilac bio je naočiti humanoid sa kosom do ramena i putovao je u zvonastom svemirskom brodu. Rekao je Adamskom da je narod Venere zabrinut zbog atomskog oružja na zemlji.

Uskoro, pojavilo se još sagovornika. Među njima se nalazio i Truman Betarum, poznanik Adamskog. Betarum je tvrdio da je sreo posetioce sa planete "Klarion" 1952. godine. Navodno je ušao u njihov tanjir i razgovarao sa vrlo niskom, ali lepom ženom, odevenom u crveno i crno, zvanom kapetan " Aura Reinis". Ona je opisala Klarion kao svet sličan Zemlji samo uređeniji i privlačniji. I pomenula je i naseobine na Marsu, za koje se pokazalo da ne postoje kada je američki satelit prispeo na Mars mnogo godina kasnije.

 

Čudnovati slučaj Alberta Bendera

 

Po čistoj fantastičnosti malo šta može da se uporedi sa pričom Alberta Bendera, 50-ih godina glavnog nadzornika u jednoj industrijskoj firmi u državi Konektikat. Bender je počeo da se zanima za NLO i kasnije je prijavio da su ga posetila tri zlokobna čoveka, odevena u crno, zažarenih očiju. Kada su ga pogledali, osetio je bol. Posetioci su mu dali mali metalni disk i rekli da može njime da se koristi da bi bio u vezi sa njima. Kada je stupio u vezu, ugledao je čudovište i rečeno mu je da izvesni "uzvišeni" vladaju među došljacima. Bender je za trenutak osetio užasnu hladnoću i našao se opet u svom krevetu na Zemlji.

Drugom prilikom je Bender napravio posetu ledenoj pećini na Anktarktiku. Osetio je miris sumpora. Tokom te posete sreo je sedokosog, devet stopa (oko 2,75 m) visokog humanoida, koji je bio identifikovan kao jedan od "uzvišenih". Biće je dalo detaljan opis, koji je Bender čuo tokom prethodnog susreta, pretpostavljenog nastanka zvezdanih sistema od jednog velikog, središnjeg, svetlećeg tela koje je bilo toliko vruće da mu se niko ne bi mogao približiti ni na milijarde svetlosnih godina rastojanja. Postojala je takođe i praznina u kojoj su došljaci izgubili mnoge od svojih brodova.

Bender je upitao da li došljaci veruju u Boga. Rečeno mu je da je Bog tvorevina ljudi. Kada se raspitao o Hristu, biće mu je odgovorilo da je Hristos bio prosto vernik, nagovestilo da je Hristova slava "preuveličana". Bender je pitao za Vaskrsenje i vaznesenje Hristovo na nebo. Vanzemaljac je odgovorio da se vaskrsenje Hristovo nije dogodilo, već da je umesto toga Njegovo telo sklonjeno ili ukradeno. Bender je pokušao da razjasni veru došljaka i zapitao da li poštuju nekog boga u svom svetu. Stranac je odgovorio da njegov narod nema nikakvog boga. Naglasio je, međutim, da je veliko središnje telo, ranije pomenuto, stvorilo njegov narod.

U svojim sećanjima " Leteći tanjiri i tri čoveka" Bender je izložio svoj susret sa "uzvišenim" u pojmovima koji podsećaju na tradicionalno hrišćansko učenje. Zamislio je da je veliko središnje biće poštovano od strane vanzemaljaca, njihov bog i tvorac, a da je praznina njihov pakao. Ovo tumačenje ima potporu u Svetom Pismu. Praznina podseća na "bezdan" koje se spominje u Jevanđelju po Luki i u Otkrivenju i za koje se misli da je mesto koje užasava demone. Kada je Hristos došao da istera zle duhove iz čoveka, oni su Ga molili da ih ne šalje u bezdan. Osim toga, vanzemaljci ovde imaju jaku sličnost sa demonima. Imaju zlokobnu i zastrašujuću pojavu, ali mogu da uzmu i ushićujuća obličja, kao što je slučaj sa "uzvišenim" ako je potrebno. Takođe "uzvišeni" je odvraćao od vere u Hristovo Vaskrsenje i pokušavao da Hrista prikaže samo kao vernika, pre nego kao Boga. Stranac je čak opisao Boga kao puku tvorevinu ljudskog roda. To su znaci koje čovek može da očekuje od zlih duhova.

Ostale odlike došljaka u ovom slučaju takođe su saglasne s onim što se zna o đavoljem delovanju, uključujući i odvratan smrad i hladnoću koji su ih pratili. Postoji čak i sličnost između Benderovog iskustva i opisa đavolske opsednutosti kod pojedinaca. U jednom trenutku, zapisao je Bender, "uzvišeni" mu je rekao da došljaci mogu da uđu u njegovo telo kroz lobanju i da njime u potpunosti ovladaju.

 

Seksualni susreti

 

Benderovi kontakti sa posetiocima u najvećoj meri imali su za cilj podučavanje. Drugi sagovornici tzv. vanzemaljaca prijavili su seksualne susrete sa njima. Ovi izveštaju podsećaju na opise inkubusa i sukubusa. Inkubus je zli duh sposoban da, kao muškarac, ima seksualne odnose sa ženom. Sukubus je zli duh koji se javlja u obličju žene i ima odnose sa muškarcem.

Kod NLO susreta može se govoriti o prisilnoj seksualnoj radnji sa došljacima ili sa nekim drugim otmičarima. Nedavnu vest o takvoj radnji u koju je bilo uvučeno dete u jednom slučaju NLO otmice saopštila je doktor Karla Tarner, čija se knjiga "Ka ivici" objavljena 1992. godine, bavi fenomenom NLO otmice. U članku u časopisu "UFO Universe" (Svet NLO) u broju za proleće 1993, Tarnerova izveštava kako je muškarac 40-ih godina zatražio njenu pomoć u rasvetljavanju nekih događaja iz svog života "povezanih sa došljacima". Ispričao je slučaj iz svog detinjstva.

Zbog skučenog prostora u domu u kome je živeo kao dečak, delio je postelju sa svojom babom. Jedne noći probudio ga je snažan glas nekog čoveka, glas koji se očigledno obraća njegovoj babi. Sledećeg jutra dečak je pitao šta se to dogodilo i baba mu je odgovorila da je đavo odgovoran za taj snažni glas. Ubrzo potom je umrla od moždanog udara. Dečak je krivio sebe za njenu smrt, iako nije imao nikakve predstave o tome zašto se tako oseća.

Pod hipnozom se setio da su njega i njegovu babu odveli gmizoliki vanzemaljci u svemirski brod. Jedan od vanzemaljaca je pokušao da stupi u seksualni odnos sa babom, ali se ona oduprla i rekla da posle smrti svoga muža ne želi da ima seksualne kontakte sa bilo kim. Gmizolika prilika je napustila prostoriju i potom se vratila u društvu čoveka koji je izgledao upravo kao njen pokojni muž. Ona je pristala da ima seksualni odnos sa tim čovekom, ali je potom prepoznala da je njegova spoljašnjost bila puka iluzija i da je gmizoliki stvor zapravo prljao. Zatim ih je prisilio na incest. Potom je tuđin zlostavljao dete.

Baba se umešala odvajajući dete od tuđina. Prizvala je Isusovo ime i zabranila stvoru da se dotiče dečaka. Neznanac se razbesneo i rekao babi da će umreti zato što se umešala. Dečak i njegova baba bili su vraćeni u njihovu spavaću sobu, posle čega je baba izrekla gore spomenutu opasku o đavolu. Ubrzo potom je umrla. U tome, piše Tarnerova, leži poreklo osećanja krivice kod ovog čoveka. Mislio je da je bio primoran na seksualni odnos sa svojom babom i ona je umrla, baš kao što se neznanac zarekao da će biti.

Iako je hipnoza opšte poznato sumnjiv način istraživanja nečijih sećanja, izveštaj o ovom susretu ima brojne sličnosti sa fenomenima i bićima opisanim u Svetom Pismu i demonološkoj literaturi. Gmizoliki vanzemaljac, na primer, podseća na biblijske opise satane kao zmije i aždaje; opis seksualne radnje u svemirskom brodu suštinski je podudaran sa prijavljenim ponašanjem inkubusa i sukubusa, a Isusovo ime izaziva snažnu odbojnost kod neznanca koji, uobičajeno za đavola (opisanog od Hrista kao ubica), preti dečakovoj babi smrću.

Čujmo što takođe franciskanski teolog iz 17. veka Lodoviko Maria Sinistrari ima da kaže o inkubusima. U svojoj knjizi o demonstvu, Sinistrari saopštava događaj po mnogo čemu vrlo blizak modernim slučajevima susreta sa NLO. On priča o ženi po imenu Jeronima, iz Pavije, koja je jednog dana umesila hleb i poslala ga u pekaru da se ispeče. Kada je ispečeni hleb bio vraćen, uz njega se nalazio i veliki kolač. Jeronima je bila zbunjena i rekla da nije poslala nikakav kolač da se ispeče. Čovek iz pekare je odgovorio da kolač mora da bude njen zato što je njena porudžbina za pečenje bila jedina tog dana. Jeronima je primila taj kolač i pojela jedno parče. Sledeće noći je probudio iz sna šištav, piskav glas koji je pitao da li joj se svideo kolač. Nevidljivo biće je pohvalilo njenu lepotu, izrazilo seksualnu želju za njom i ovlaš joj dodirnulo obraz. Nevidljivi ljubavnik je nastavio da uznemirava Jeronimu koja se odupirala njegovim navaljivanjima. Tajanstveni stvor, međutim, nije odustajao. Prikazao joj se kao malen, ali lep muškarac. Pošto je i dalje odbijala da mu se pokori, on ju je istukao i ostavio joj modrice po telu. Jednog jutra, dok je išla na misu, inkubus joj je svukao svu odeću pred samom crkvom... Ovo kinjenje je navodno trajalo godinama pre no što je inkubus konačno priznao poraz i otišao.

Ovo bi isto tako mogao da bude izveštaj o bliskom seksualnom susretu iz 20. veka. Mali humanoid se prijavljuje i traži seksualne odnose sa ženom. Posete se ponavljaju i uključuju fizičko zlostavljanje. U jednom trenutku u toku ovih susreta, kao i u mnogim savremenim izveštajima o otmicama, žena je svučena do gola. Čak i prispeće tajanstvenog kolača podseća na događaje u kojima vanzemaljci daju ljudima nešto da jedu ili piju. Ovaj poslednji detalj takvih slučajeva, jelo i piće - podseća na to kako je satana ušao u Judu na tajnoj večeri kroz zalogaj hrane. Čak i kada sagovornici ne dožive seksualni susret, sličnost inkubusa i sukubusa sa tzv. vanzemaljcima je očigledna. Na primer, jedan opis inkubusa "El Duenda" kao male pojave odevene u crveno i crno (boje satanizma), podseća na kapetana "Aure Reinis".

 

Lažljivci, podzemni i "vanzemaljski"

 

Pošto je đavo lažljivac, tako se i vanzemaljci u NLO susretima odlikuju svojom neistinoljubivošću. Žak Vale, jedan od najistaknutijih NLO istraživača, opisao je ulogu koju obmana ima u NLO fenomenima. Jedna od njegovih knjiga o ovoj temi ima naslov " Messengers of Deception" (Vesnici obmane). I drugi autori su tumačili ovaj aspekt izveštaja o NLO i događaja u vezi sa njima. U pojedinačnim NLO izveštajima i fenomenu kao celini otkrivene su prevara i dezinformacij a po više osnova. Vanzemaljci mogu da prenesu dokazivo lažnu informaciju, kao u izveštaju o gradovima koji bi trebalo da se nalaze na Marsu, Veneri ili Mesecu. Ljudi mogu da doprinesu ovoj prevari na mnogo načina, širenjem lažnih informacija koje zbunjuju i vode na pogrešan trag istraživače kao i javnost u celini. Rezultat je taj da je istinu, koja stoji iza NLO fenomena, teško primetiti, osim ako čovek nije prosvetljen, kao što je otac Serafim bio, iskustvom i svedočenjem crkvenih Otaca koji su imali dugi opit proziranja đavoljih obmana i varki.

Duhovna literatura pravoslavlja sadrži mnoge priče o susretima sa sličnim onim kod savremenih NLO viđenja, između ljudi i demona. Razmotrimo iskustva Svetog Kiprijana, bivšeg maga koji se obratio uticajem Svete Justine i postradao zajedno sa njom. Dok se još bavio magijom Kiprijan je učio svoje sledbenike kako da lete kroz vazduh i kako da jedre "brodovima oblacima". Imao je takođe i lični susret sa đavolom koga je Kiprijan opisao kako nosi fantomsku krunu, naizgled od zlata i "dragog kamenja" koja je osvetljavala okolni prostor. Kiprijanov opis svetlosti koja okružuje đavola podseća na savremene izveštaje o NLO susretima, kao i opis lađa koje jedre kroz oblake posredstvom magije.

Priča o Valentu Palestincu ima jake sličnosti sa savremenim NLO susretima. Kao monah Valent je postao toliko gord i zaveden zlim duhovima da mu se đavo javio u obličju Hrista, praćen sablasnim "ognjenim kolima i kočijama". Valentu je rečeno da se Hristos divi njegovom životu i delima. Takođe mu je zapoveđeno da se pokloni prilici za koju je on mislio da je "Hrist" (to je zapravo bio antihrist) koja je sedela u svetlećim "kolima" oko kilometar i po udaljenim. Kada je Valent ugledao ovo biće, pao je i poklonio mu se. Ubrzo je postao toliko rastrojen da je upao u crkvu i objavio da njemu više nije potrebno da učestvuje u Pričešću jer je "video samog Hrista". Valent je bio savladan i zatvoren tokom približno godinu dana i konačno je prevladao svoje zablude.

Pored očigledne sličnosti sa savremenim NLO izveštajima, naročito zbog "ognjenih kola", Valentov slučaj podseća na NLO kontakte i po još nečemu. Cilj susreta sa đavolom bio je da se Valent zavede; u sličnom maniru, obmana je glavni element u mnogim slučajevima razgovora sa došljacima u 20. veku. Đavo se javio Valentu u obličju Hrista; u savremenim izveštajima NLO susretu strana bića mogu da uzmu oblik "uzvišenih" Susret sa đavolom je ohrabrio Valenta da vidi sebe kao naročito omiljenu osobu. Isto tako moderni sagovornici vanzemaljaca mogu da ostanu u ubeđenju da su na neki način jedinstveni izabranici.

Valentova velika mana - njegova gordost - odgovara psihološkom profilu izvesnih savremenih NLO sagovornika, kao što je opisano u teoriji statusne nesaglasnosti u slučajevima dodira sa NLO. Ova teorija se zasniva na ideji da paranoično mišljenje kod pojedinaca, ona vrsta mišljenja koja se na mnoge načine ispoljava u istoriji NLO fenomena, ima svoje korene u nezadovoljavajućim društvenim kretanjima. Ponosita, dobro obrazovana osoba, gurnuta na radno mesto koje je ispod njenih kvalifikacija, pokazuje se često puta kao verovatniji očevidac NLO nego osoba čiji je položaj viši. Ta nesaglasnost između obrazovanja i stvarnog položaja odredila je naziv ovoj teoriji. U sličnom maniru, Valent je bio toliko nadmen da je pomislio kako je darovan viđenjem Hrista i kako zbog toga ima naročita preimućstva. Postojala je velika nesaglasnost između Valentovog visokog mišljenja o sebi i njegovog stvarnog položaja kao člana zajednice.

 

Lažna odora

 

Događaji iz života Svetog Martina Turskog, kako ga je ispričao Sulpikije Sever, a naveo otac Serafim Rouz u svojoj knjizi "Pravoslavlje i religija budućnosti" takođe podseća na izvesne pojedinosti iz literature o NLO sagovornicima. Zbog lažne smernosti, mladi monah po imenu Anatolije doživeo je prevaru od zlih duhova i pomislio da je imao susret sa anđelima (tj. sa anđelima koji nisu pali s neba pridruživši se sataninoj pobuni protiv Boga). Da bi ubedili ostale u monahovu umišljenu svetost, demoni su uredili da mu predaju odoru sa "neba", iako je ta odeća bila zapravo bila puka opsena smišljena od zlih duhova. Jedne noći iz Anatolijeve ćelije se čuo zvuk kao kada neko igra, i mnogi glasovi, a blistava svetlost je ispunila prostoriju. Onda su svetlost i zvuk prestali. Anatolije je izašao iz ćelije držeći odoru koja je bila svetlocrvena i vrlo meka. Niko, međutim, nije mogao da kaže od kakvog je materijala bila načinjena.

Sledećeg jutra, jedan od Anatolijevih starešina, sumnjičav zbog okolnosti pod kojima je "nebeska" odora prispela, krenuo je da odvede mladog monaha Svetom Martinu da bi video da li je odora zaista predstavljala đavolju varku. Obmanuti monah se uplašio i odbio, ali je odvučen i protiv svoje volje. Tada je odeća iščezla. Pripovedač, koji je možda lično prisustvovao ovom događaju, pretpostavio je da je odora nestala zato što je đavo znao da neće moći da odbrani svoju prevaru pred pronicljivošću Svetog Martina koji je imao sposobnost da prepozna đavola u bilo kom obličju koji je zli duh mogao da uzme. Anatolijevo iskustvo sa demonima podseća na savremena slučajeve NLO "sagovornika", posebno zato što je on dobio izvanredan dokaz koji je ubrzo potom nestao. Tobožnji materijalni dokaz bliskih susreta sa NLO isto tako ima neobičan način "iščezavanja" pre no što kritički istraživači uspeju da ga ispitaju.

Takođe je poučno proučiti jedan događaj iz života Nikolaja Motovilova, prijatelja i poslušnika Svetog Serafima Sarovskog. Ubrzo po upokojenju Svetog Serafima 1833, Motovilov je, putujući za Kursk radi sakupljanja informacija o Svetiteljevom životu, doživeo iskustvo slično onom kod savremenih NLO susreta. Motovilov se našao okružen vrlo hladnim i očigledno smrdljivim oblakom koji ga je paralisao i onesposobio da pomeri ruku da bi se prekrstio. Motovilov je pripisao ovaj događaj đavoljem napadu. Isti događaj se ponavljao tokom nekih 30 godina. Osećaj hladnoće, privremena oduzetost i oblak jesu često navođeni detalji savremenih izveštaja o bliskim susretima iz literature o NLO. Veza između fenomena koji se odnose na NLO i demonskog uticaja teško bi mogla biti očiglednija nego u ovom i u svim gore spomenutim događajima iz duhovne literature Svetog Pravoslavlja.

Istaknuti nepravoslavni autori takođe su uočili sličnosti između NLO fenomena i demonskog delovanja.

Engleski naučnik iz 17. veka Robert Barton u svojoj "Anatomiji melanholije", pripisuje duhovima "vazdušasta tela" koja su "apsolutno okrugla". NLO se često opisuju kao sfere, ili diskovi ili krugovi. Barton takođe razmišlja da duhovi mogu da promene svoj oblik po želji, jave se u mnogo različitih obličja, vrlo brzo prelaze velika rastojanja, izvode uverljive prevare (i vidne i mirisne), proriču budućnost, priređuju "čuda" i imaju seksualne odnose sa ženama i muškarcima. Bartonov opis valjano sažima iskustva Otaca iz borbe sa zlim duhovima, kao i sposobnosti koje se obično pripisuju NLO i njihovim putnicima.

 

Kulturni činilac

 

Mnogi NLO zanesenjaci usvajaju tzv. vanzemaljsku hipotezu. Shodno tome, navodni došljaci se smatraju za inteligentne organizme, sa fizičkim telima, koji potiču sa drugih planeta i potiču nas svet sa materijalnim, "konkretnim" svemirskim brodovima. Ako bi ovo gledište bilo tačno, čovek bi očekivao da otkrije određenu saglasnost u opisima ovih bića, njihove tehnologije i njihove aktivnosti. Umesto toga otkrivamo veliku raznolikost u ovakvim opisima, od zemlje do zemlje i od stoleća do stoleća.

U japanskom folkloru, na primer, tengu je nosati hvalisavi vilenjak za koga se smatra da živi u planinama. Priča u koju je upleten tengu, i koja se slaže sa obrascem mnogih savremenih izveštaja o NLO otmicama, pronađena je u spisima Hirate Acutane, japanskog lekara i naučnika s kraja 18. i početka 19. veka. Njegov rad iz 1828. "Kokon Joniko" opisan kao studija o "neobičnim bićima" sadrži izveštaj o dečaku po imenu Torakiči koji je tvrdio da ga je bio odneo jedan tengu i da je posetio Mesec, kao i mnoge strane države na zemlji. Donald King u svojoj knjizi "Neki japanski likovi" sažima Hijeratinu priču.

Torakiči je izjavio da je njegova povezanost sa duhom počela kada mu je bilo sedam godina, 1812. Sreo je jednog dugokosog čoveka koji je nosio malu bocu sa lekovima. Čovek je tvrdio da može da ga smesti u tu bocu. Latio se da to i učini. Potom je boca odletela ka nebu. Sledećeg dana Torakiči i misteriozni čovek su se sreli na istom mestu. Ovog puta je čovek ponudio da povede Terakičija sa sobom u boci. Uprkos bojazni, dečak je pristao. Bili su preneseni na vrh planine gde je Torakiči bio čuo da se tengi okupljaju. Za narednih nekoliko godina, između svoje sedme i jedanaeste godine, Torakiči je imao mnogo ovakvih putovanja. Ponekad bi ostajao izvan kuće i duže od tri meseca neprekidno, ali niko u porodici nije primećivao da ga nema.

Kada mu je bilo 11 godina, Torakiči je postao budistički sveštenik i stupio u hram. Tamo se pročuo kao bacač čini. Godine 1819. ponovo je započeo sa svojim putovanjima u društvu natprirodnih bića i po svemu sudeći posetio mnoge strane zemlje. Ukazao je da je na jednom putovanju posetio jednu studenu zemlju u kojoj su se ljudi klanjali pred slikama, kao što je slika čoveka na krstu i žene sa detencetom u naručju (ovo se očigledno odnosilo na pravoslavnu Rusiju i na ikone raspeća i presvete Bogorodice sa malim Isusom u naručju). Torakiči je rekao da je upitao svog saputnika o njima i da mu je ovaj odgovorio da su to slike hrišćanstva, jedne "lažne" religije. Saputnik je navodno pljunuo na slike.

Torakiči je čak opisao i putovanje na Mesec. Saopštio je da je osećao intenzivnu hladnoću tokom puta, ali je blizu mesečeve površine osetio prijatnu toplinu. Ukazao je da se približio površni na manje od 200 metar i rekao da Mesec ima mora puna nečega što podseća na blato. Takođe je rekao da je na jednom mestu na površini opazio otvore kroz koje su mogle da se vide zvezde kako sijaju. Mesečev krajolik, kako ga je on opisao, podsećao je na pozorišne kulise.

Ovde je poznati obrazac NLO susreta - uključujući hladnoću, let kroz kosmički prostor, netačan opis uslova u drugom svetu i neprijateljski stav prema Hristu i hrišćanstvu očigledan. Slikovitost priče, međutim, obuhvata poznavanje japanskog duha pre nego aeronautičke tehnologije. Ova kulturna razlika je dokaz protiv vanzemaljske hipoteze a za pretpostavku da demoni uključeni u ovakve susrete planiraju svoja pojavljivanja da budu saobrazna običajima i predrasudama određenih naroda i vremena. Japanskom dečaku s početka 19. veka zli duhovi su se javljali kao tengi. Da bi impresionirali Amerikance s kraja 20. veka, pokazuju se u svemirskom brodu.

 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #92 na: Kolovoz 03, 2011, 08:54:58 »

Sveštenik Aleksej Jang

                                                                 "RAZORNI NAPADI LETEĆIH TANjIRA

"Da vas niko ne prevari ni na koji način..."

(2. Sol. 2, 3)

Nije slučajnost što drevne paganske misterijske religije kao i brojna mistična bratstva (kao što su teozofi i rozenkrojceri) govore o "eliti" koja se ponekada naziva "Veliko Belo Bratstvo", "Majstori" ili "Mahatme". Madam Blavacki, osnivač teozofije, smatra da je to grupa bića koja nastoji da rukovodi i upravlja sudbinom smrtnog čoveka. Ponekada se za ovu "elitu" smatra da je ne sačinjavaju ljudska bića ili, u nekim slučajevima, veruje se da su to "visoko razvijena" ili savršena ljudska bića.

Predak ove "elite" je daimon drevnih grčkih pagane od koga, u stvari, dobijamo reč " demon". Tako, se hrišćanske tačke gledišta, nema sumnje da takva nevidljiva "elita" postoji, i poznata je sledbenicima Hrista kao vojska palih anđela, demonska vojska. Ovo mnoštvo ulazi u naš svet kroz greh i jeres, kao i putem okultnih upražnjavanja svakojake vrste (počev od naoko "nevinih" stvari kao što je horoskop pa sve do prakse "channeling" (kanalisanja) koja je tipična za Novo Doba). Sada su, međutim, pali anđeli pronašli nov i zapanjujući način da uđu u svet ljudi.

Dok su u prethodnoj generaciji samo "ćaknuti" i mentalno i emocionalno poremećeni verovali u leteće tanjire, danas više od polovine stanovnika SAD, prema "Tajmu" istraživanjima, prihvata stvarnost stranih posetilaca. Naročito "mnogi sledbenici Novog Doba veruju u neindentifikovane leteće objekte", prema časopisu "Tajm", "sa neobičnim vanzemaljcima koji odavno posećuju planetu zemlju sa još udaljenijih planeta, šireći mudrost koja je, između ostalog, stvorila i Stounhendž i egipatske piramide."

Mada ima puno literature u vezi letećih tanjira, najugledniji "propovednik" je Whitley Strieber (Vitli Štrajber) koji je u svoje dve najnovije knjige opisao sopstvena iskustva: "Zajednica: istinita priča" (1987), a potom "Transformacija: prodor" (1988). Obe knjige bile su na listi bestselera, a autor se pojavio u brojnim TV-intervjuima, delimično zato što piše dobro i što je kontaktirao sa mnogim naučnicima.

Mada Štrajber kaže da nikada nije bio zainteresovan za leteće tanjire i da ništa nije čitao o tome, "ovo je priča", piše u prvoj knjizi, "o pokušajima jednog čoveka da se bori sa neshvatljivim i razarajućim napadima iz nepoznate sfere. To je istinska priča utoliko ukoliko sam u stanju da je opišem. Po svoj prilici j a sam imao validan lični susret sa inteligentnim neljudskim bićima. Ali, ko bi ona mogla biti i odakle su došla? Da li su ona zlodusi ili demoni... ili posetioci?"

Počev od decembra 1985, Štrajber i njegova porodica doživeli su čitavu seriju snoviđenja svetlosti, glasova, dodira i "noćnih posetilaca sa glavama poput grdosija." U početku", rekao je, "mislio sam da ću poludeti. Ali prošao sam psihološke testove i neurološki pregled, razgovarao sam sa tri psihologa i tri psihijatra i svrstali su me među normalne u svakom pogledu... Posetioci su umarširali pravo usred života jednog indiferentnog skeptika bez momenta oklevanja."

Činjenica da Štrajberova prva knjiga "Zajednica" takođe sadrži zvanične izjave medicine u pogledu njegove normalnosti i zdravlja kao i prepise hipnotičkih sesija (isticao je detalje svog iskustva) i da imenuje istaknute naučnike iz mnogih oblasti koji su mu pomagali dodaje ton istinitosti njegovoj zastrašujućoj priči. On razmišlja da bi njegovi posetioci mogli biti:

"sa druge planete ili planeta;

"sa zemlje, ali tako različiti od nas da nismo do sada ni shvatali da su oni čak stvarni;

"iz drugog aspekta prostoravremenaiz druge dimenzije

"iz ove dimenzije u prostoru ali ne u vremenu; drugim rečima, vremensko putovanje naših potomaka u njihovu sopstvenu prošlost (našu sadašnjost);

"iz nas samih;

"izvesna halucinatorna vijuga u umu, ili

"jedan vid ljudske vrste" - možda duhovi ili, još bolje, "možda smo vi i ja larve a "posetioci" su ljudska bića u zrelom obliku."

Njegovo objašnjenje je uverljivo zbog očigledne objektivnosti: on projektuje sebe kao nevinog posmatrača koji nije ni na koji način odgovoran za ovaj bizaran susret. Međutim, ako pogledamo na autora izvan stranica ove knjige, otkrićemo da je on pisac nekoliko horor-priča koje su slične doživljajima u njegovom stvarnom životu.

Kao što je jedan kritičar istakao: "Zajednica izgleda kao kraj logičnog razvoja koji vodi od fiktivne strane bestseler liste do nefiktivne strane" (Thomas Dirch u "The Nation", mart 1987). Veoma je značajno otkriće da je autor bio pripadnik i učenik Gurđijevljeve fondacije, kultne grupe čije učenje naglašava "razvoj latentnih snaga u ljudskoj psihi", i čiji je duhovni eklekticizam danas omiljen među novodopcima. Očigledno autorova uloga nije bila pasivna kao što bi on naveo svoje čitaoce da poveruju; on je - nesvesno, bez sumnje predisponirao sebe za saučesništvo u takvom iskustvu. I čovek može lakše shvatiti zašto su mu "vanzemaljci" rekli: "Ti si naš izabranik."

Mada on iznosi različite ideje i teorije iz svega religije i filosofije i primenjuje ih na njegovu temu - sve iz hindu-mitologije do ratovanja Antonija Velikog sa demonima religija i Bog u tradicionalnom smislu su uočljivo odsutni iz njegovog mišljenja i on zagovara ideju da je nauka jedini "ključ" za razumevanje ovih iskustava. Ali, kao što je jeromonah Serafim (Rouz) pisao u svojoj studiji o letećim tanjirima: "Naučna fantastika je dala slike, evolucija je stvorila filosofiju a tehnologija svemirskog doba priuštila je uverljivost za takve susrete" (Jeromon. S. Rouz, "Pravoslavlje i religija budućnosti", str. 120).

Umesto bezgranične žeđi za Bogom, mi imamo "veliku žeđ za kontaktima sa superiornim umovima koji će rukovoditi našom jadnom, izmučenom, grozničavom planetom (Žak Vale). Zaista, i sam pisac "Zajednice" je vatreni ekolog sa apokaliptičnim osećajem razorne štete koju čovek nanosi svojoj planeti.

Štrajber u svojim knjigama jasno izlaže da ovi "posetioci" kontrolišu um i vrše uticaj na ljudsku rasu na način koji bi se u klasičnom smislu opisao kao okultan. Pravoslavni čitalac se ledi kada, na jednom mestu, autor otkriva da može "prizvati" ove "posetioce" po volji i doživeti neku vrstu "zajedništva" sa njima na način koji je jasno medijumski.

Svaki pravoslavni Hrišćanin koji je iole upućen u žitija svetitelja i spise Svetih Otaca nepogrešivo će shvatiti šta se ovde dešava. Uočljiva je sličnost između piščevih doživljaja i susreta svetitelja sa demonima. Čak i sam autor opisuje naročite mirise povezane sa njegovim "posetiocima" među njima i miris sumpora koji on poredi sa mirisom šalitre na šibici. Njegovi "posetioci" imaju zastrašujuće glave koje liče na insekte sa ogromnim očima koje on dovodi u vezu sa statuama paganske boginje Ištar. U "Transformaciji" on piše:

" Imao sam apsolutno neopisivi osećaj opasnosti. Bio je to pakao na zemlji a ipak nisam mogao da se pomerim, nisam mogao da kriknem, i nisam mogao da pobegnem. Ležao sam nepomičan kao da sam mrtav, proživljavajući unutrašnje agonije. Sve je izgledalo monstruozno ružno, tako prljavo i mračno i zloslutno... Još se sećam te stvari kako puže, tako užasno ružna, ruke i noge kao u velikog insekta, oči uprte u mene."

U svojoj drugoj knjizi Štrajber zaključuje da su mnogi od bliskih susreta koje je imao (i još uvek ima) tu bili zbog "uništenja mojeg verovanja u prihvaćenu paradigmu stvarnosti. I veoma su uspešni... mislim da je ishod ovakvih iskustava fundamentalno prestrojenje uma. To se dešava kada ljudi počnu da napuštaju stara, lažna uverenja..." Istinitije reči nisu nikada izgovorene: vanzemaljci ga, od Hrišćanstva, vode ka Nju Ejdžu. Mada Štrajber sada veruje da su njegovi "posetioci" vanzemaljci i da imaju fizički realitet, on ih takođe naziva "zlodusima" i "onima koji izjedaju dušu", koji imaju "mogućnost da uđu u um i utiču na misao", i mnogo, mnogo gore od toga. On piše:

"Sve više sam osećao kako ulazim u borbu koja bi mogla biti više čak i od borbe na život i smrt. To bi mogla biti bitka za moju dušu, moju bit, ili koji već deo mene koji je povezan sa večnim... Bilo je jasno da je baš u pitanju duša. Ljudi su imali osećanje kao da im neko izvlači dušu iz tela. Više osoba je videlo posetioce kada su bile blizu smrti."

Uprkos svemu ovome, Štrajberova obmana je tako velika da može sa zanosom da kaže da "stoji do svakog pojedinca da traži sopstveni kontakt (sa 'posetiocima'), da ga razvija ako se dogodi i da to iskoristi za... duhovni razvoj..."

Suprotno tome, Vladika Ignjatije Brjančaninov pisao je pre jednog veka:

"Percepcija (opažanje) duhova čulom vida uvek nanosi ozledu, ponekada manju a ponekada veću, čoveku koji nema sposobnost duhovne percepcije... Biće neizostavno obmanut, neizostavno će ga privući, biće neizostavno zapečaćen pečatom varke... pečatom strahotne povrede duha; i što je gore, mogućnost ispravke i spasenja često je izgubljena. Ovo se dogodilo mnogima, zaista mnogima. To se dogodilo ne samo paganima čiji su žreci bili većim delom u otvorenoj komunikaciji sa demonima; to se dogodilo ne samo sa mnogim Hrišćanima koji ne poznaju tajne Hrišćanstva... to se (takođe) dogodilo sa mnogim podvižnicima i monasima..." (iz: "Duša posle smrti", str. 68).

Kada ih nije "viđao", Štrajber je ipak često "čuo" njihove glasove, "kao da dolaze od malog govornika sa desne strane moje glave". Bez ikakvih poteškoća on je shvatao da je to bilo slično paganskim proročištima drevnih vremena: "Proročišta u Delfima i mnoga druga mesta u drevnom svetu bila su kanali gde su bili proricači koji su u transu odgovarali na pitanja... Sa pojavom Hrišćanstva taj glas je zamro... Tako i glas koji ja slušam, kao i glasovi koji čuju moderni medijumi, poseduje drevno i uzvišeno ljudsko nasleđe... Bio sam sasvim u okviru tradicije ljudskog iskustva."

Štrajber takođe govori o parapsihološkim moćima koje se iznenada pojavljuju, nepozvane, kod ljudi koji imaju iskustvo sa NLO: " prekognicij a, očigledna telepatija, vantelesne percepcije i čak fizičke levitacije. Takvim ljudima često se događa da se ugase ulična svetla dok prolaze ulicom".

Štrajber zaključuje blagonaklono: "Ne mislim da smo čak i počeli da shvatamo posetioce. Sumnjam da smo prilično daleko od razumevanja kao što, na primer, ne shvatamo pesme kitova."

Ali o. Serafim je pisao:

"Takve priče o demonskim delovanjima bile su uobičajene u ranijim stolećima. Znak je duhovne krize danas što moderni čovek, zbog svoje gorde prosvećenosti i mudrosti postaje još jednom svestan takvih doživljaja - ali više nema hrišćanski okvir u kome bi ih objasnio... istinita procena NLO iskustava može se učiniti samo na osnovu hrišćanskih otkrovenja i iskustva, i dostupna je samo skromnom hrišćanskom verniku koji veruje ovim izvorima."

Posle prikazivanja izuzetno uspešnih naučnofantastičnih filmova "Bliski susreti treće vrste" i "E.T." (ITi) (koji je, nedavno, počeo ponovo da se daje), videli smo da se obnovilo interesovanje za fenomen NLO. Nesumnjivo će i dalje rasti kako Hrišćanstvo bledi na Zapadu a ljudi podešavaju svoje uho veoma drevnim "glasovima", nekada utišanim prisustvom Sina Božijeg.

Pravoslavni Hrišćanin, međutim, mora se držati spasenja koje nam je Hristos ponudio, jer, kao što je o. Serafim pisao, "on zna da čovek ne treba da se razvije u nešto više, niti ima ikakvog razloga da veruje da ima razvijenijih bića na drugim planetama; već dobro zna da zaista postoje više inteligencije u vasioni osim njega: njih ima dve vrste, i on nastoji da živi tako da bude sa onima koji služe Bogu (anđeli) i izbegne kontakt sa onima drugim koji su odbacili Boga (demoni)... ne oslanja se na sopstvene sposobnosti da pronikne u zamke demona, i stoga, čvrsto se drži Svetog Pisma i Crkve Hristove koji mu pružaju sve potrebno za život..." ("Pravoslavlje i religija budućnosti", str. 144-145).

O Arhanđele Gospodnji, ne ostavi nas nezaštićene od duhova zla u podnebesju! (iz molitve Sv. Arhangelu Mihailu)

 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #93 na: Kolovoz 03, 2011, 09:00:37 »

                                                                        "DA VAS TAMA NE OBUZME"

                                                              (O NLO, kućnim duhovima, poltergajstu, itd.)

Svaki razgovor o NLO, poltergajstu, vragovima, kućnim duhovima, vanzemaljcima, humanoidima, snežnim ljudima od pre izvesnog vremena u meni izaziva odvratnost i otvoreno žaljenje zbog svog ranijeg oduševljenja njima i zbog onih koji danas maštaju da se sa svim tim susretnu i s njima kontaktiraju. Evo uistinu "bezumlja hrabrih". I meni se jednom desilo da malo "ludujem", ali ne zbog " slave", već za kaznu zbog potpunog nepoznavanja učenja Pravoslavne Crkve, koja, kao brižna mati, od samih svojih početaka, ne krije od svoje decehrišćana, potrebna znanja o istinitosti ovih pojava, da bi ih sačuvala od pogubnih zamki. Danas pošto sam došla do izvesnih znanja o Božjoj sili i nečistoj sili, sa užasom se osvrćem na svoj ateistički optimizam s kojim sam išla ususret nepoznatim silama tame, posle kojeg sam samo Božjom milošću - bez duhovnog štita (posta, krsta i molitve) - ostala živa. Na taj način, ono što mi se desilo 1990. godine, i kasnije poimanje svega, izazvalo je preokret u mom pogledu na sve što se zbiva, a pošto je prećutkivanje čudesnih dela Božjih opasno za dušu, i zbog toga što još u mnogim umovima vlada zbrka što se tiče istinitosti prirode i poseta NLO, smatram da je moj dug kao hrišćanina da ne prećutim ono što mi se desilo, da ne bismo svi mi upali u još veća iskušenja sa težim posledicama. U ovu igru sa NLO - "dobrotvorima i spasiocima roda ljudskog" bila sam prevarom uvučena. Desilo se to na sledeći način.

U gomili isečaka iz novina koje sam skupljala o gore navedenim anomalnim pojavama, pojavilo se i nekoliko članaka iz pribaltijskih novina "Sovjetska omladina" pod rubrikom "Em...ski trougao", koji se nalazi u jednom od područja tajgi Permske oblasti i, navodno predstavlja "zonu za sletanje i uzletanje" vanzemaljskih letelica, kao i mesto dislokacije "došljaka iz vanzemaljskih civilizacija". Autor članka, koji je bio s njima u "kontaktu", nudio je čitaocima magičnu formulu koju su mu preneli "vanzemaljci" za "iscelenje" i "preventivu" od bolesti zemljana, koju je trebalo izgovoriti tri puta u toku noći. Kasnije se ispostavilo da je ovo prizivanje nečiste sile "u goste", a sama formula nije s planete "iks", već iz knjige "Crna magija". Sasvim je razumljivo zašto su očevici koji su boravili u Em...skoj zoni, umesto očekivanih rajskih osećanja, tamo doživljavali nezemaljskih strah, hipnotičko stanje, pometnju, tugu, zaustavljanje vremena, imali glavobolje i čak osećaj pucanja kože na licu.

Jednom, usred noći, probudih se od drhtavice u celom telu i osećaja nezemaljskog straha; kapke nikako nisam mogla da otvorim, celo telo mi je bilo paralisano, kao u stegama, tajanstvenom silom; nisam mogla ni prst da pomerim. Osećala sam kako me okružuje hladni mrak, a pored lica mi je lelujala svetleća kuglica. Slobodan je ostao samo razum, koji je grozničavo pokušavao da objasni situaciju i da nađe izlaz iz nastalog položaja, ali ništa spasonosno nije padalo na pamet. I tada, svakako moj anđeo čuvar, šapnu mi "da se prekrstim", što sam i požurila da uradim, makar i u mislima, jer su mi ruke bile nepokretne. I istog trena okovi su bili zbačeni. Obuze me takav mir i utonuh u spokojan san, te sam ujutro već bila spremna da sve zaboravim kao košmar, ali ugledavši dve svilene niti, privezane u oblik osmica na kablu električnog gramofona, shvatih da noćni događaj nije bio san. Međutim, nisam mogla da odgovorim na pitanje ko me je to posetio, a uzajamne veze magične formule i noćne posete "nepoznatih", koji mogu da prodru u kuće kroz dimnjake i stakla, nisam se setila. Na taj način obrela sam se u društvu "izabranih" zemljana, čije se maštanje o susretu sa NLO ostvarilo, ali pošto nikakvo oduševljenje od ovog nisam osetila, uzdržala sam se od toga da ga ispričam čak i svojim prijateljima, utoliko pre što se početkom 1990. godine takve priče još nisu primale s razumevanjem.

Posle prve noćne posete "nepoznatih" počela sam da primećujem da se u kući pojavilo neko "nevidljivo biće" koje je počelo da mi parališe telo tako da sam bukvalno morala s njim da se borim: ono samo se ne vidi, već čovek samo oseti pored sebe zgusnut vazduh koji na neki način deluje paralitično na telo. Noću su počele da iščezavaju neke sitne stvari, a zatim da se kroz određeno vreme vraćaju. Jednom osetih u snu kao neku vazdušnu grudvicu koja mi je lagano sletela na potiljak i odmah negde u dubinu velikog mozga počeše da prodiru veoma oštra probadanja kao iglicama. Iz radoznalosti odlučih da ih ne teram od sebe, već da vidim šta će biti dalje. A dalje vrlo brzo utonuh u prijatno stanje bez misli i u obamrlost, posmatranje nekakve praznine... Prenuh se od osećaja neizdržive telesne pohote, koja kao da je bila spontana.

Ujutro, pošto sam analizirala snagu uticaja "neidentifikovanog" nevidljivog bića na telo, shvatila sam da "vanzemaljski gost" deluje preko potiljačnog dela velikog mozga. Od tada počeh da spavam samo na leđima, zatvarajući potiljačni deo jastukom. Ovaj slučaj me je podsetio na rezultate eksperimenata stranih stručnjaka u oblasti naoružanja, koji su bili objavljeni u štampi: uticajem slabog energetskog polja na veliki mozak, čovek je gubio svoje "ja" i izvršavao svako naređenje "operatera". A sovjetski lekari su još sedamdesetih godina otkrili dve zone velikog mozga, na koje kad se deluje, čovek oseća ili nezemaljski strah, ili nezemaljsku požudu, tačnije, polnu strast. Ovi eksperimenti su vršeni u cilju otkrivanja natprirodnih moći u čoveku radi njegovog daljeg usavršavanja.

Dalji događaji su pokazali da je moje "nevidljivo biće" uvek nastojalo da bude pored mog uzglavlja ili grudnog koša gde je srce. Jednom, iznenada se probudivši, ugledah tačno nad svojom glavom crnosivo rutavo biće sa hipnotičkim svetloplavim očima bez zenica, slično risu, koje je lebdelo u vazduhu. Uzalud sam tad pokušavala da odgovorim na pitanje šta ili ko se " prijavio" u mom stanu. Primetila sam samo da sam noću počela da imam košmare i to neretko sa erotskim sadržajem, ali tad mi nije bilo ni na kraj pameti da su i oni od "humanoida". Zbog mnogobrojnih takvih doseljenika - nevidljivih bića po celoj Rusiji i obraćanja štampi radi razjašnjenja, u leto 1990. g. u jednoj od emisija centralnog radija, na molbu zaposlenih, jedan ekstrasens je objasnio da su u poslednje vreme mnogi u prilici da nagađaju ko se to mrda, kucka, leti, grmi, odvlači stvari po njihovim domovima. Pošto je sve ovo nazvao nestašlucima nečiste sile, obradovao nas je da se s njom može dogovoriti razmenom usluga - on, kućni duh, budiće te ujutro, navijati sat, decu će uspavljivati, a vi mu zauzvrat ostavite bombonu. Na kraju, uzdahnuvši sa olakšanjem što se pojavila neka vlast nad mojim "došljakom", dogovorila sam se s njim da me budi ujutro na posao i navija zidni sat, a ja ću mu ostavljati bombonu iz zahvalnosti. Na taj način u pet ujutro bih se momentalno probudila, a razbijeni zidni sat poče nevidljivo da se navija noću.

Od pre izvesnog vremena počeh da primećujem i činjenicu da me ponekad danju ili uveče prati svetleća kugla na nebu. Morala sam da zaustavljam ljude i po ko zna koji put da se uverim da je ne vidim jedina. U takvim slučajevima leteći objekat se ili skrivao iza oblaka, ili zamirao na licu mesta, praveći se da je zvezda. Tad još nisam bila svesna uzajamne veze između "kućnog duha" i leteće kugle i utoliko pre nisam shvatala cilj njihove posete. Uzdala sam se u njihovu humanu misiju, o kojoj su nas "bombardovala" sredstva masovne (dez)informacije. Izvesnu svetlost na ovu uzajamnu vezu bacio je sledeći događaj.

Jednom zatražih od poznanika Bibliju, čije mi izreke nisu izgledale ni izdaleka tako arhaične, kakvim ih je predstavljala ateistička propaganda. Od prvih stranica osetih da u rukama držim Istinu. Čudila sam se: šta je trebalo taj neko da bude, pa da zabrani ovakvu knjigu života. I tako eto čitam ja jednog dana sa oduševljenjem ovu knjigu i kao po nečijoj komandi podignem glavu gore i ugledam rozecrvenu kuglu, koja se iznutra pomerala, veličine glavice kupusa, kako se spušta prvo na moju glavu. Ona se spuštala, ne skrećući ni levo, ni desno. Predosećanje nekakve nesreće nagna me da odskočim. Drugi put ova kugla, uletevši iz hodnika predsoblja, nalete na mene dok sam čitala Jevanđelje. Svaki put, izmičući takvim napadima, osećala sam neprijatno peckanje u potiljačnom delu. Na izvesno vreme sklanjala sam knjige, ali bih ponekad ipak ponovo počinjala da ih čitam. Primetila sam da je otada "kućni duh" postao agresivniji, a ja razdražljivija, svadljivija. U meni se stvorio stalni strah od mraka. Češće mi je trebalo da otklonim nervnu napetost alkoholnim pićima, da tražim sredstva koja će mi odvući pažnju, koja, kako sad shvatam, nisu spasavala, već još više uništavala. Borba se vodila u meni, jer prijatelji su ostajali najčešće u potpunom neznanju onoga što se dešavalo sa mnom, dok "pokretni duh" nije počeo da odvlači stvari moje drugarice koja mi je dolazila u goste. Počela sam da primenjujem narodna sredstva za isterivanje "nečiste sile", ali, kako se ispostavilo, sva ona su po svojoj suštini bila uzaludna, jer su bila paganska. Osetivši se potpuno bespomoćnom u isterivanju "miroljubive" nečiste sile sopstvenim snagama, počela sam da pomišljam na promenu mesta stanovanja. Sledeći slučaj pomogao mi je da nađem izlaz iz ove situacije.

Bio je novembar ili decembar 1990. godine kad sam se vraćala sa službenog puta iz Šemuršija. Na pomalo oblačnom nebu svetleo se jarki pun mesec. Raštrkani oblaci izgledali su zloslutno, sumorno, predskazujući hladno vetrovito vreme. Mahinalno pomislih da NLO voli da se pojavi na takvom nebu. I samo što pomislih, kad ugledah u poluprečniku meseca zaplamtelu zvezdu, koja se, kako mi se učini, kreće. U mislima se zapitah da li to mene prate. A kako sam tek bila zaprepašćena kad mi je zvezda dvaput "namignula"! U toku mojeg puta na moja pitanja u mislima ona je odgovorila sa još nekoliko blesaka. Takva pažnja više ne samo da mi nije laskala, već je, naprotiv, potvrdila moje "zatočeništvo" u "ropstvu", nevidljivom zadruge.

Ovo neočekivano nametljivo tutorstvo "zvezde" natera me da se setim svih slučajeva svojih susreta sa "neidentifikovanim objektima nadcivilizacije" u svoj povezanosti, i odjednom počeh da dokučujem uzajamnu vezu između letećih kugli i zvezda na nebu sa letećim čupavim bićem plavih očiju u stanu, "odletelim" i "doletelim" stvarima. Prisetih se analognih primera u sredstvima masovne informacije, koji su okarakterisani kao "nestašluci" vanzemaljaca i zaključih da su NLO, vanzemaljci, pokretni duh, poltergajsti, kućni duhovi - jedno isto, tj. nečista sila. Zvezdi koja je letela iz autobusa rekoh da ću, ako je od Boga, razgovarati s njom, a ako nije - neću. Zvezda se smesta ugasi i praćenje s neba se prekinu.

U mislima sam tražila izlaz - kako da iz sopstvenog stana isteram "došljake" sa "drugih planeta"? Setila sam se izreke iz Jevanđelja da se poltergajsti, demoni isteruju samo postom i molitvom, te ja, savladavši strah i stid, pođoh u Pravoslavnu Crkvu. Uskoro, nekako predveče, došao je otac Nikolaj sa popadijom i osveštao stan. Još iz štampe sećala sam se da pokretni duh, kad se isteruje iz kuće, za "oproštaj" pravi izgrede. A moj "glumac", koji se u samom početku pravio da je došljak sa planete "iks" je posle osvećenja stana besneo celu noć, pucketajući ispod plafona i više puta pokušavajući da na me nagna utvare užasa, ali ovog puta odbij ala sam ove napade Isusovom molitvom, kojoj me je naučio otac Nikolaj. Tako se završio moj "kontakt" sa "nadcivilizacijom" koja je pred kraj bila van sebe od besa i zlobe, jer, nemoćna pred krstom i molitvom, više nije mogla da gazduje ni u kući ni nada mnom.

To je bilo prvo čudo koje je pokazalo istinitost Reči Božje. Ugledala sam svet koji mi je ranije bio nepoznat - Božji, pun ljubavi prema ljudima, i suprotni - demonski, čovekomrzilački. I takozvani transferi ljudi u druge " nadcivilizovane" svetove, koji su im obećani, nisu ništa drugo do prebacivanje duša, propalih uz njihovu pomoć, u ad, zaista demonsko mesto boravka. Danas, s pozicije, iako malih, znanja o istoriji i izvorima pravoslavne vere, koja sam već stekla, postaje jasno zašto NLO napada i postupa samovoljno tamo gde je čovek smatrao sebe domaćinom - na nebu i na zemlji. To je znak vremena - bezbožništvo i strašno nepoznavanje pravoslavne vere, koja daje svojim čedima duhovni štit od sila tame. Videla sam NLO, i shvativši da je reč o demonskoj obmani, pribegla Spasitelju i poverovala da postoji Bog i Gospod naš Isus Hristos. Ali postoje i oni, koji su, ugledavši NLO, poverovali u njih, govoreći pritom: ja sam njih video, a Boga nisam. Jednom sam od svojih kolega s posla čula da, kad bi bar jednom videli NLO, onda bi u nešto i poverovali. I molila sam Gospoda da ih privede veri. Uskoro pored same naše poslovne zgrade u leto 1991. godine sleteo NLO, u besu rascepivši nekoliko stabala. Čuvaška televizija je ovo snimila. Ali čudo se nije desilo. Od svih zaposlenih u zgradi (minimum 100 osoba) do istinske vere u postojanje Gospoda Boga došao je samo jedan čovek. Smejemo se kokoški, nazivajući je slepom kad trči pod točkove; a sami danas ostajemo veliki duševni slepci, u lenjosti ne razmišljamo o onom što se dešava niti pokušavamo da se obratimo prošlom iskustvu ruskog naroda, i da nađemo odgovore na pitanja o NLO i Bogu koja nas muče, a ne da crpimo svakojaka znanja u ovoj oblasti od besplodnih sekti i lažnih proroka. A dok mi živimo u tami - neznanju svetlosti - đavo sa svojom demonskom vojskom NLO, poltergajsta, kućnim duhovima... - nastavlja da se ruga i podsmeva našoj "obrazovanosti". Navešću samo nekoliko primera izrugivanja nad ljudima koje je ispričao otac Nikolaj.

Jedna žena iz sela Aniš-Ahnerdena Čuvašije je nastavila dugo da noću vodi supružnički život s pokojnim mužem sve dok nije videla da "suprug" ima čupave noge i kopita... U međuvremenu celo selo je pričalo da joj često doleće svetleća kugla, a ona je videla samo muža kako ulazi u njenu sobu i ponekad je čak čašćava čokoladnim bombonama.

A evo još jednog slučaja. Mlad muškarac, koji živi u Čeboksarima, pošto ga je verenica prevarila, pao je u takvo očajanje i depresiju da je, čak, pomišljao da sebe liši života, kad se odjednom noću pojavi mlada žena i uteši ga svojom ljubavlju. S novom ljubavlju zaboravio je staru i kao da su nestale sve žalosti. Nije mu bilo ni na kraj pameti da nova prijateljica voli da dolazi samo noću. A pošto je suština svake posete demona pogibao, tako je i ova ljubav uskoro dovela do tragedije - on se obesio, ali mu nije bilo suđeno da umre, već da otkrije pravo lice ljubavnice-demona.

Tri školske drugarice iz Novočeboksarska su dolazile kod oca Nikolaja da im pomogne u sledećim okolnostima. Posle prizivanja duhova kod jedne od njih se pojavio stalni ocećaj da joj rastu rogovi, drugu neko udara nogom otpozadi, treću noću posećuju utvare.

Kod oca Nikolaja u crkvu dovedena je učenica koja je posle kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama prestala da razgovara čak i sa najbližima i stavljala zavese peko svih ogledala u školi i kod kuće.

Sredinom 1990. godine bivšeg "Avganistanca" iz Čapajevskog naselja blizu Čeboksarija su, pošto je izgovorio magične formule za prizivanje duhova, nekoliko noći počela da odvoze "crnom volgom" četiri crna demona, sve dok se nije obratio za pomoć crkvi.

Sećam se slučaja sličnog ovom iz novinskog članka o Sergeju K, bivšem "Avganistancu", kojeg je iz restorana "Avača" otela neopisivo lepa crnokosa devojka, koja je u kolima "strane marke" počela da se pretvara u hobotnicu, a njeni saputnici da se oblače u skafandere. On je pobegao i ponovo bio otet, dok se najzad nije obreo pored svoje kuće. Sergej živi i radi u Petropavlovsku-Kamčatskom. Obzirom na svoj posao, bio je prinuđen da se podvrgne ispitivanju u psihijatrijskoj bolnici i bio otpušten kao zdrav.

Gore navedeni primeri govore o tome da, delujući hipnotički na psihu, sile tame - demoni mogu da sugerišu čoveku bilo čiji lik i bilo kakve postupke, koje čovek po svojoj nemoći nije u stanju da spreči ničim, izuzev duhovnim štitom. Pritom nam se priviđaju oni likovi i postupci za kojima sami čeznemo: ako želimo da odletimo u druge svetove, izvolite "kočija - leteći tanjir" nam se stavlja na raspolaganje. Ako želite ljubav, izvolite i muškarce i žene sa njihovom putenošću itd. Ako želite slavu, ugled - kod vas se pojavljuje "vanzemaljac" i izjavljuje vam da ste izabrani kao najdostojniji od ljudi...

Jednom mi je mladić od svojih 27-28 godina, Aleksej, juna 1991. g. pored Vavedenjske saborne crkve u Čeboksariju ispričao da ga je "Isus Hristos", koji mu se javio glasom sa dva "anđela", obavezao da ide u crkvu. On je nagovestio svoj drugi dolazak u skoroj budućnosti i osećao Alekseju svoje pokroviteljstvo ako "mu" bude poslušan. Zatim mi je Aleksej priznao, da se on, i pored toga što mu nisu ništa loše savetovali ni radili, ipak često oceća nepotrebnim i da je više puta pomišljao na samoubistvo.

Nema smisla da dužim sa primerima podsmevanja đavolske sile ljudima, jer njima su pretrpani štampa, radio i televizija. Dosta je trke za senzacijama, vreme je da se zaustavimo u svojoj nerazumnosti i da se vratimo iskustvu bogobojažljivog ruskog naroda, Otaca Crkve - iskustvu minulih godina i Svetom Pismu, u kojima je davno dat odgovor na pitanja o prirodi NLO kao o đavolskoj sili.

Predrevolucionarnu Rusiju, siromašnu materijalno, ali bogatu duhovno, demonska sila nije moga da "ospe tanjirima". Jednostavno nisu imali gde da slete - naokolo krstovi, molitva, sveta vodica; ne samo u crkvama, već u svakoj duši i kući služena je služba Bogu. Danas su i hramovi prazni, a iz kuća i duša uklonjeno je sve Božje, pa se eto ova praznina popunjava svakojakim đavolijama. Na takve posledice upozoravao je sam Gospod Bog u Jevanđelju.

Samim dolaskom na zemlju Isus Hristos je pokazao da čovek ne mora da se bori sa čovekom, već sa iskonskim neprijateljem roda ljudskog - đavolom, koji svakog navodi iskušenjima na greh, te onaj koji nije pobedio greh postaje plen i žrtva tamnih sila, jer ništa nečisto se ne prima u Carstvo Božje.

Na pitanje koje se često nameće - zašto Bog dozvoljava "vanzemaljcima" da lete i muče ljude, još sveti Jovan Zlatousti je ovako odgovorio: kao prvo, da bi ti spoznao da si stvoren kao daleko jači od đavola ako mu se Bogom protiviš; kao drugo, da bi ostao u smirenju i da se ne bi uzdizao veličinom darova; kao treće, da bi se duh lukavi, videvši tvoje strpljenje, uverio da si odstupio od njega; kao četvrto, da bi kroz to postao čvršći i jači; kao peto, da ne bi zaboravio svoju nemoć i Božje sile koje ti pomažu.

Na taj način, iskušenje nije slučaj, već zakonitost, potrebna za očišćenje duša od svakog zla. Ovom iskušenju kroz đavola bili su izloženi prvi ljudi, a neće ga izbeći ni poslednji. Otvorena pojava NLO-a, vanzemaljaca i slična đavolija, kako govori Pravoslavna Crkva - je znak za one koji istinski veruju da treba da budu izuzetno oprezni.

U Jevanđelju je rečeno da je Gospod Bog samo u toku zemaljskog života načinio toliko čuda da čak ne bi bilo dovoljno ni knjiga da se se opiše. A šta reći o delima Svetih, kroz koja je Gospod silu svoju pokazao i pokazuje? Samo za upoznavanje sa ovim čudima u sredstvima masovne informacije nema dovoljno vremena i prostora, koja se rado dodeljuju mnogobrojnoj armiji protestantskih grupa i religioznim sektama, koje nikad nikakav dobar plod nisu donele, što se potvrđuje istorijom. Sva ova raspojasana propaganda dovodi Rusiju do još veće "duhovne katastrofe", koja prouzrokuje masovni kriminal. Ceo svet se postepeno pretvara u Sodom i Gomoru. I ponovo se ostvaruje istinita reč Gospodnja: "Gdje je strvina, onamo će se i orlovi skupiti" (Lk. 17, 37). Strvine su naše bezbožne duše, a "ptice nebeske" su đavolje sile (na naučni način - NLO, vanzemaljci... i njihovi saveznici na zemlji). Njihova misija je da nateraju učenike Hristove da ćute, učenike, radi kojih Gospod Bog za svaki Uskrs pali sveti oganj nad Svojim grobom u Jerusalimu, tj. pravoslavne. Ali protivnici Jevanđelja treba da imaju na umu da je baš tamo rečeno: "Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati" (Lk. 19, 40).

A mi, pravoslavni, nikako ne smemo da zaboravimo druge jevanđeljske reči: "Još je malo vremena vidjelo s vama: hodite dok vidjela ima da vas tama ne obuzme" (Jn. 12, 35).

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #94 na: Kolovoz 03, 2011, 09:05:45 »

                                                                                      ATROLOGIJA
                                                                                     
UVODNA REČ

U Beogradu, kraj studentskog doma na Karaburmi, potpisnik ovih redovačeka "dvadesetsedmicu". Dolazi "dvadesetpetica". Jedna devojka ulazi u autobus, a druga, njena poznanica, trči za njom i viče: "Nemoj da ga dovodiš ako nije jarac".

Crkva u Beogradu. Žena, krštena u zrelim godinama, došla u kancelariju. Sveštenik koji ju je krstio popunjava dokument - krštenicu. U tom dokumentu postoji rubrika: "Da li je rođen/rođena kao blizanac? "Na to gospođa odgovara: "Ne, ja sam škorpija".

Dnevne novine, nekad ugledne, ne izlaze više bez horoskopa; čak se ni ne ograđuju, kao nekad, podnaslovom "rezervisano za sujeverne".

Izlaze specijalizovani astrološki časopisi, knjige se štampaju u hiljadama primeraka, a naslovi: "Šta kažu zvezde?", "Šta nas čeka u narednoj godini po predskazanju zvezda?", "Veliki Nostradamusov horoskop", "Kineski horoskop", "Actečki horoskop", "Indijski horoskop"... Jedna šundnovina, koja se tobož bavila "popularizacijom religije", objavljivala je čak (o tempora, o mores!) "pravoslavni horoskop", po svecu na čiji ste dan rođeni (recimo, ako ste rođeni na Svetih četrdeset mučenika sevastijskih, "Mladence", vi ste, tvrde horoskopdžije, "druželjubivi")... Na državnoj i privatnim televizijama astrolozi vršljaju neometano, prorokuju "svetliju budućnost", a Srbstvo propada i tone sve dublje i dublje...

Prve dve anegdote su svakom jasne: devojka je svojoj drugarici rekla da joj dovede momka koga želi da upozna samo pod uslovom da je "jarac" u horoskopu (valjda zato što se to poklapa sa njenim znakom); novokrštena gospođa je mislila da u krštenici treba da stoji i njen astrološki znak, pa je rekla da je "škorpija" upitana da li je rođena kao nečija sestra bliznakinja. Ostalo što smo naveli o poplavi astrologije, te najpopularnije okultističke veštine, nekima nije jasno, ali je mnogima, veoma mnogima, privlačno. I astrobiznis cveta, a sve pod izgovorom da je reč o "zabavi" i nečem "bezazlenom".

Ovo je poglavlje čiji je cilj da vas upozna sa učenjem Pravoslavne Crkve Hristove o astrologiji i njenim posledicama po besmrtnu dušu čovekovu.

Priređivač se opredelio za jednostavne i jasne, svima dostupne tekstove, o ovom fenomenu. Njihovi autori, Dejvid Riči, Amerikanac, i Janja Todorović, Srbkinja, su nekad bili astrolozi koji su se obratili u Pravoslavlje. Njihova reč time još više dobija na težini i uverljivosti. Šta znači biti astrolog, čitalac će moći da sazna iz potresne ispovesti gospođe Todorović "Čovek je viši od zvezda".

Priređivač smatra da će tekstovi postići svoj cilj ako bar neko bude shvatio okultnu pozadinu ove "bezazlene zabave".

Niko ne spori da kosmos ne utiče na čoveka, jer je čovek mikrokosmos i u njega su, sveljubavnom rukom Tvorčevom, na najnežniji način ugrađeni svi elementi Božje tvorevine. Poznato je medicinskoj nauci da su promene na Suncu povezane sa izvesnim bolestima, pa čak i epidemijama na našoj planeti. Ako mesec izaziva plimu i oseku, kako onda da ne deluje na ljudski organizam prepun telesnih tečnosti? Ali, čovek nije samo mikrokosmos; mikrokosmične su i životinje i biljke. Čovek je, pre svega i iznad svega, mikroteos, "mali bog u blatu" (otac Justin Popović), koji je kroz Bogočoveka Hrista prizivan da postane naslednik Carstva Nebeskoga. Kao takav, sazdan po slici i prilici Oca i Sina i Svetoga Duha, on je iznad svih ostalih tvari, iznad zvezda, planeta, galaksija, a njegova duša je vrednija od čitavog sveta.

Od kada je čovečanstvu granulo Sunce Pravde. Hristos Raspeti i Vaskrsli, od tada su zvezdice ubogih ljudskih umovanja potamnele, i svetlost istinita je obasjala svakoga onog koji je želi. Neka bi Bog dao da obasja i bogožednog čitaoca!

 

Priređivač Na Svetog Sergija i Vakha, 7. / 20. oktobar 1995. godine od rođenja Sunca Pravde

 

 

Post Scriptum,

dve godine kasnije

 

Koliko je astrologija uticajna kada je u pitanju oblikovanje javne svesti, vidi se po tome što veoma tiražne novine, poput "Blica", redovno objavljuju astrološka tumačenja izvesne Slavice Živanović, predsednika Udruženja astrologa Srbije (?), pri čemu je uredništvo ponosno na to što su njena predviđanja veoma uspešna. Čelnoj dami Udruženja astrologa se u novinama daje cela strana.

U broju 26-27. avgusta 1997. pod naslovom "Milošević neizbežan i nezaobilazan", predsednik Jugoslavije je objašnjen ovako: "Kombinacija Jupiter/Pluton je simbol plutokratije, želje za predvođenjem masa, talenta za organizaciju... Vrlo blizu je i želja za sprovođenjem verskih i ideoloških reformi i pitanje je samo ko šta od ponuđenog izabere"...

U broju za period od 28. novembra do 1. decembra 1997. ova astrološkinja je ponudila i rešenje za Kosovo: "Činjenica da su u astrološkom smislu Albanci predstavljeni Plutonom i Saturnom, koji se jednako, na arhetipskom nivou, vezuju za Srbe, pokazuje da moramo pronaći modus vivendi, jer je, astrološki, neprijatelj u nama samima i svuda oko nas (?)"...

List "Svedok" je, 13. maja 1997. godine, preneo pisanje niškog "Pulsa" u kome je Bogoljub Karić izjavio da su on i Mirjana Marković, supruga predsednika Jugoslavije, prilikom posete Indiji posetili uglednog indijskog astrologa, koji je Kariću "sve pogodio"...

Ako se ljudi najveće ekonomske i političke moći meću današnjim Srbima obraćaju astrologu, onda znači da se tu već radi o nimalo naivnim stvarima...

Šta Pravoslavna Crkva kaže o astrologiji?

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #95 na: Kolovoz 03, 2011, 09:06:41 »

 

                                                                 JESTE LI RAZMIŠLjALI O OVOME?

Da li ste, dok jurcate za novinskim, knjižnim i drugim horoskopima ili tražite nekog da vam uradi natalnu kartu, razmišljali o sledećem:

Astrologija je nastala kao sastavni deo mnogobožačkog pogleda na svet, i drevni astrolozi su verovali da su planete koje upravljaju ljudskim postupcima, u stvari, bogovi. Zato su ih tako i nazvali: Merkur (bog trgovine, proroštva, lopova) Venera (boginja požude), Mars (bog rata), Jupiter (vrhovni bog), Saturn (Jupiterov otac), itd. Istiniti Bog je Sebe otkrio u Hristu kao Svetu Trojicu: mi, koji posle Hrista živimo, kroz Crkvu Njegovu imamo ne samo punotu bogopoznanja, nego i bogoopštenja, pričešćujući se Njegovim Telom i Krvlju. Kako onda možemo verovati da planete upravljaju našim postupcima znajući da one niti su bogovi, niti imaju božansko poreklo, i ako znamo da ih je Bog stvorio čoveka radi, a ne čoveka njih radi?

Zodijački znaci su u Svetom Pismu Starog Zaveta nazvani Mazarot, i svaki od njih je, kao skupina zvezda, označavao neku proročku sliku budućih događaja vezanih za dolazak u svet Spasitelja našeg, Isusa Hrista. Ko veruje astrologiji, veruje paganskim tumačenjima zodijaka (recimo, Grci su verovali da je znak Bika na nebu kao "uspomena na to da je Zevs sa Krita oteo devojku Evropu nad kojom je izvršio nasilje".)

U oblasti polarnog arktičkog kruga, često se dešava da se nekoliko sedmica na noćnom nebu ne može videti ni jedna planeta, niti se znati njihov raspored u času nečijeg rođenja. Prema astrologiji, to bi značilo da neki stanovnici Grenlanda, severne Aljaske, Kanade i Sibira nisu ni rođeni (nemaju horoskop!)

Do šesnaestog veka, astrologija je bila zasnovana na pretpostavci da je zemlja u središtu Sunčevog sistema i da se planete okreću oko nje (geocentrizam). Pre Kopernika, dakle, svi horoskopi su bili pravljeni na lažnoj, kvazi - naučnoj pretpostavci. Da li su mogli biti tačni?

Planete Uran, Neptun i Pluton do novijih vremena nisu bile poznate astronomiji, pa samim tim ni astrologiji. Kad su otkrivene, astrolozi su počeli da se bave i njihovim "uticajem" na čoveka. To znači da su horoskopdžije pre pronalaska ovih planeta obmanjivali svoje mušterije, ne dajući im sve "planetarne mogućnosti", pošto nisu ni znali za sve planete Sunčevog sistema.

Jednojajčani blizanci, rođeni pod istom "zvezdom", mogu da vode potpuno različite živote. Astrološka logika kaže da je to nemoguće. Životna logika pokazuje da se to dešava često. Horoskopdžije vele da zvezde i planete blizance kroz život treba da vode na isti način. Ako je tako, zašto se dešava da jedno od bliznačadi, recimo, umre prilikom porođaja?

Astrologija tvrdi da planete upravljaju zodijačkim znacima (zodijački znaci su skupine zvezda). Svakom ko iole poznaje astronomiju to je smešno, jer su zvezde koje formiraju zodijačka sazvežđa svetlosnim godinama udaljene od planeta Sunčevog sistema, koje su u odnosu na njih patuljci, kao i Sunce.

Astrologija uči da svako, u skladu sa upravljanjem njime od strane zvezda, ima individualnu sudbinu, poseban život i posebnu smrt. Kako su onda moguće masovne tragedije i pogibije u zemljotresu, požaru, poplavi? "Izvlačenje" na tzv. "mundanu" astrologiju, astrologiju koja se bavi "sudbinom" sveta, u tome ne pomaže mnogo.

Astrološka predviđanja su krajnje uopštena i neodređena, što je osobina svih demonskih "proricanja". Horoskop vam može reći: "Očekujte uspeh!", ali vam nikad neće reći: "Dobićete zlatnu medalju na takmičenju iz streljaštva". Proročanstva tipa: "Danas ćete imati sukob s nekim" ili "čućete vesti iz daleka" nisu nikakva proročanstva. Možete krenuti gradom i reći tako nešto prvoj desetini ljudi koje sretnete, i biti sigurni da će se na mnogima "proricanja" ispuniti. Sto hiljada čitalaca horoskopa koji se pojavljuje u nekim dnevnim novinama mogu da se, tog dana, s nekim posvađaju, ili odnekud dobiju vest. Ali, horoskop vam nikad neće reći: "Dobićete vest da ste primljeni na konkursu za profesora engleskog u Prvoj gimnaziji u Beogradu". To bi bilo konkretno, a to je novinskoj astrologiji nedostupno.

Zašto vi, u stvari verujete u horoskop? Zato što je to lakše. Unapred ste "predodređeni". Svaki vaš postupak je, što se zvezda tiče, "opravdan". Kad napravite nešto što je nemoralno, takav vam je "horoskop". Kad pogrešite, planete vam nisu naklonjene. Ako vam se nešto loše zbiva, sudbina je takva. Jednom rečju, za sve svoje zlo optužujete Boga, koji vam je dao slobodu i savest. Naravno da za svoje postupke nećete odgovarati pred zodijačkim "bikovima", "jarcima" "škorpijama" i "ribama", nego pred Bogom. I to ne pred bilo kakvim "bogom", bogićem našeg jadnog razuma, koji veli da "ima nešto", nego pred Raspetim i Vaskrslim Bogočovekom Hristom, Bogom Ljubavi, Koji je za nas izlio Svoju prečistu Krv.

Viši ste ne samo od zvezda, nego i od svega stvorenoga, jer ste sazdani po slici i prilici Svete Trojice. Zvezde, planete, čitava tvorevina od vas čekaju odgovor, kao od onih koji su prizvani da budu deca Božja i tako Bogu usinove sve što je On stvorio Razmislite o tome pre čitanja horoskopa, komadića hartije sa odštampanom lažju koja tvrdi da vašom "sudbinom" upravljaju nepostojeća božanstva antičke Grčke i Rima.

Đavo je Evi, a Eva Adamu, rekao da će posle jedenja zabranjenog ploda biti kao bogovi. Okusili su i - umrli, odvojivši se od Boga Koji je Život. Iskušenje se ponavlja i danas. Svako, svakog časa, sve do poslednjeg daha svog, bira: Život ili smrt.

Birajte! Izbor se ne može izbeći. U svemu što Bog nije blagoslovio krije se đavo, u svemu što nije život, vreba smrt.

Bog, očito, nije blagoslovio astrologiju.

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #96 na: Kolovoz 03, 2011, 09:14:29 »

 

                                                                                Dejvid Riči

                                                                          ZAMKA ASTROLOGIJE

Kada pada kiša postoji velika šansa da će pasti na poklonika astrologije. Stara, okultna veština predviđanja sreće, astrologija je na pretpostavci da očigledna kretanja, ili "tranziti", Sunca, meseca i planeta kroz znake zodijaka (Lava, Devicu, itd.) sadrže simboliku koja dejstvuje na ljudske sudbine na svim nivoima, i pojedinačnim i grupnim. Drugim rečima, astrolozi veruju da mogu predvideti događaje gledajući "u zvezde".

Većina nas je saznala nešto o astrologiji čitajući novinske stupce sa horoskopom. One nude kratka predviđanja za taj dan, kao što je: "Za Vage: Ovo je dobar dan za putovanja". Saveti poput ovog mogu se učiniti bezazlenim u poređenju sa užasima o kojima se izveštava kao o novostima. Međutim, astrologija je sve samo ne bezopasna. Ona je jedna od mračnih veština koje je đavo izumeo radi svojih slugu. Svako ozbiljno uplitanje u astrologiju može značiti samo opasnost, i za onoga koji se njome bavi i za društvo koje njenu upotrebu podstiče.

Nasuprot svojoj reputaciji, astrologija je bezvredna kao sredstvo za predviđanje sudbine. Umesto toga, njen cilj je da trasira širok put za dublje uplitanje u okultizam.

Možda je najstrašniji aspekt astrologije njena društvena dimenzija. Onako kako astrologija i njene srodne okultne "nauke" mogu zavesti razmišljanje pojedinca, tako mogu i društva uz srazmerno veći učinak.

Na primer, vera u astrologiju i srodne joj okultne veštine, pomogla je spremanju Nemačke za uspon nacional-socijalizma. Astrologija je bila deo zamršene mreže okultnih verovanja koja su oblikovala filozofiju i politiku Trećeg Rajha. Ova politika je ubila veliki deo evropskog stanovništva i ostavila kontinent opustošen ratom.

Sada, pedeset godina nakon Hitlerovog poraza, zapadni svet je prigrlio u mnogome isti skup okultnih verovanja poznat danas kao pokret Novog Doba - koji je podržao uspon nacizma. I ponovo, astrologija je deo tog sistema verovanja.

 

Lično iskustvo

 

U razmatranju astrologije, ja govorim sa autoritetom. Pre no što sam se obreo u Pravoslavlju, praktikovao sam astrologiju na neprofesionalnim osnovama oko deset godina, i smatralo se da sam bolji od nekih profesionalaca.

U to vreme, video sam kako lako astrologija može ovladati umom i životima osoba koji su joj izloženi, čak i na neformalnim osnovama. Iskustvo me je takođe naučilo kako jake okove astrologija stavlja na vernika, i kako je teško odupreti se ponovnom uvlačenju u astrologiju nakon odricanja od nje.

Godinama nakon što sam napustio astrologiju još uvek se borim da prevaziđem njen način razmišljanja.

Međutim, veoma je bitno da sam potpuno upoznat sa astrološkom simbolikom, koja je suštinski đavolska po karakteru i sadrži demonske parodije na dela Božja. Ako su sadašnji nagoveštaji ikakav putokaz, simbolika astrologije je spremanje sveta da primi vlast i žig antihrista, možda u vrlo bliskoj budućnosti.

 

Istinski vernici astrologije

 

Da je astrologija nasleđe manjine, tada bi njen uticaj bio neznatan. Međutim, njen uticaj je ogroman. Astrologija je jedan od najraširenijih i najuticajnijih sistema verovanja našeg vremena. Milioni Amerikanaca polažu veru u astrologiju i dopuštaju joj da upravlja njihovim životima.

Na primer, Pol Galup iz 1975. je ukazivao da je više od 30 miliona Amerikanaca verovalo da "zvezde" imaju neki uticaj na ljudske živote, i da je više od tri četvrtine Amerikanaca (77%) moglo prepoznati svoj znak u popularnim rubrikama sa horoskopom[1].

U Sjedinjenim Državama radi oko 10 hiljada astrologa i izlazi dvadeset astroloških časopisa[2]. Stotine novinskih listova štampa horoskopske karakteristike. Astrološka savetovanja su unosan posao: prema jednoj proceni, Amerikanci potroše 200 miliona dolara godišnje na traženje astroloških saveta[3]. Skoro svaka knjižara u Americi sadrži dela iz astrologije, a mnogi veliki gradovi imaju jednu ili više knjižara specijalno posvećenih astrologiji i drugim ograncima okultnog. Simboli vere u astrologiju su svuda, od nakita sa astrološkim motivima do ukrasa na automobilima koji reklamiraju vozačev znak iz horoskopa.

 

Zodijak

 

Zodijak, ili skup sazvežđa kroz koje se čini da se Sunce, mesec i planete kreću, je podeljen u dvanaest znaka. Evo ih, izloženih u produžetku, sa njihovim približnim datumima:

 

Ovan (22. Mar. - 21. Apr.)

Bik (22. Apr. - 21. Maj.)

Blizanci (22. Maj. - 21. Jun.)

Rak (22. Jun - 21. Jul.)

Lav (22. Jul - 21. Avg.)

Devica (22. Avg. - 21. Sep.)

Vaga (22. Sep. - 21. Okt.)

Škorpija (22. Okt. - 21. Nov.)

Strelac (22. Nov. - 21. Dec.)

Jarac (22. Dec. - 21. Jan.)

Vodolija (22. Jan. - 21. Feb.)

Riba (22. Feb. - 21. Mar.)

 

Datumi predstavljaju periode za koje se kaže da Sunce zauzima svaki pojedini znak na svom putu kroz zodijak. Zbog ovog razloga, osnovni tip astrologije viđen u novinskim stupcima sa horoskopom se naziva " astrologija znakova po suncu".

U modernoj astrološkoj praksi, pretpostavlja se da svaki znak zauzima 30 stepeni tristašezdesetostepenog zodijaka. Ova podela je međutim daleko od realnosti. Sazvežđa ne odgovaraju pravim jednomesečnim periodima koji su im dodeljeni od astrologa, zbog toga što su neka sazvežđa mnogo veća od drugih. Devica, na primer, zauzima 44 stepena ekliptike (putanja kretanja planete kroz zodijak), u poređenju sa svega 22,5 stepeni za Vodoliju i 7 stepeni za Škorpiju[4].

 

Iskrivljena simbolika

 

Pokazuje se da je astrološka simbolika znaka zodijaka iskrivljena u odnosu na svoj jevrejski izvor. Mazarot, koji se spominje u knjizi o Jovu: "Možeš li izvesti Mazarot (južne zvijezde) na vrijeme? ili Kola sa zvijezdama njihovijem hoćeš li voditi?"[5]. U početku, znakovi zodijaka su imali značenja u mnogome različita od onih koja im sada dodeljuju astrolozi. Mazarot je sadržao simboliku koja je predskazivala dolazak Hrista i njegovu pobedu nad neprijateljima.

Opširno razmatranje Mazarota i njegove simbolike prevazilazi opseg ovog članka. Razmotrimo samo jedan znak: Devicu, Devu, poznatu kod Jevreja kao Betulah.

Devica se opisuje kao devojka koja drži granu u desnoj ruci i klas pšenice u drugoj. Po Njuejdž mišljenju, oživljenom starom okultizmu pod novim imenom, Devica je tobožnja "boginja" ili Gea, savremena personifikacija Zemlje. U Mazarotu, međutim Betulah simboliše Djevu, Majku Boga - Bogorodicu, na koju se odnosi proročanstvo Isaijino: "Eto, devojka će začeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog"[6]. Grana u njenoj desnoj ruci simboliše granu (to jest, Hrista) koju spominje Zaharija: "Eto, ja ću dovesti slugu svojega, granu"[7]. Šta više, Spika, zvezda u njenoj desnoj ruci poznata je kod Jevreja kao Tsemeč, ili grana. Seme pšenice u drugoj Djevinoj ruci simboliše ženino seme (Hrista) koji će smrskati glavu zmijinu (Sataninu) kao što je prorokovano u Knjizi Postanja[8].

Slične priče se mogu izneti za svaki od 12 znakova zodijaka, od Device do Lava[9]. Izvorna biblijska simbolika Mazarota se proširuje sve do imena zvezda u sazvežđima. Ova simbolika je naravno strana astrološkoj praksi, koja koristi iskrivljenje Mazarota za pokušaj proricanja. Mazarot je svedočio da je Bog Tvorac i Gospodar kosmosa, a nije služio za gatanje.

 

Natalni horoskop

 

Kada astrolozi govore o horoskopima, oni obično ne misle na jednorečenična "predskazanja" kakva se mogu naći u novinama. Umesto toga, astrolozi određuju horoskop kao dijagram u vidu točka koji pokazuje navodne položaje Sunca, meseca i planeta u zodijaku u momentu rađanja pojedinca. Ovi položaji su samo navodni jer često postoji velika razlika između položaja planete u horoskopu i stvarnog mesta koje je planeta zauzimala na nebu u to vreme. Ovaj dijagram je poznat kao "natalni horoskop", "natalna mapa" ili "mapa rođenja".

Da bi uobličio ovakvu mapu, astrolog potrebuje mesto, datum i vreme rođenja zainteresovanog čoveka. Sa ovim obaveštenjima, astrolog uređuje mapu, često koristeći kompjuter za preračunavanja. Završni horoskop ima mnogo komponenti, uključujući planete, kuće, aspekte i znake. Svaka komponenta može imati veoma različitu simboliku, ili "dejstva".

 

Planete, kuće i aspekti

 

Horoskop sadrži simbole (ili "glife") sunca i meseca, kao i ostalih planeta - Merkura, Venere, Marsa, Jupitera,

Saturna, Urana, Neptuna i Plutona. Druga karakteristika mape je "uzdignuće", što predstavlja tačku koja se upravo uzdizala iznad horizonata u trenutku rođenja subjekta.

Uzdignuće služi kao polazna tačka za obeležavanje "kuća", podele karte na dvanaest delova koji predstavljaju različite osobine, delatnosti i interesovanja pojedinca. Kuće ne treba mešati sa znacima zodijaka, iako se u nekim mapama kuće i znaci mogu gotovo sasvim podudarati.

Aspekti - uglovni odnosi elemenata mape - su takođe značajni. Najznačajniji aspekti su opozicija (180 stepeni), trojka (120), četvorka (90 stepeni), šestorka (60 stepeni) i spoj (nula stepeni).

Tradicionalno opozicija i četvorka se tumače kao "teški" aspekti koji simbolišu suprotnost i naglasak. Trojka i šestorka se smatraju za "lake" aspekte povezane sa udobnošću i saradnjom. Dvosmisleni aspekt, spoj - koji se pojavljuje kada dva ili više elemenata zauzimaju istu poziciju - može se tumačiti kao teški ili laki, u zavisnosti od toga koji su elementi sadržani.

 

Dejstva

 

Dejstva su osnovna za tumačenje mape. Dejstvo je predmet, interesovanje ili aktivnost simbolisana znakom, kućom ili planetom. Na primer dejstvo Device se proteže od bolničke profesije do države Virdžinije. Lav simboliše vođstvo i obavljanje veštine, među mnogim drugim stvarima. Prva kuća tobože upravlja fizičkom konstitucijom pojedinca i pojavom; druga kuća je odgovorna za novac i materijalna sredstva; i preostalih 10 kuća imaju simboliku koja se tiče braka, zdravlja, karijere i zanimanja. Merkur je navodno planeta koja upravlja komunikacijama, dok Mars simboliše sirovu energiju i nasilje, a Jupiterovo dejstvo uključuje blagostanje i udobnost.

Pojedina kuća, znak ili planeta mogu imati na stotine dejstava. Da bi stvari bile još složenije mnoga različita dejstva se mogu primeniti na dato zanimanje, mesto ili pojavu. Zemljotresi su, na primer, naznačeni dejstvima najmanje tri planete: Saturna (kamenje i zemlja), Urana (iznenadni, neočekivani događaji) i Plutona (uništenje masa i događaji pod zemljom). U mnogim slučajevima simbolika planete, kuće ili znaka je toliko elastična da se može iskoristiti za predstavljanje suštih suprotnosti, kao što su blagostanje i finansijski gubitak; nervna napetost i iznenadno opadanje tenzije; ropstvo i sloboda.

Ovo mnoštvo dejstava dopušta astrolozima da dodele dejstvo skoro svemu, i ovako učine mapu lakom za tumačenje. Ako se prolazak Jupitera podudara sa željenim novostima u životu pojedinca, tada Jupiter - simbol blagostanja, uživanja, uspeha i udobnosti - može opravdati poverenje. S druge strane, ako neželjene novosti pristižu u toku pomenutog Jupiterovog prolaska, tada astrolog može kriviti nehatnost i tromost (druga dva Jupiterova dejstva) za loše vesti.

 

Počeloje u Egiptu

 

Astrologija je stara koliko i civilizacija i ima dva glavna ogranka. Jedan potiče iz Kine, a drugi iz Egipta. Drugi je doveo do osnivanja sistema koji se na Zapadu danas široko praktikuje. Egipćani su verovali da astrologija potiče od "božanstva" Tot, takođe poznat kao Hermes kod Grka i kao Merkur, vesnik bogova, u rimskoj mitologiji[10].

Sinteza koja se koristi u savremenoj zapadnoj astrologiji je ponajviše delo Klaudijusa Ptolemausa poznatijeg kao Ptolomej. Rođen u Grčkoj, Ptolomej je živeo u Egiptu u toku drugog veka pre Hrista i napisao je nekoliko značajnih dela iz astrologije. Njegovi spisi su prethodnica sadašnjih astroloških tekstova[11]. Sistem koji je on ocrtao se nije značajno promenio nekih dve hiljade godina, uprkos velikom napretku u astronomskom znanju, koje uključuje i otkriće tri planete (Urana, Neptuna i Plutona) koji su bili nepoznati u Ptolomejevim danima.

Astrolozima je cvetao posao u starom Rimu. Car Tiberije je bio naročito privržen astrologiji,[12] a objava smrti cara Klaudija je navodno odlagana do vremena koje se smatralo astrološki povoljnim za Nerona, njegovog naslednika[13]. Avgust je proterao astrologe iz Rima, ali su im njegovi naslednici dopustili da se vrate[14]. Astrolozi i njihova veština su više puta bivali u i izvan okvira zvanične naklonosti u toku carskih dana Rima, ali se o astrološkim analizama široko vodilo računa čak i kada je vlasti nisu odobravale[15].

Za cara Domicijana se kaže da je astrologiju shvatao ozbiljno, uprkos zabrani njene prakse. On je živeo u strahu od astroloških predviđanja. Možda je bilo nekog razloga za strah, jer je rečeno da su astrolozi predvideli i tačan sat i način njegove smrti 96. godine posle Hrista, ubodima nožem, u njegovoj 44. godini[16]. Državna politika, međutim, verovatno je imala mnogo više sa Domicijanovim ubistvom od svih tobožnjih planetarnih uticaja.

 

Sveti Avgustin i astrolog

 

Kada se Avgustin (354-430) suočio sa izazovima paganskog Rima, pobijao je astrološke tvrdnje[17].

Avgustin je dokazivao da je istorija Rima i mnogih drugih carstava zavisila od Božje volje, a ne od uticaja "zvezda". Međutim, umesto na istoriju Rima, Avgustinov napad je bio usredsređen na izveštaje o blizancima, rođenim u gotovo istom momentu, za koje se govorilo da su vodili praktično istovetne živote, tobože kao rezultat njihovih krajnje sličnih natalnih horoskopa.

Jedan takav izveštaj došao je od astrologa i istoričara Posidonijusa iz Apameje (51. pre Hrista), i ticao se slučaja iz spisa velikog fizičara Hipokrata[18]. Dva brata su istovremeno obolela. Bolest svakog od njih je imala sličan razvoj u toku istovetnog perioda. Na kraju, zdravlje oba brata se počelo poboljšavati u istom trenutku.

Šta je moglo biti objašnjenje ove usklađenosti? Posidonijus je smatrao da su braća morala biti blizanci, sa izuzetno sličnim horoskopima, što je predodređivalo da se razbole i oporave po istom rasporedu.

Avgustin je odbacivao ovu pretpostavku. On je mislio da su postojala mnoga verodostojnija objašnjenja za istovetne bolesti braće. Mora da su braća bila podizana u istoj sredini dok su odrastala, da su pila istu vodu, jela istu vrstu hrane, i bila prilagođena istoj klimi. Pod ovim uslovima, tvrdio je Avgustin, moglo se očekivati da su dva čoveka odrasla imajući iste konstitucije i osetljivost na bolesti. Stoga je sasvim moguće da su se rođena braća mogla i razboleti i ozdraviti u toku istog vremenskog perioda, bez uplitanja bilo kakvog astrološkog uticaja.

Na žestoke napade kritike, Avgustin je okrenuo astrologov sopstveni izvor - Hipokrata - protiv njega. Avgustin je navodio Hipokratovo priznanje da čak i blizanci mogu imati velike razlike u toku svojih bolesti, prema načinu življenja koji su za sebe odabrali[19]. Ako je po ovom pitanju Hipokrat u pravu, onda je Posidonijusova vera u astrološki predodređenu bolest bila neodrživa.

Avgustin je takođe koristio Sv. Pismo da bi ilustrovao kako su blizanci mogli voditi potpuno različit život, čak i kada su se vremena njihovih rođenja poklapala skoro u sekund. On je navodio biblijsku priču o Jakovu i Isavu, čija su vremena rođenja bila toliko bliska da je Jakovljeva ruka držala Isavovu petu[20].

Da je astrološka teorija ispravna, tada bi natalne mape dva brata trebalo da budu skoro istovetne. U tom slučaju je trebalo da njihovi karakteri budu praktično isti, i da im životi teku skoro istovetnim tokom. Međutim takva sličnost nije važila za braću, koji su se izrazito razlikovali po osobenostima, navikama i životnim putevima.

Avgustin je dokazivao da podudarnost njihovih vremena rođenja, sasvim jasno, nije imala nikakve veze sa životima Isaka i Jakova[21]. U svetlosti ovakvog biblijskog dokaza, koji nosi daleko veću težinu nego svedočanstvo Hipokrata, kako tvrđenja astrologa mogu biti razložna?

 

Nigidijev točak

 

Rimski učenjak Nigidije, koji je živeo u prvom veku pre Hrista, razmatrao je problem blizanaca i nepodudarnosti između njihovih natalnih horoskopa i životnih istorija. On je predložio sledeće objašnjenje.

Nigidije je poredio postulisano kretanje neba (privid stvoren zemljinom rotacijom) sa okretanjem grnčarskog točka. Namestite da se točak brzo okreće, predlagao je Nigidije, i napravite dve oznake brzo jednu za drugom na njemu. Iako su oznake napravljene praktično u istom trenutku, kretanje točka stvara veliki razmak među njima. Na uporednom modelu, dokazivao je Nigidije, brzo kretanje neba može prouzrokovati veliku razliku među natalnim mapama blizanaca rođenih u samo nekoliko trenutaka razmaka[22]. Ta razlika se može odraziti na veoma različite životne istorije, čak i kad su samo sekunde delile rođenje blizanaca.

Ova analogija, podrugivao se Avgustin, krhka je koliko i Nigidijeva grnčarija. Ako su blizanci mogli imati veoma različit život uprkos činjenici da su njihovi horoskopi praktično isti, tada horoskopi ne mogu biti opravdani u životu nekog pojedinca. Astrolog se, onda, teško može osmeliti da predviđa događaje studirajući nečiji horoskop[23].

Avgustinove analize srušile su temelje astrologije. On je čak ponudio objašnjenje za retke slučajeve kada su se astrološka predviđanja pokazala kao tačna. Avgustin je smatrao da su u takvim slučajevima astrolozi samo prenosili obaveštenja koja su im dobavljali zli duhovi kako bi ubedili čovečanstvo da je astrologija - sa svojim uveravanjem da "zvezde", pre nego suverena Božja volja, upravljaju ljudskom "sudbinom" - opravdana za predviđanje budućnosti[24]. Ostali koji su je objašnjavali takođe su primećivali veze između astrološke prakse i demonskog uticaja.

Danas bi Avgustin bio nazvan "Razobličitelj", što označava osobu koja pobija laži na kojima je astrologija utemeljena. Prema Avgustinovom primeru mnogi savremeni naučnici istakli su potpuno praktično odsustvo naučnih dokaza u prilog astrološkoj tvrdnji[25]. Po obrascu koji je postao uobičajen više vekova nakon Avgustina, međutim, astrologija je preživela kritike i nastavila je da širi svoj uticaj u religijskim i svetovnim ustanovama.

 

Astrologija i zapadne crkve

 

Iako su zapadne crkve često osuđivale praktikovanje astrologije i drugih oblika okultizma, mračne veštine su i pored toga prožele učenja ovih crkava. Ovo širenje okultizma po Zapadu jedva da iznenađuje, s obzirom da se blagodat Božja sa Zapada povukla posle njegovog pada u papsku jeres[26]. Gubitkom jedinstva sa Pravoslavljem 1054. godine, Zapad je samog sebe načinio ranjivim pred nasrtajem paganskog, okultnog razmišljanja. Taj nasrtaj je brzo usledio. Dela Aristotela i neoplatonista (koji su verovali u razvijen sistem "podudarnosti" poput dejstva u astrologiji) brzo su našla svoj put u zapadnoj teologiji, naročito kroz dela Tome Akvinskog (1225-1274). Čim je Akvinski prihvatio ideje Aristotela i neoplatonista, paganska tradicija u astrološkom mišljenju prodrla je u dela Akvinskog, i kroz to u celu Rimsku crkvu. Pod ovim uticajem Akvinski je učio da bi trebalo da se astrologija dopušta onoliko dugo, koliko se može održati kao "prirodna" nauka[27].

Nedugo zatim, Zapad je, prepušten slučaju, šiban vetrovima okultnih učenja. U Engleskoj monah Rodžer Bejkon (1214-1294) je navodno praktikovao brojne vrste vračarija, ali je rečeno da se poslednjih godina svog života pokajao[28]. Bolonja, Milano i Padova imali su katedre za astrologiju u periodu između 13. i 16. veka[29]. Akademija magije, po neoplatonskim direktivama, delovala je u Veneciji krajem 16. veka[30]. Ćeko de Askoli, astrolog iz 14. veka, otišao je tako daleko da je tvrdio da je postojao astrološki uticaj na Hristovu iskupiteljsku službu[31]. Zbog ovog jeretičkog verovanja de Askoli je spaljen[32]. Nemački opat Tritemijus (1462-1516), uprkos svojih proglasa protiv čarobnjaštva, polagao je pravo na privrženost magiji tvrdeći da je okultno znanja dobio putem otkrovenja[33]. Za najmanje jednog papu govori se da je praktikovao astrologiju: papa Urban (1568-1644; 1632-1644) je navodno uznemiravao svoje kardinale predviđajući im kad će umreti[34]. Istoričar Džejms Veb ukazuje da su praktičari okultnih veština u doba renesanse tvrdili da ih koriste "u Hristu", iako su ovakve delatnosti bile daleko izvan domena tradicionalnih hrišćanskih verovanja[35]. Takvi pokušaji da se služe dva gospodara - Hristos i satana - su opšta pojava u zapadnim crkvama danas, pogotovo u Sjedinjenim Državama, gde su astrologija, medijumizam i drugi okultni običaji široko odobreni, ili barem tolerisani, od strane samo po imenu hrišćanskog sveštenstva.

Po svom Zapadu u doba Renesanse, nekad čvrste granice između okultizma i religioznog verovanja su slabile i nestajale. Takođe, naučne ustanove nisu pružale veliku zaštitu od uticaja okultizma, jer u mnogim slučajevima nije bilo jasnog razgraničenja između nauke i okultizma. Duboko verujući nemački astronom Kepler (1571-1601) je, na primer, pravio životni horoskop[36].

Keplerov mentor, danski astronom Tiho Brahe (1546-1601), očigledno nije imao nikakve sumnje u astrologiju ili njenu saglasnost sa Hrišćanskom verom, i navođene su njegove reči: "Poricati astrologiju znači poricati volju Božiju"[37].

Prodori u crkvene i naučne zajednice su, ipak, bili samo dva puta za napredak astrologije. Politička naklonost je takođe bila potrebna, ako je astrologija želela da izbegne povremene lomove koji su njenu praksu u Rimu činili rizičnom. (Videćemo kasnije kako je ovaj trostruki pristup - predstavljanja prihvatljivosti okultnog u religijskim, političkim i naučnim institucij ama - povratio svoj značaj danas).

Tako, astrolozi Evrope 16. i 17. veka su se namučili da ubede svetovne vlasti da su Hrišćanstvo i astrologija uzajamno saglasni. Negde oko 1840. g., britanski istoričar Čarls Mekej opisuje kako su se Buker, engleski astrolog iz 17. veka i nadriučenjak Vilijam Lili dodvorili vlastima.

"(U to vreme) najučeniji, najplemenitiji, najuzvišeniji karakteri nisu oklevali da se savetuju sa astrolozima na najotvoreniji način. Lili... je predložio da napiše knjigu naslovljenu "Uvod u astrologiju" u kojoj bi zadovoljio celo kraljevstvo zakonitostima te veštine... (Kada) je izašla njegova knjiga, (on) je otišao sa drugim astrologom po imenu Buker u vrhovni štab armije parlamenta u Vindzor, gde su toplo dočekani i ugošćeni u vrtu u kome je general Ferfeks bio smešten. Oni su potom predstavljeni generalu kojih ih je ljubazno primio i napravio aluziju na neka njihova predviđanja. On se nadao da je njihova veština zakonita i saglasna Božijoj reči; ali je on sam nije razumevao. On nije sumnjao, bilo kako bilo, da su dva astrologa imala strah Božiji, i zbog toga je gajio lepo mišljenje o njima. Lili ga je uveravao da je veština astrologije u saglasnosti sa Sv. Pismom, i uvereno je, iz svog znanja o zvezdama, predviđao da će armija parlamenta poraziti sve svoje neprijatelje. (Svi) vojnici su bili njegovi prijatelji. Kada je otišao u Škotsku, video je vojnika gde stoji sa knjigom proročanstava u ruci, uzvikujući nekolicini svojih drugova koji su prolazili pored njega: "Čuj šta je Lili rekao; u ovom mesecu pobeda vam je zagarantovana! Borite se, hrabri momci! i onda je pročitao predviđanje za taj mesec!"[38]. Vojnici su ginuli, verujući astrologu.

General Ferfeks nije bio usamljen u svojoj naivnosti u pogledu astrologije, kao i u pogledu nepoznavanja Sv. Pisma. Vođe engleskog društva - po svoj prilici, i mnogi koji su smatrali da su iskreni Hrišćani - prihvatali su astrologiju kao verski sistem uprkos brojnih upozorenja u Sv. Pismu protiv nje. Situacija nije bila bolja a ni na ostatku kontinenta. Francuski kralj Luj X je navodno držao veliki broj astrologa na svom dvoru, a Katarina de Mediči je bila zaštitnica astrologa[39].

16. i 17. vek bili su "zlatno doba" za astrologe u Evropi, primetio je Makej[40]. On je opisao uticaj astrologije i njenu vezu sa alhemijom. Alhemija je bila okultistička potrega za bezgranično produženim životom i za "kamenom mudrosti", mitskom tehnikom pretvaranja prostih materijala poput gvožđa u zlato[41]. Zapazite, u sledećem pasusu o astrologiji i alhemiji, kako Makej povezuje astrologiju sa đavolom (kao što je i Avgustin pre njega) i označava astrologiju i vračanje kao dva vida iste pojave:

"Mnogi astrolozi su (takođe) alhemičari. Zajednica dve veštine nimalo ne čudi. Bilo je za očekivanje da će oni koji su moć shvatali tako nerazumno, kao što je produžavanje ljudskog veka za nekoliko vekova, pretvarati, u isto vreme, da predskazuju događaje koji treba da označe natprirodni spreg postojanja. Svet bi tako lako poverovao da su oni otkrili sve tajne kao da su otkrili samo jednu. Najčuveniji astrolozi Evrope, pre tri veka, bili su alhemičari. Agripa[42], Paracelzus[43], doktor Di[44] i rozenkrojceri[45] i svi ostali su stavljali takav akcenat na svoje znanje o danima koji dolaze, kakav i na tobožnje posedovanje kamena mudrosti i eliksira života. U njihovo vreme pojmovi čudesnog, demonskog, natprirodnog bili su rašireniji nego ikad ranije. Za đavola ili zvezde se uopšte verovalo da se stalno mešaju u poslove ljudi, i da ih skupa treba konsultovati kroz propisne obrede. Oni koji su bili melanholičnog temperamenta, predavali su se vračanju i čarobnjaštvu; oni veseliji i nadahnutiji posvećivali su se astrologiji. Ovu drugu nauku su podsticali svi monarsi i vlasti toga doba. U Engleskoj astrologija je imala visok ugled. U toku tog perioda namnožile su se varalice u svakom značajnijem gradu i selu u zemlji, koji su napravili posao od pravljenja mapa rođenja, pomaganja u otkrivanju izgubljenih dobara, prognoziranja srećnih i nesrećnih brakova, predviđanja hoće li putovanja biti uspešna, i opažanja zgodnih momenata za početak bilo kog poduhvata, počev od otvaranja obućarske radnje do nastupanja[46].

Princ evropskih astrologa u 16. veku bio je Mišel de Notrdam, zvani Nostradamus (1503-1566). On je bio dvorski fizičar Francuskom kralju Anriju II 1556. godine[47]. U poznim godinama, Nostradamus se odao prorokovanju i sastavio knjigu stihova "Centurije" ispisanu uviše od hiljadu strofa, od po četiri stiha svaka. Ovo nerazumljivo delo je tobože otkrivalo, kada se pravilno rastumači, istoriju čovečanstva tokom više stotina godina koje su nastupale. Neodređenost takozvanih proročanstava je, međutim, omogućila mnogobrojna tumačenja. Pogledajmo sledeći isečak: "Iz velike opasnosti zarobljeni je izbavljen. Malo potom, velika sreća se promenila. U palati narod je zarobljen. Po Božijem predskazanju grad je opsednut."[48]

Makej tumači da se ovaj katren odnosi na Napoleonov povratak sa Elbe[49]. Međutim, u ovoj strofi neki su uočili glasine o bekstvu naci - vođe Martina Bormana iz Berlina u završnim danima Drugog svetskog rata, kada su savezničke trupe nadirale ka gradu. Tako su mnoga različita tumačenja Nostradamusovih spisa moguća, da se ona uopšte ne mogu okvalifikovati kao proročanstva. Uprkos svemu, Nostradamusa još uvek mnogo slede. U Sjedinjenim Državama na raspolaganju su brojna debela "tumačenja" njegovih spisa.

" Tumači" Nostradamusa iz dvadesetog veka su dobro iskoristili tri navodna ukazivanja u njegovim delima na nekakvog "Histera", za koga se misli da je Adolf Hitler. Verovatnije, da je Nostradamus upućivao na reku Dunav, jer se donji tok Dunava na latinskom naziva Ister. Katreni koji spominju Hister zaista se mogu odnositi na Nemačku; na "plač" i "suze" kakve je Hitlerov režim proizveo; na zlog i gordog čoveka tiranina kakav je on bio[50]. Međutim, evropska istorija je takva da se ovi spisi mogu odnositi i na mnoge druge vođe sem na Hitlera.

Iako Hitler nije poimenice figurisao u Nostradamusovim spisima, Nostradamus i njegovi sledbenici okultisti su u svakom slučaju imali značajan udeo u Hitlerovom režimu. Astrologija i ostala okultna praksa potpomogli su pripremanju tla, da se tako izrazimo, u koje je nacionalsocijalizam pustio koren i izrastao u Nemačkoj između dva svetska rata. Iako glavne biografije Hitlera teže da previde okultno poreklo nacizma, postanak Trećeg Rajha iz okultizma je dokumentovan, i možemo imati predstavu kako je astrologija bila povezana sa nacističkim učenjem i radom Hitlerove vlade.

Među prednacističkim vernicima astrologije je bio i nemački okultista Gvido fon List (1848-1919)[51]. List je bio okupiran brojnim okultnim potragama i svojim imenom je nazvao društvo Gvida fon Lista, koje je bilo povezano sa astrologijom i teosofijom[52]. List se u četrnaestoj godini zavetovao da he jednog dana sagraditi hram bogu nordijskih pagana Votanu. List je navodno video sebe kao živu vezu sa "Armenenom", drevnim društvom nemačkih magova koji su koristili kukasti krst kao svoj simbol. List je potpomagao oživljavanje nemačkog nacionalizma propagiranjem tevtonske mitologije koja će se kasnije inkorporisati u nacizam.

Među drugim privrženicima astrologije koji su dali svoj udeo nacističkoj filozofiji i učenju bio je Adolf Lanc (1874-1954), takođe poznat kao Jorg Lanc fon Lebenfels, koji je imao snažan uticaj na mladog Hitlera. Lanc je izdavao okultni časopis "Ostara", koji se široko bavio astrologijom i za koji se smatralo da je bio među omiljenim Hitlerovim štivom u toku njegovih dana krajnje nemaštine u Beču[53].

Još jedna veza između nacista i astrologa je okultista Rudolf Frajher fon Zebotendorf (1874-1945). Dobro poznat pisac u astrologiji, Zebotendorf je pripadao zlokobnom društvu Tule, tajnoj organizaciji koja je u svoje vreme proizvela nacistički pokret[54]. Ili od "Ostare" ili od društva Tule, ili možda od oboje, Hitler je usvojio kukasti krst kao znak svoje partije[55].

Govori se da je Rajh angažovao astrologe da bi učestvovali u bizarnoj organizaciji nazvanoj Berlinski Institut. Cilj instituta je bio da prepremi sve okultne veštine, od astrologije do crne magije da potpomognu vojne uspehe Nemačke[56]. Prema jednoj priči, astrolog po imenu Vilhelm Vulf je bio uvučen u ovu grupu i kasnije je opisao njene rezultate kao "jadne". Apsurdno je, dodao je, da bilo ko misli da natprirodni uticaj može biti angažovan u vojne ciljeve na takav način[57].

"Jadnost" je dobar opis delotvornosti astrologije za otkrivanje budućnosti. U svakom slučaju nacisti su verovali u astrologiju, kao što su i Rimljani pre njih; a kao što se desilo u carskom Rimu tako su i nacisti ispoljavali svoju veru u astrologiju, pokušavajući da spreče njeno praktikovanje nakon dolaska Hitlera na vlast. 1941. nacisti su specijalno zabranjivali astrologiju uz ostale okultne filozofije i delatnost[58]. Ova zabrana je bila deo onoga što je jedan istoričar nazvao velikom "bežanijom" okultista iz Nemačke[59]. Veoma slično Domicijanu pre njega, Hitler je očito bio zabrinut mogućnošću da neko uradi njegov horoskop i tako otkrije njegove slabosti.

Hitlerov pomoćnik Rudolf Hes (1894-1987) je čvrsto verovao u astrologiju. Istoričar Elik Hau je bio mišljenja da je astrologija mogla imati značajnu ulogu u Hesovoj zagonetnoj odluci da sam odleti u Škotsku 10. maja 1941., u pokušaju da zaključi primirje sa Britanijom. Prema Hauu, smatra se da je Hes verovao da je astrološki uticaj na Hitlera bio veoma nepovoljan krajem aprila i početkom maja 1941. Izgleda da je Hes uzeo na sebe obavezu da spase svog voljenog Firera i da dovede do mira sa Britanijom. Misija je bila neuspešna: Hes je zadržan u Britaniji, suđeno mu je u Nirnbergu nakon rata i osuđen je na doživotnu robiju[60]. Hes je bio učenik astrologa i "geopolitičara" Karla fon Haushofera, koji je služio kao mentor Hitleru[61].

Za SS poglavara Hajnriha Himlera (1900-1945) se takođe navodi da je bio privržen astrologiji i jednom je objasnio Vulfu da su zakoni protiv nje imali nameru da spreče astrologe od primene svoje veštine na tobože nižu, "nearijevsku" rasu. Na primenjivanje načela astrologije na sve ljude sveta očito se gledalo kao na poricanje uzvišenog statusa arijevske rase.[62] Kasnije, mi ćemo ispitati kako sadašnji pokret Novog Doba - toliko privržen astrologiji, koliko nacisti nikad nisu bili - na sličan način nastupa deleći društvo na dve grupe: višu rasu okultnih posvećenika i niže vrste koje moraju biti uništene pre nego što nova era u društvu počne.

Čak i pre nego što su antiokultistički zakoni stupili na snagu, astrolozi pod Hitlerom su uvideli da neblagovremena ili loše usmerena proročanstva mogu značiti nevolju. Astrolog po imenu Karl Ernest Kraft je jednom predvideo da he Hitlerov život biti u opasnosti između 7. i 10. novembra 1939. Kraft je čak poslao telegram Hesu, upozoravajući da će Hitler ostati pod pretećim astrološkim uticajem nekoliko dana. Kraft je uhapšen[63]. Kasnije, Kraft je prešao da radi u ministarstvu propagande pod dr Jozefom Gebelsom, prepravljajući tzv. Nostradamusova proročanstva da bi načinili da Hitler izgleda kao nepobediv.

Kad se u Londonu pročulo da Hitler ima astrologa koji radi u njegovu korist, predsednik vlade Vinston Čerčil je zaposlio astrologa po imenu Luis de Vol da mu govori kakve savete može primati Hitler. Očito, ova okultna obaveštanja su zabavljala Čerčila. "Zašto bi Hitler imao monopol na astrologe?", šalio se on[64].

Rad de Vola za Čerčila mogao je imati svoju zabavnu stranu, ali na strani Nemačke astrologija je poprimala tragičan i tužan karakter kako se rat bližio kraju. Gebelsu podređeni Hans Fricše, optuženik na Nirnberškom procesu nakon rata, rekao je da je ministarstvo za propagandu pokušalo da podigne moral u poslednjim danima rata emitovanjem lažnih astroloških predviđanja o nedaćama posle kojih će za Nemce nastupiti srećna vremena. Ova lažna astrološka proricanja, rekao je Fricše, bila su jedina stvar koja je održala nadu kod mnogih Nemaca[65].

 

"Veliko doba"

 

Hitler je, navodno, povremeno govorio o astrološkim.[66] U astrologiji se kaže da su velika doba (epohe) periodi od oko 2000 godina u kojima ljudska civilizacija navodno nosi psihičku oznaku pojedinog znaka. Mnogi astrolozi su hrišćansku eru označili "dobom Ribe", obeleženu mukama i patnjama. Poznato je verovanje da ovo doba treba da nasledi "doba Vodolije", vreme mira, ljubavi, uživanja i idealizma[67]. Astrolozi se ne slažu u pogledu momenta kad doba Vodolije treba da osvane ali je opšte očekivanje da se prelaz uskoro desi, s obzirom da hrišćanska era traje oko 2000 godina, i prema rasporedu Novog Doba, sva je prošla i još samo ostaje da se okonča.

Jedno predviđanje pokreta Novog Doba za doba Vodolije je da he nepoželjni ostaci iz doba Ribe (tj. hrišćanske ere) biti verovatno "očišćeni", ratnim sukobom, pre no što nova okultistička era bude počela[68]. Neki tumači misle da se ovo odnosi na antihristovu vladavinu i na astrološku ulogu u pripremanju ljudskog roda na nju. "Pročišćenje" se pojavljuje kao ulepšan izraz za masovno uništenje: to je upravo plan o kome Sv. Pismo govori kad kaže šta će neprijatelj smerati Hrišćanima u poslednje dane[69].

Simbolika Vodolije u pokretu Novog Doba je jedan razlog da smatramo da će astrologija igrati značajnu ulogu u osnivanju antihristovog carstva, kao što je igrala takvu ulogu i prilikom uspona Hitlera, njegovog preteče.

Astrološki znak - Devica takođe ima poseban značaj u pokretu Novog Doba, iz nekoliko razloga. Kod novodobaca, Devica simboliše zemlju i stvari na zemlji, poput žitarica. Čistota je još jedna simbolika Device. Ova dva elementa simbolike Device - čistoća i zemlja - su značajne komponente kulta prirode kao "boginje" u novodobskom mišljenju. Ovo obožavanje prirode je simboličan pokušaj da se ponovo uđe u raj pukim ljudskim naporom. Zbog ovog pothvata je Devica, koja je istovremeno i okultna "boginja" i simbol zemlje, idealan simbol[70].

Devica je takođe bila tumačena kao simbol "Vavilona", religioznog svetskog poretka antihrista[71]. Ovo tumačenje se pojavljuje kao dosledno numeričkoj simbolici zodijaka. U modernoj upotrebi, Devica je šesti znak u horoskopu (Ovan je prvi), a šest se često tumači kao osobit(o) satanski broj; kao što je predstavljeno u broju zveri (666) u Otkrivenju[72]. Šta više, neki sledbenici novodobskog mišljenja tvrde da u Devici vide "triplicitet" koji deluje na tri nivoa - fizičkom, osećajnom i umnom. Tumači se da ovaj triplicitet predstavlja broj šest (broj Device) na svakom od ovih nivoa, što daje ukupno tri šestice, a to se može zapisati kao 666[73]. Prema ovom tumačenju, moderna astrološka simbolika Device može označavati đavolovo trostruko polaganje prava na tela, um i duše onih koji će prihvatiti pečat antihrista[74].

Vreme će pokazati jesu li ili ne ovi pogledi ispravni. U ovom trenutku, međutim, oni se pokazuju kao dosledni Sv. Pismu i modernoj astrološkoj simbolici. Takođe, lako se može zamisliti da đavo koristi zodijačku Devicu - iskrivljenje Betulah, Djeve iz Mazarota - da potpomogne uspostavljanje vladavine antihrista. Ovakav manevar će biti kulminacija mnogih satanskih parodija na dela Božija.

Šta više, može se videti još jedna trodelna zajednica kako se sada oblikuje u društvu: okultizam ulazi u hrišćanske konfesije, strukture političke vlasti i naučne ustanove naših dana.

Okultistička verovanja su tako široko rasprostranjena u modernim protestantskim i rimokatoličkim grupacijama, da su postala deo katoličkog katehizisnog materijala[75], a nije nepoznato da protestantski pastori odobravaju astrologiju i druge vidove okultizma. Luteranski sveštenik mi je jedanput rekao da ne vidi ništa loše u praktikovanju astrologije, sve dok ona ne kontroliše nečiji život. Ono što nije video je da astrologija, ako se ozbiljno praktikuje, zaista ovlada životom pojedinca, i kasnije može vrlo lako odvesti dubljem uplitanju u okultizam. Astrologija je navodno bila praktikovana u Beloj Kući poslednjih godina da bi se obezbedila tobožnja prednost u politici[76], a povećani interes naučnika za okultizam[77] ukazuje da se možda vraćamo na nešto slično situaciji na Zapadu u doba renesanse, kada je okultizam prožimao svetovnu politiku, crkve i naučnu zajednicu, sve skupa. Može li neko zamisliti poželjniju situaciju za đavola?

Kako tačno antihrist može koristiti simboliku astrologije da potpomogne ustanovljenje svog kratkotrajnog carstva na zemlji, ne možemo još reći. Mi još uvek znamo malo o konkretnim događajima koji će dovesti do antihristovog zacarenja, i tako je verovatno besmisleno vršiti veće spekulacije po tim pitanjima. Sa određenom sigurnošću, ipak, može se reći ovo: popularna vera u astrologiju nudi simboliku koja se lako može iskoristiti za đavolove ciljeve, dokle god (ta vera) podstiče, ili barem toleriše, uplitanje u mnoge druge (i dublje) oblike okultnih aktivnosti.

Takve aktivnosti oblikovale su verovanja drevnog Vavilona i moderne Nemačke na sličan način, i sada, u poslednjoj dekadi 20. veka, astrolozi i drugi okultisti marljivo nude svoju "pomoć" političarima i narodnim čelnicima, kao što su Lili i Buker zadobijali naklonost generala Ferfeksa.

Slučaj Ferfeksa i njegove vojske pokazuje da će mase slediti svoje vođe. Svaka značajna ličnost koja donosi odluke, a prihvati astrologiju će verovatno povući sa sobom mnoge sledbenike; i svaki vernik astrologije postaje regrut đavolje vojske, do dana kada će antihrist pozvati na savez svih naroda. Zbog toga, svaki porast vere u astrologiju njene sledbenike uvodi u prihvatanja žiga antihrista, ako se desi da ovaj dođe u naše vreme.

Zbog toga što će žig dovesti do kazne u paklu ognjenom.[78] Pravoslavni hrišćanin ima zadatak da govori protiv astrologije i svih njenih pridružnih veština, naročito u ova poslednja vremena kad okultni uticaj na društvo postaje sveprisutan kao i vazduh koji udišemo, i kada astrološko "zlatno doba koje je opisao Makej, izgleda vrlo slično našem sopstvenom.

Mi se moramo truditi da što je moguće više ljudskih duša odvratimo od mračne veštine prema svetlosti Hristovoj, da bismo na sudu Božjem mogli da kažemo da smo učinili što smo mogli da upozorimo narode na opasnost od astrologije i njenog izumitelja đavola, koljača duša.

Do tad sećajmo se Božićnjeg tropara, koji govori o tri bivša astrologa koji su došli da se poklone Isusu Bogomladencu nakon što su videli Njegovu zvezdu na nebu:

"Tvoje Rođenje, Hriste Bože naš, obasja svet svetlošću Bogopoznanja; njime oni koji se zvezdama klanjahu, od zvezde behu naučeni da se klanjaju tebi, Suncu Pravde, i da Te poznaju, Istok s visine. Gospode, slava
Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #97 na: Kolovoz 03, 2011, 09:19:06 »

 

                                                                     RAT PRAVOSLAVLjA I OKULTIZMA

Nacional-socijalisti, sumanuti sanjari "hiljadugodišnjeg Rajha", su u Drugi svetski rat krenuli oslanjajući se na delatne sile okultizma. Svi nacistički vođi, počev od Adolfa Hitlera, preko Rudolfa Hesa, do šefa esesovaca Himlera, verovali su u magiju i astrološka proricanja, a mrzeli sve što je Hristovo, smatrajući Hrista Svesilnoga "slabićem", kao i krvožedni gonitelji hrišćana pre njih. Sledeći astrološke prognoze, poveli su rat, i izgledalo je da su demonskim hordama kojima su služili niko ne može suprostaviti: nemačka čizma gazila je Evropu sve bešnje. Ali, ko je veliki kao Bog pravoslavnih? Sila germanskih novopagana slomila se u naletu na pravoslavnu Rusiju.

Rusija je napadnuta 22. juna 1941, na Dan svih svetih u zemlji ruskoj zablistalih. Ruska Crkva je, od strane krvavog boljševičkog režima, bila saterana u bedu: ubijeni su milioni vernika, uništeno je na hiljade hramova i manastira, a u doba nasrtaja nacista na Sovjetski Savez trajala je "bezbožna petoletka", čiji je, po Staljinovom naređenju, cilj bio - uništenje religije! Nemci su, zbog bezbožništva vođa i potčinjenog im, negda pravoslavnog, naroda, pobeđivali na svim frontovima, i munjevitim akcijama stigli nadomak Moskve, kao nekad Napoleon, koji je želeo da, posle pobede nad Rusima, sebe proglasi "mesijom" nove religije "ujedinjenog čovečanstva" (slično je o tome maštao i Hitler). Tada se desio preokret.

Kada je Rusija napadnuta, mnogi njeni pravoslavni prijatelji počeli su da vapiju Bogu za izbavljenje. Mitropolit Livanskih gora Ilija, pravoslavni Grk, prepun ljubavi prema mnogonapaćenom ruskom narodu, povukao se u podzemnu keliju i naložio na sebe najstroži post, ne jedući i ne pijući ništa, moleći se Bogu da mu otkrije šta je najbolje za spasenje Rusije. Posle tri dana, u ognjenom stubu javila mu se Majka Božja, koja je rekla da, ako ruski vlastodršci hoće da zemlja bude spasena, moraju otvoriti zatvorene crkve, manastire i duhovne škole, a iz logora vratiti sveštenika koji su ostali u životu. Pred čudotvornom ikonom Kazanske Bogorodice molebane treba odslužiti u Moskvi, Lenjingradu, Staljingradu. Ako to ne bude ispunjeno, Rusija će propasti. Mitropolit Ilija o tome nije obavestio samo jerarhe Ruske Crkve, nego i tiranina Staljina. Nemci su već pretili da će osvojiti Moskvu. Staljin je pristao da Pravoslavlju vrati mesto koje mu pripada (očito, ne čista srca i pokajnički; ali je ipak pristao!)

Otvoreno je 14000 hramova, 85 manastira, 8 bogoslovija i dve duhovne akademije. Jedinice su dobijale imena po svetim kneževima - vitezovima Dimitriju Donskom i Aleksandru Nevskom. Služene su molitve po mnogim svetinjama, a ponovo je oživela Trojice-Sergijeva Lavra. Čak se i Staljin obraćao narodu sa "Braćo i sestre!" (naravno, opet licemerno, ali opet obraćao se!) I Gospod je počeo da spasava rusku zemlju.

Luj Pauel i Žak Beržije u knjizi "Jutro magova" pišu da je Hitleru od strane astrologa bilo prorokovano da će zima 1941/1942. biti laka. Zato svoju vojsku nije dobro opremio za zimske uslove ratovanja. Decembar 1941. je došao i okultna "proročanstva" se nisu ostvarila: temperatura je bila 40 ispod nule! Vermaht je umirao od hladnoće, a bojna vozila su postajala neupotrebljiva. Oklopni korpus koji je za 18 dana pobedio Poljsku i koji je Hitler nazvao "besmrtnicima" pretrpeo je najveći poraz od Boga, upravitelja svega vidivog i nevidivog, od Boga Kome se ruska zemlja obratila po savetu Bogorodičinom. Astrologija se pokazala nemoćnom pred silom Hristovom. Hitler je besneo, ali su ga magijske sile izdavale sve više.

Nizala se pobeda za pobedom ruskog oružja. Do tada nepobediva nacistička vojska odjednom je bila prinuđena da se povlači. Jedna po jedna, bitke su gubljene, i rat se bližio svom kraju. Božja pomoć je bila očita. Kada su, na primer, 1944. godine Rusi na juriš osvajali Kenigsberg (potonji Kalinjingrad, Kantovo rodno mesto), nemačke jedinice, dobro utvrđene, se nisu predavale. Izginulo je mnogo ruskih vojnika, a Kenigsberg je odolevao. Tada su dovedeni pravoslavni sveštenici koji su odslužili moleban za pobedu i u odeždama, sa kadionicama u rukama, pošli prema nemačkim vatrenim linijama. Oružje neprijatelja je ćutalo! Nisu pucale puške, mitraljezi, topovi. Rusi su krenuli u juriš. Nemci nisu ispalili ni metka! Grad je osvojen skoro bez prolivanja krvi. Kasnije su nemački zarobljenici svedočili da je neka nadljudska sila sprečila dejstvo njihovog oružja, a da je iza ruske vojske, na nebu, stajala Madona (Bogorodica) koja je Rusima pomagala. Opet su, kao u doba Napoleona, rogovi antihristovske nemani bili slomljeni u nasrtaju na pravoslavnu Rusiju.

Satanske sile, skrivene u tami tajnih društava, koje danas rade na stvaranju "novog svetskog poretka", za širu javnost napravile su sinkretistički religiozni pokretu Nju Ejdž (New Age), pokret za ostvarenje tzv. "novog doba". U Nju Ejdžu su sve moguće sekte i sledbenici okultizma: počev od liberalnih protestanata, preko dalekoističnih guru-grupa, do veštica i satanista. Jedan od sastavnih delova Nju Ejdž "religioznosti" je astrologija. Novodobci smatraju da je čovečanstvo, pre dve hiljade godina zajedno sa planetom Zemljom ušlo u zodijački znak Ribe (koja, tobož, predstavlja Hrišćanstvo). Od šezdesetih godina, ono je tvrde, u astrološkom znaku Vodolije. To jest: Hrišćanstvu je "odzvonilo"; počinje nova faza "kosmičke evolucije". U toj fazi, sve religije treba da se ujedine; nužno je stvoriti jednu svetsku državu, jedno sudstvo, jednu policiju, jednu vojsku; okultizam i magija, prizivanje duhova, gatarske i vračarske veštine služiće "novom čovečanstvu" za "širenje polja svesti". Svi oni koji odbijaju ujedinjenje treba da budu " eliminisani" kroz niz ratova. Tako bi se planeta Zemlja "pročistila", a duše pobijenih reinkarnacijom "preselile" u nova tela, i vratile na našu planetu, ovog puta svesne vrednosti "Novog svetskog poretka". Ovo bi bilo demonsko buncanje da mnoge globalističke ustanove ne stoje iza Nju Ejdža. U "Doba Vodolije" tradicionalna porodica biće razorena (jer stvara "sebičnog pojedinca"); seksualni promiskuitet će carevati, a svi će biti vođeni od tzv. "duhova - vodiča" (očito demona), koji će čovečanstvo učiti da postane neka vrsta "kolektivnog natčoveka", na čelu sa svetskim carem, lažnim mesijom, tzv. Majtrejom. Vodolijaške ideje propagiraju se i seću svuda, pa i kod nas Formanov film "Kosa", koji je glorifikovao hipikomunu kao obrazac novodobske zajednice, imao je i himnu, pesmu "The Age of Aquarius" ("Doba Vodolije"). Propaganda laži se nastavlja filmovima kakav je, na primer, "Nostradamus", delo o jednom od lažnih proroka Evrope na koga se vodolijaši takođe pozivaju.

Očito je da je okultizam postao sastavni deo svetske politike (sadašnji predsednik Rusije, recimo, ni jedan politički potez ne čini bez konsultacije sa svojim astrolozima.) Isto je tako očito da se plodovi okultističke tame već vide: krvavi ratovi, zločini, opšti razvrat, bujanje satanskih sekti. Cilj: uništenje Crkve Božje, proterivanje Hrista iz duša svih ljudi. Međutim, reč je o ćoravom poslu, koji niti je kad uspeo, niti će kad uspeti. Spasitelj je obećao da Njegovoj Crkvi ni vrata adova neće odoleti, a antihrista, poslednjeg lažnog mesiju u zlu ujedinjenih nacija, On će ubiti "pojavom svoga prisustva" (2. Sol. 2, Cool, kad drugi put u sili i slavi dođe da rodu ljudskom, vaskrslom iz mrtvih, sudi po pravdi i ljubavi Svojoj. Treba biti svestan da istorija, sve brže, ulazi u svoju završnu fazu: boj Jagnjeta sa zverima iz bezdana. Životom u Crkvi, postom, molitvom, pokajanjem, Pričešćem, vernošću Pravoslavlju bićemo kadri da odolimo svim iskušenjima koja nam predstoje, vođeni Carem careva i Gospodarem gospodara, Hristom Bogom našim.


 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #98 na: Kolovoz 03, 2011, 09:21:14 »

                                                                                         NOSTRADAMUS

Mišela de Nostradamusa smatraju najvećim prorokom i astrologom svih vremena. Ko ga smatra? Svi koji ne priznaju istinske proroke, Proroke Božije, nego se vode svojom, od greha otežalom i pijanom, voljom i željom da ugledaju Novo Doba, Doba koje će zameniti Hristovu eru. O Nostradamusu se piše, snimaju se filmovi (prema tim filmovima ispada da je sve "pogodio"), izdaju se njegove centurije sa komentarima. Pošto je ovo ime prisutno i u našoj javnosti, da kažemo koju reč o njemu.

Nostradamus je, znamo, bio lekar, koji se bavio i astronomijom i astrologijom. U tajne astrologije ga je uveo deda Jevrejin. Kada je proricao, nije imao nikakva "nadahnuća od Boga", nego je koristio tipični magijski instrumentarijum: bronzani tronožac, čarobni štapić, vodu i plamen, i padao u trans, dobijajući groznicu neobične vrste, kojoj njegovi bližnji nisu znali uzrok. (Pravoslavni Hrišćani taj uzrok znaju: spopadao ga je zli duh, kao i ostale "proroke" koji proriču iz stanja opsednutosti!).

Najbolji način da se oceni kakav je prorok je provera da li su se njegova proročanstva ispunila. Godine 1991. u Beogradu se pojavila knjiga "Nostradamusova proročanstva", koja je izazvala veliku pažnju javnosti i veoma se dobro prodavala. Ljudi su danas verovatno zaboravili šta su tamo pročitali, i kako se "prorečeno" poklopilo sa stvarnošću. No, da ih podsetimo.

Za godinu 1991. pisalo je da će prestati potreba za Atlantskim paktom. NATO se, od tada do danas, širi sve više.

Godine 1992, 7. juna, bilo je predviđeno rušenje nacionalističkih ideja i stvaranje "stvarne demokratije": "Nacionalizmi su suzbijeni... Svi veruju u veliko ljudsko bratstvo". U to vreme, besneo je rat na prostorima bivše Jugoslavije.

Godine 1993. najavljena je nova, "crvena" religija na Bliskom Istoku. Jedan od vođa te religije he platiti glavom, a drugi se sakriti u rulji. Ništa slično se nije desilo.

Trebalo je, po Nostradamusu, da 1995. prisustvujemo jednom verskom ratu, koji he voditi afričke trupe izazivajući pometnju u "Svetom Rimu". Rimovano, proročanstvo je glasilo ovako: " Papa he biti zarobljen na brodu, i sva papska dobra he da odu". Komentar je izlišan.

Da je bilo po Nostradamusovom, na prestolu "pontifex maximusa" od 1996. trebalo je da sedi izvesni Sabinjanin. Međutim, tamo je još uvek Poljak. Takođe, moralo se desiti da se na Istoku pojavi Veliki Učitelj (komentatori centurija su mislili da je reč o početku Novog Doba na čelu sa Sai Babom). Najavljen je i strogi zakonodavac, koji bi obuzda shizme.

Za godinu 1997. Rimska crkva je "otkrivena" kao organizacija koja će strožije kažnjavati jeretike. U aprilu je trebalo da bude strašan zemljotres na Apeninskom poluostrvu i da se otvori grobnica velikog Rimljanina.

Čitaocima je ostalo da sami prosude koliko se od svega što je najavljeno ispunilo. Nostradamusove centurije nisu ništa drugo do žalosna zbrka, koju može da tumači kako ko xoće, i da u njih učitava šta mu se svidi (po okultističkom hermeneutičkom principu koji je naš narod umešno sažeo u formulu: "Što je babi milo, to joj se i snilo"!).

 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
Ορθοδοξία
जीव
कृष्ण
Postova: 3178
Offline Offline
Spol: Muški
Hristos Voskrese radosti moja
« Odgovor #99 na: Kolovoz 03, 2011, 09:29:05 »

                                                                                 Janja Todorović

                                                                        ČOVEK JE VIŠI OD ZVEZDA

Blagosloven dan u koji izbavih od zablude lažljive nauke demonske, što se zove astrologijom - kraljicom okultnih nauka!

Slava i hvala milosti Gospodnjoj što mi otvori duhovni vid te progledah i spoznah opasne zamke đavolske, koje postavi nečastivi lakovernim i duhovno neprosvećenim ljudima, preko poznavanja tajni zvezdane magije astrološke!

I Crkvi Hristovoj koja me preko slugu svojih na vreme zaustavi da ne pogubim dušu svoju i duše onih koji verovahu mome "gatanju po zvezdama".

 

Duhovno ozdravljenje

 

Prošle su dve godine otkako sam prestala da se profesionalno bavim poslom "astrologa", vreme koje mi je bilo potrebno da duhovno ozdravim, da se oporavim od pogubnih posledica po dušu i telo usled lakomislenog uplitanja u zabranjena znanja i tajne nepotrebne čoveku, osim na sopstvenu propast. Mnogi koji krenu ovom stazom boluju od nejasnog uverenja da čine bogougodno delo, da pomažu ljudima i služe Bogu, ne sluteći da je "bog" kome služe - satana. Na početku svoga rada i sama sam živela u uverenju da činim dobro, i ništa me nije moglo uveriti da to nije istina, osim života koji je potom usledio.

Ove redove pišem iz dva razloga: prvi je - potreba da svojom ispovešću pomognem zavedenim dušama koje rade posao astrologa, i onima koji traže njihove usluge, jer obe strane čine veliki greh. A ljude koji znaju kom gospodaru služe, i to čine svesno, žalim kao duhovno mrtve, iako telesno žive. Mada, za sve, pa i za njih nade uvek ima, jer, nikad nije kasno pokajati se i - preobraziti!

Drugi razlog je - iskupljenje! Kako sam i sama bila nesvesni demonski sluga i učitelj mnogima koji su za mnom u neznanju pošli putem propasti, osećam odgovornost da im ukažem da su duhovne staze i učenja koja nam se nude u mnogobrojnim oblicima sa Istoka i Zapada, sva lažna, osim Isusa Hrista, čiji put i mi treba da sledimo.

 

Greh slavoljublja

 

Ima mnogo grehova zbog kojih se čovek nalazi u vlasti satanskoj, a suštinski greh kome sam robovala i koji mi je bio zao gospodar mnogo godina jeste - slavoljublje! Verovala sam da mi je namenjena posebna sudbina, uzvišen zadatak koji imaju samo izuzetni ljudi. Na pozornici života, mislila sa, meni je namenjena glavna uloga... Povlašćen položaj u porodici i poneki talenat kojim me je Bog obdario samo su me učvrstili u tom uverenju. Tako se gordom umu "prirodno" prilepilo sujetno znanje astrologije koja te lako i brzo uzdiže na pijedestal "mudrosti", jer, tobože, znaš sve tajne neba i zemlje, svima deliš savete, imaš ljudske sudbine u "malom prstu", prorok si, a proroci svuda uživaju veliku čast.

Sada, dok pišem o ovome, tuga me obuzima zbog besmisla i praznoverja koje se preko astroverovanja predstavljalo kao nekakvo veliko znanje...

Iako sam rođena u patrijarhalnoj pravoslavnoj porodici, krštena odmah po rođenju, vaspitavana strogo, bila primer dobrog đaka i studenta, osobe koja svesno ispunjava svoje obaveze, do skora sam prezirala i odbacivala ono jedino vredno i zdravo utemeljeno u mojoj ličnosti, kao zastarelo, u neskladu s Novim Dobom, kao smetnju evoluciji čovekovoj. Porodica je vremenom zaboravila na Boga i Crkvu Božiju, a običaje je držala reda radi. Udajom sam ušla u ateiziranu sredinu koja za Boga uopšte nije znala, i sve hrišćansko i svetosavsko joj je bilo strano, čak mrsko. Njihov bezbožan način života me je boleo, jer su oboleli moralno i duhovno, ali nisam znala od čega je došla bolest i gde je lek protiv takvog stanja. Sve oko mene je bilo u užasnom neskladu, nerazumevanju i neljubavi...

Jedan greh vuče drugi. Jedan pad vuče novi, još dublji. Fanatična potreba za sticanjem znanja vodila me je sa proučavanja jedne oblasti za drugom, jednu filozofiju života sam zamenjivala drugom, dok se nisam srela sa okultizmom koji je izgledao kao kruna svega naučenog što čovek može da primeni u praksi. Daje odgovor na sva suštinska pitanja smisla i cilja života. Otkrovenje Tajne... Pošto nisam bila evanćelski obrazovana, nije za mene postojalo ništa s čim bih uporedila novostečeno znanje. Zadovoljilo me je objašnjenje "učitelja" da se samo "naprednim duhovima" otkriva ono što je inače skriveno, nedostupno. Iako nisam znala da je to od Boga zabranjeno i za ljude, od početka sam osećala da tu nešto ne valja. Svi su radili tajno, pod pseudonimom, a ja sam odmah želela u javnost, jer, ako je dobro kao što izgleda, ona treba svima da posluži, razmišljala sam.

Kad sam otovrila vrata svoga srca astrologiji i hiromantiji (gledanje u dlan), i vrata svoga doma učiteljima drevnih okultnih učenja Istoka, počeo je moj pad... Teren mu je pripravljen mnogo ranije, a sada je zapečaćen - duhovnim opravdanjem bezbožnog načina života.

Moj pad okolina je doživljavala kao napredak, uspeh, i ja sam svesrdno podržavala tu iluziju.

Popularnost je došla preko noći. Još se nisam temeljno učvrstila u svom novom znanju i zvanju, već me je poznavao ceo grad, telefoni su zvonili danonoćno, novine, radio i televizija su mi širom otvorili svoja vrata... Poštovanje i priznanje od strane ljudi došlo je munjevito i bez provere toga šta ja to stvarno radim i kako radim. Nastojala sam da trudom i radom opravdam svoj uspeh, ali to je u celoj priči bilo sporedno.

Kao da je bilo dovoljno što sam dala svoj pristanak svetu okultizma, da bi se svet meni poklonio...

U početku, slava mi je godila, jer mi je omogućavala da rešim mnoga materijalna i profesionalna pitanja sa lakoćom. Uostalom, to sam i želela: postala sam poznato ime, neko čije se mišljenje uvažavalo, novinari su me intervjuisali, pitali za stav o ovom i onom važnom pitanju, događaju, ličnosti, i to sve zato što znam tajne nedokučive astrologije... Većina ljudi sa kojima sam dolazila u dodir verovali su bezrezervno astrologiji; za cenu nisu pitali iako nije bila mala; rado su plaćali naručene horoskope za celu porodicu; tražili mesečne, kvartalne, godišnje; usklađivali svoje poslovne i privatne obaveze sa kretanjem zvezda. Bila sam savetnik savetnicima: advokati, profesori, političari, sudije, umetnici, lekari, biznismeni - uglavnom su bili moji klijenti. Znala sam koliko ne znam i čudila se kako mi traže savet u ozbiljnim profesionalnim i društvenim pitanjima. Rečeno snimaju na trake, kasnije preslušavaju, najčešće postupe po uputstvu.

Ubrzo sam izbila u sam vrh stručnjaka za ovu oblast. Nisam ni slutila da se nalazim na vrhu ledenog brega čije je podnožje u paklu. Ljudi su mi istinski verovali, i to me je obavezivalo na veliku odgovornost. Imponovala im je moja obrazovanost jer se ovim poslom uglavnom bave neuki, i to je bila nekakva garancija stručnosti. Dugo sam posvećivala pažnju svakoj osobi koja mi dođe, stalno spremna na dodatne savete, kontakte, eventualno druženje. Mnogi klijenti su mi postali prijatelji.

Moja tumačenja horoskopa su bila zanimljiva, potkrepljena mnogobrojnim primerima iz svetske kulture, filozofije, književnosti. U velikom procentu tačna proricanja budućnosti, analize ličnosti adekvatne, često i osoba koje nisu prisutne, da je to bilo zapanjujuće. Bila sam toliko sigurna da će se rečeno ostvariti tako da sam bez straha snimala sve na trake, verujući u svoje znanje, intuiciju i - Božiju pomoć. Živela sam u uverenju da činim bogougodno delo, da pomažem ljudima, te da "bog" neće dozvoliti da pogrešim jer sam u njegovoj službi.

To što sam izuzetno zarađivala smatrala sam prirodnim jer sam puno i davala. Doživljavala sam kao Božiju milost, jer se moj rad poklopio sa vremenom strašne inflacije od 1989. do 1993. Bog je dao meni da ja dam drugima... Istina, ponekad sam se pitala da li je u redu da neko plati 50 ili 100 maraka za horoskop dok drugi nemaju da jedu. Savest sam umirivala tako što sam primala sve koji žele da dođu kod mene a ne mogu da plate, bez razlike. I materijalno sam pomagala neke koji su bili u teškoj situaciji, uglavnom rođake i prijatelje. Ipak, pre svega, udovoljavala sam soptvenim prohtevima i željama, i konačno mislila da sam veoma sposobna, veoma uspešna, vrlo pametna, da he uvek tako biti, i da to i zaslužujem. Ako mogu isto što i ja, neka sednu i nauče astrologiju. Videće da to nije nimalo lako.

 

Savet dobrog starca

 

Vreme mi je polako otkrivalo laž mog novog položaja, jer sam i sama pored spoljašnjeg sjaja u dubini duše bila veoma nesrećna. Toliko da sam želela da umrem, jer sve to što radim, ceo život, nema nikakvog smisla. I slava, i novac, i znanje ništa ne vrede! Moje unutrašnje biće nesvesno zna da nije na pravom putu i zato u svemu vidi besmisao, a koji je pravi put ne zna!

Razumela sam ljude koji su mi dolazili, osećali se promašeno i prazno bez obzira što žive u pristojnim porodicama, što su se ostvarili u poslu, ili imaju neko veliko bogatstvo. Znala sam šta im nedostaje, jer to isto i meni je nedostajalo. Zato jure od gatara do vidovnjaka, od iscelitelja do ekstrasensa, spremni mnogo da plate samo da bi našli lek za svoju jadnu dušu, zarobljenu grehom i lažju. Istinski sam ih volela i oni su to osećali. Iz toga razloga su želeli pre kod mene nego kod drugih, jer su videli da mi nije cilj samo novac. Jadni ljudi! Pričam priču koja im godi i "češka uši", prodajem pamet, pažnju, vreme koje im posvećujem, ali, vidim - rešenje za njihove probleme nije kod mene.

Kad mi se prvi put rodila ozbiljna sumnja u sve što radim, taj točak se nije više mogao zaustaviti. Osećala sam da Božija istina daje konačne odgovore, a slabosti i šupljine okultizma predstavljaju još jednu obmanu u nizu svih lažnih vrednosti ovoga sveta.

Otišla sam jednom prilikom na selo i komšija, pobožan starac, koji je čuo šta radim, reče mi: "Dete, okani se đavoljeg posla, uzeće ti dušu!"

Osećala sam se superiorno, sveznajuće pred smirenim starcem od 86 godina, pa se upustih u široku diskusiju da mu objasnim svu mudrost drevnog znanja koje pomaže ljudima da otkriju najskrivenije tajne o sebi, a mi živimo pored toga neuki, kao i naši sveštenici koji nam ne daju da se duhovno uzdignemo kako bi držali monopol nad narodom. Okultisti, tj. alternativci kako se to popularno zove, su im konkurencija i zato ih ne vole. Jer oni posao isceljivanja rade bolje, iskrenije... Pomažu ljudima da spremni uđu u 21. vek, razvijajući višu svest, umne potencijale, telepatiju, vidovitost, sposobnost samoisceljenja.

Bogobojažljivi starac mi odgovori: "Mi dete, ovde u selu ne znamo za to, a opet lepo živimo. Mož' biti da je tako k'o što govoriš... Ali, mi znamo za Boga istinitoga, Hrista Spasitelja i veru pravoslavnu... Nego, valjda su tebe ovi nekrsti na vakultetu tome naučili?"

Aa, ne znaju ni oni za to! I oni pripadaju Starom dobu, Eri Riba koja prolazi. To je mudrost još veća od njihove... I tako, sve vere, sva znanja dostupna ljudima, sva božanstva, treba da služe čoveku na korist. Ako nije prevara, zloupotreba, i na silu, već od njihove dobre volje - sve je u redu.

Blaga upozorenja dobrog starca potkrepljena primerima onih koji su teško stradali ako su se bavili bilo čime što je van učenja Crkve, nisam uzela ozbiljno. Kad je rekao da će se moliti za mene, odmahnula sam rukom govoreći mu da se mane tih praznoverica jer to ne pomaže...

 

Kanal demonske sile

 

Radila sam preterano, ponekad i po 16 sati dnevno da bih ispunila sve obaveze. Radila sam sa mnogo entuzijazma i odricanja odrađujući svoj "karmički dug" i služeći "bogu"i ljudima. Pisala mnogobrojne članke po novinama, učestvovala u radio i TV - emisijama, vodila Školu astrologije, sa ciljem da što više ljudi uz moju pomoć sebi pomogne, stekavši da što više ljudi uz moju pomoć sebi pomogne, stekavši pravo znanje i obrazovanje.

Veliki napor je pratio i veliki zamor. Više nisam imala mira spoljašnjeg ni unutrašnjeg. Oko mene je suviše ljudi koji su, izgledalo je, nemilosrdni u svojim zahtevima. Rasipaju mi vreme i energiju. Trudim se da savesno odgovorim na sve pozive, ali ne mogu. Pretrpana sam i umorna od svega.

Na početku, godinu-dve, osećala sam veliki polet i energiju. I sama sam se čudila odakle mi toliko snage. Pripisivala sam je posledicama svog duhovnog rada... Ljudi oko mene su to uviđali, divili se, želeli da i oni nauče kako da postanu bolji nego što im, sada znam, ne treba i što im škodi: "To je moj posao, oni imaju svoj, ali, baš ako hoće..." Opet se branim velikom cenom. "Neka plate, naučiće..."

Mesecima, godinama kasnije slede povratni odgovori da su, mojom pomoći, uspeli u onim oblastima koje su ranije predstavljale problem. Žene su naučile kako da postanu "veštice", a muškarci "demoni". Sad vidim kako je to lako: zaboraviš na Boga i ljudskost, pustiš se i začas se nađeš u carstvu tame...

Osetila sam u sebi neku čudnu moć! Silu koja ima vlast nad ljudima i oni joj se rado potčinjavaju. Postaju zavisni od moje priče, razgovora, prisustva, traže usmerenje, pomoć pri donošenju odluka, spremni su na sve samo da ih ne odbacim. Žele da im budem "učiteljica", duhovni vođa, što ja odbijam, jer me to, ipak, plaši. Često su me sanjali i po uputstvu iz sna dolazili meni.

Osećala sam veliku odgovornost za sve te ljude koje mi Bog šalje i zato nisam nikad ni u čemu prešla granice dozvoljenog, ili što bi bilo na štetu bilo kome. Jer, znala sam, ta " moć" nije moja, već " božija", znala sam da ne smem da je zloupotrebim.

Vremenom sam počela da primećujem da nisam "sama". To prisustvo "sile" registrovala sam kroz nekakav "trubni" glas u tumačenju horoskopa. Iskusniji od mene su mi objasnili da sam kanal "više sile" koja mi pomaže i to smatrali velikim postignućem. Gledanje u prošlost išlo je lako, budućnost takođe. Uglavnom sam davala iznenađujuće tačne podatke u osobama koje ne znam, od opisa karaktera ličnosti do događaja iz života. Kad nisam sigurna koncentrišem se, i sa levog ramena kao da čujem glas, unutrašnjim sluhom, koji i kaže šta treba.

I sama sam u snovima dobijala uputstva šta da radim. Ili, šta će se desiti. Predskazanja su se uglavnom ispunjavala. Bivala sam zaprepašćena osobama, mestima ili situacijama koje sam viđala mesecima ranije u snu, a kasnije na javi. Ponekad dobijala znanje "iz viših sfera", i kad bih kasnije došla do knjiga i pročitala već naučeno, bio je to vrhunac iznenađenja. Rado sam pričala ljudima šta mi se dešavalo, jer me je zabavljalo da je nešto tako moguće.

I fizički sam se promenila. Uvek sam volela diskretan izgled bez ukrasa i šminke, a sada je bilo suprotno. Ofarbala sam kosu u crvenu boju, oblačila se upadljivije, ponašala se dosta agresivno. Nekim čudnim putevima su mi stizali na poklon prstenje, plaštevi, magijski simboli; dolazili neobični ljudi, kao da nisu sa ovog sveta, čuli su za mene, da me upoznaju, da se udružimo i sarađujemo, i slično.

Jedna drugarica mi reče: "Ličiš na modernu vešticu!" Ova rečenica me je uplašila jer nisam primećivala da se menjam. Uvek sam morala biti blistava, dominantna, interesantna, pobednička, zavodljiva. Od toga je donekle zavisio i moj status, ugled u poslu. To što sam govorila ljudima kakvi treba da postanu morala sam i sama biti. Veštice sam zamišljala ružnim i starim.

Uostalom, nisam verovala da postoje veštice i đavoli, mislila sam da je to samo metafora. A u "boga" sam verovala, mada sasvim nejasno. Nisam poznavala Boga Istinitoga i Jedinoga i nisam ispunjavala Njegove zapovesti. Tek kasnije sam otkrila da je najveći uspeh satane da nas ubedi da on ne postoji. Tad smo u njegovoj vlasti bez otpora.

Promenio mi se i karakter. Sve se usklađivalo sa mojom novom ulogom. Prava moja suština stidljivo se povukla pred lažnim sjajem koji je blistao upadljivo. Izgledalo je da rastem, da napredujem u svakom pogledu. Astrološki rad je pratila joga, meditacija, vegetarijanski način ishrane, vredno proučavanje mnogobrojnih okultističkih disciplina i vedantičke filozofije. To je bila moja duhovna praksa i ja sam je ozbiljno primenjivala.

 

Demonske sluge

 

Otkriće da većina astrologa ne veruje u Boga za mene je bilo pravo iznenađenje! Bila sam uverena da smo svi mi "božije" sluge na istom zadatku. Zatim otkrivam, da se služe lažima, da su pohlepni na novac, plaćaju visoke sume da se domognu medija, da se reklamiraju; smatrala sam da kvalitet rada sam sebe reklamira i nikad nisam ni dinara uložila u tu svrhu. Prevarom ljudima otimaju pare, žive nemoralno odajući se kocki, drogi, alkoholu, dok su preljube i blud prirodan način života. Sujetni, zli, duhovno poremećeni ljudi! Koga će oni da izleče kad su sami bolesni? Bože dragi, jesam li i ja kao oni?!

Ljudi kojima sam donekle verovala ovakvu pojavu su objašnjavali niskom evolucijom svesti, te da se služenjem u sferi duhovnog rada najbrže čiste i da je prirodno što je mnogo takvih. Samo retki, izuzetno napredni, u koje spadam i ja, nalaze se u višim sferama, jer su uveliko sebe pročistili od strasti.

Sada, dok ovo pišem, stidim se pred sobom, kakva sam bila i kakvim sam besmislicama verovala kao da su nekakve uzvišene istine. I još tome proučavala druge ljude!

Kakva demonska gordost! Smrtonosna hrana sujetnom egu koji se nasitio i presitio laži, pa je kao mehur od sapunice pukao kad više nije imao kud.

Posle jedne TV-emisije u kojoj sam bila gost sa još nekoliko đavolovih sledbenika, zgrozila sam se nad lažima i prevarama koje se, uz saradnju urednika i televizijskih trikova, serviraju jadnom narodu kao poslednje istine samo da bi se zaradilo što više novca. Nas predstavljaju kao nekakve svece, iako se na licu svakog čita ko je i šta je. Postajalo mi je jasno: "Ovo što radimo je veliko zlo! I ja dobrovoljno učestvujem u svemu, prednjačim u tom veštičijem skupu".

Tada sam odlučila da se više ne pojavljujem u javnosti. Da ne učestvujem u toj masovnoj prevari i pljački, masovnoj hipnozi duhovno ojađenih i slepih i gluvih, koji plaćaju po sto maraka za tri minuta straha, jer ih najčešće tobožnji vidovnjaci šokiraju strahovitom budućnošću ili nekom užasnom crnom magijom da bi opravdali svoju cenu i rad. Povučena, u samoći, mogu ispravno da radim sa ljudima i da im istinski pomognem, mislila sam.

Na svim skupovima i seminarima počela sam da uočavam da sam upala u društvo prljavih, pokvarenih nečasnih neznalica i varalica, veštica i demona. Često sam primećivala da fizički liče na svoje uzore. I bukvalno ih videla u tom strašnom obličju kakvim nam se na slikama prikazuju adski svetovi.

Sve religije, sve hramove, gurue i učitelje priznaju, samo ne Isusa Hrista, Crkvu Božiju, Presvetu Bogorodicu i sveštenike Hristove! Sva literatura sveta je poželjna za čitanje osim sveštenih knjiga Svete Pravoslavne Crkve Hristove! Ja sam poštovala svoju duhovnu tradiciju u istoj meri koliko i druga učenja, jer mi se činilo da je tako ispravno. U srcu sam osećala veliku razliku kad se molim Gospodu Isusu Hristu ili ponavljam mantru Krišni i Šivi. Od prvog mi je dolazila radost i mir, od drugog hladnoća i ravnodušnost.

 

Gospode,spasi me

 

Gospode, gde sam to i šta radim?! Otkud ja u ovom vilenjačkom kolu?! Kao da se nalazim u strašnom košmarnom snu.

Kako da probudim? I gde je izlaz iz ovog lavirinta? Sveznajući Bože, samo ti znaš i samo mi ti možeš pomoći!

Od tad sam radila povučeno, prestala da naplaćujem, i gledala kako da prekinem sa svim tim. Lečila sam se nevešto od slavoljubivosti, uviđajući da mi je slava mnogo zla donela. Žuđena popularnost postala je pretežak teret za moja pleća... Počela sam da ubiram gorke plodove koje sam zasejala... Dotadašnji rad me je obavezivao i nisam mogla tako lako da se povučem, iako sam to želela najviše na svetu.

Više nigde nisam mogla da se pojavim kao običan čovek već uvek samo kao opšte poznati i priznati astrolog koga saleću mnogobrojnim pitanjima i traženjem saveta:

Ide mi Mars 8. kućom? Šta da radim? Da li će doneti bolest porodici?

Saturn mi je u 7. kući. Da se odmah razvedem ili da sačekam da on povuče prvi potez?

Pomagaj, skratila mi se linija života! Umreću! Odjednom sam uvidela sav besmisao njihove i moje priče. Od mene traže nemoguće, gotova rešenja, skidaju odgovornost sa sebe prebacivši je na slepi fatum, ili drugog, a planetama i zvezdama pripisuju ono što su sami dužni da urade...

Kažem, molite se Bogu, On će vam pomoći, idite u crkvu, razgovarajte sa sveštenicima... Sada sam imala jasnu svest da je ovo njihov posao a ne moj. Vidim, više veruju meni, ili svakom priučenom gataru i vračaru nego Bogu Svemogućem... Užas! Šta napravih! Bože, oprosti mi! Spasi me i pomiluj, grešnu... Osetila sam da sam zaista grešna, da sam kriva, osetila sam istinski strah pred Božijom kaznom.

Moj duševni nemir postajao je sve neizdrživiji. Teret odgovornosti je postao nepodnošljiv jer sam shvatila da sam grešila. Oni netačni odgovori koji su se smatrali normalnim u svakom poslu počeli su da mi opterećuju savest. Ja lažem! I za laž uzimam novac. Nije me utešio veliki procenat tačnih odgovora, ili pohvale ljudi da sam im pomogla, da im se posle susreta sa mnom život preokrenuo. Kakva je to istina ako nije stopostotna istina? Ako je pola laž, onda je laž! Onda nije od Boga!

Svog "duhovnog vodiča" koji mi je bio pomagač, koga sam smatrala anđelom, dobrim duhom, više nisam mogla da " otpustim". Jasno sam osećala njegovo prisustvo kako me goni da činim i govorim suprotno od onog što želim. Ponekad sam čula "unutrašnje glasove". Um mi je bio strašno rastrzan.

Imala sam jaku potrebu za samoćom. Da pobegnem, da se odmorim, da zaboravim na planete i zvezde i sve te neverovatne ljudske sudbine. Da prestanem da se izražavam tim hibridnim okultističkim jezikom neistine.

Videla sam da moć koju ti satana daje ne može da se koristi bez manipulacije ljudima, i samo u egoistične svrhe. I kad pokušam da činim suprotno to nekako ne ide jedno sa drugim. Ljudi traže da njima manipulišeš, nude se jer su izgubljeni, duhovno dezorijentisani, a ta praznina se mora nekim sadržajem popuniti.

Moj telefon je bio javan. Zvonio je danonoćno. Sačekivali su me ispred zgrade, molili preko prijatelja da ih primim, nudili dvostruke i trostruke cene samo da dođu kod mene. Nigde se nisam mogla skloniti. Osećala sam se kao u klopci. Sebe sam doživljavala kao roba astrologije. Iako sam htela da je zaboravim i odbacim, uvidela sam da to neće ići lako, jer mi ljudi i porodica to ne daju. Smatraju me ludom što u vreme najžešće krize odbacujem siguran izvor prihoda.

 

Lažni prorok

 

Primetila sam jednu neverovatnu stvar. Novac, kojeg je bilo mnogo, kao da je proklet. Ništa dobro s njim nije moglo da se uradi. Gubio se, topio, ulagao u promašene poslove, jednom rečju - donosio zlo. A danas, kad ga nemam, sa malo postignem mnogo više. Počeo mi se gaditi. Zarađujem ga gatanjem! Veštica! Neka što pre ode od mene. Bolje mi je da gladujem, ili da prosim, nego da ga na ovakav način zarađujem! Ovo je nepošten način, svejedno što ljudi to opravdavaju "prodavanjem znanja i veštine".

Lažna nauka! Lažni učitelji! Lažni proroci! Satanine sluge! I ja jedan od njih! Ova spoznaja me je porazila. U to vreme sam se osećala ništavno i bedno, bez samopoštovanja ili bilo kakvog samoopravdanja. Nije bilo potrebno da me iko osudi jer sam samu sebe najviše osuđivala.

Okultno znanje astrološke nauke pokaza se plitkim, praznim, dosadnim. Šablon koji se večno ponavlja, bez dubine, bez rasta u saznavanju, bez mogućnosti da čovek dobije stvarne odgovore na svoja pitanja. Za kreativno biće nekreativna astrologija se pokazala zaglupljujuća, a jezik kojim se služi - ograničavajući. Otvori ti oči za jedan ugao razumevanja čoveka, ali zato zatvori drugih deset.

Svaki iskren astrolog posle nekog vremena mora priznati da vara: sebe i druge! Samo je pitanje koliko će dugo istrajavati na obmani i samoobmani. Koliko dugo će dobrovoljno ostati u satanskoj vlasti. Kad kaže ne satani, istinski se sve oko njega počne menjati. Ljudi, život, pa i sama "sudbina" koja ga dotad prati kao neka zla kob.

Ja sam sve to sebi priznala i bila spremna i drugima da priznam. Ali - to nije išlo nimalo lako. Niko nije hteo da čuje, a kamoli da prihvati moje objašnjenje svega što se dešavalo sa mnom i što se i sa njima dešava. Iz porodice su čak stizale pretnje isterivanjem iz kuće ako prestanem da radim.

U to vreme je, milošću Božijom, Sveto Pismo ponovo došlo u moje ruke. Ranije sam ga čitala, u kući imala tri Biblije, ali u vreme bavljenja astrologijom kao da sam zaboravila da uopšte postoji. Na Crkvu isto tako. Sad se pitam - kako je to uopšte bilo moguće? To se u hrišćanstvu zove prelest. Zar je moć prelesti tako velika? Zar je tako velika moć iluzija ovoga sveta i opčinjenosti njegovim prolaznim lepotama i vrednostima da sam zaboravila na Boga, Božiji zakon, Božiju ljubav?!

Kao da me je Sunce obasjalo! Kao da sam srela najprisnijeg, najboljeg Prijatelja! Kao da sam doplovila u luku sa olujne pučine!

Shvatih da sam učinila veliki greh i da moram platiti cenu koja se traži. Bila sam spremna na svaku žrtvu, odricanje, pokajanje, čak i na smrt - samo da ponovo zaslužim oproštaj od Boga. Niko, i ništa više na svetu mi nije bilo važno, do toga. Do Boga.

Otvorim Sveto Pismo i pročitam: "Ne obraćajte se gatarama i vračarama, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš. A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu sa njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegova" (Levit. 19, 31., 20, 6).

Vidim da je "gatanje po zvezdama" zabranjeno i da se ono ostvaruje silom demonskom i po našaptavanju demona. Jedan svetitelj reče da je bolje i umreti nego se obraćati za pomoć demonskim slugama, te da oni koji traže pomoć od gatara i vračara sebe lišavaju pomoći Božijeg Promisla. Sve što se u mom životu do tada dešavalo, i način na koji se dešavalo, postalo mi je jasno. U svetlosti Reči Božije bio je osvetljen ceo moj život sa svim njegovim zabludama i mrakovima. Razumela sam izvor zla kome sam robovala, i razloge za činjenje zla, ali i načine prevazilaženja.

Dakle, i ja sam "lažni prorok" koga će Bog isterati izvan zidova Jerusalima! Služim satani! Đavolove sluge su mi prijatelji! Ubijam svoju dušu i duše onih koji mi dolaze po horoskop... Ubijam svoje dete, jer će i ono plaćati moj greh...

 

Spasenje kroz Crkvu

 

Crkva! Evo mog Spasenja! Miris tamjana, ikone svetitelja, mir, tišina... Osećala sam prisustvo Božije u Njegovom svetom hramu i osećala istinski život. Povratio mi se mir. Tada ništa na svetu nisam želela do crkvu i službu Božiju. Glas sveštenika na liturgiji i molitve koje je izgovarao i kojima je obujmljivao svet bile su istinski melem za moju napaćenu dušu. Bila sam gladna hrane koju sam tamo dobijala. I želela je što više... Zagledana u blagi Lik Spasitelja roda ljudskog molila sam Ga danonoćno sa suzama i pokajanjem da me oslobodi sveza ćavolskih.

Lukavi đavo, sad, kad sam pripremila odstupnicu, izlazi preda me sa izuzetno primamljivim ponudama za nove poslove koji se samo poželeti mogu. Bez dvoumljenja sve odbijam, jer vidim klopku koja mi se sprema i iz koje se možda nikad neću spasiti.

Konačno sam naučila opreznosti. Povlačim se taktički korak po korak, i ne uzbuđuje me što me svet ne razume. Osuđuje me i kritikuje što činim dobro, hoće da me vrati na put zla.

Koliko je bilo lako ući u društvo demoniziranih, toliko je bilo teško povući se. Ne puštaju te, ulaguju ti se, ili ti prete. Ne mogu preko noći izbrisati iz svesti ljudi naviku koju su stekli prema meni znajući me u određenoj ulozi, pa ni iz sopstvene svesti naviku da razmišljam, reagujem na određeni način. Moja prošlost me drži zarobljenom. Što sam sejala sad žanjem: ko seje laž, žanje muku. Tako je bilo i sa mnom.

Molila sam se Bogu i po ceo dan da razveže okove greha, da bude milostiv meni grešnoj, i pošto je On Svemogući naći će načina da me izbavi, a ja prihvatam svaki način, pa makar to bila i bolest, nesreća, gubitak svega što imam. I upravo to mi se i desilo. Gubitak svega, što sam gradila posredstvom astrologije, bio je Božiji odgovor na moje molitve.

Gordoj osobi, kakva sam bila, nije bilo jednostavno da prizna krah, promašaj, prevaru, neznanje naročito, jer sam u prelest upala i zbog neznanja. Morala sam da se ponizim, da se pokajem, da iz srca iščupam sve što sam do tada ulagala u sebe, jednom rečju - da umrem, da bih se ponovo rodila.

Kao davljenik sa slamku držala sam se Svetog Pisma. To je bila jedina knjiga koju sam čitala, i prvi put mi ni jedna druga nije bila potrebna. Svaka reč me je okrepljivala i jačala u veri da ću pobediti zlo. Oživela sam iznutra, osetila radost, tihu i smirenu i konačno pronašla ono za čim sam oduvek tragala, cilj i smisao života. Pronašla Boga. Više nisam htela, ni smela da grešim.

Usledili su razgovori sa sveštenicima hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, predavanja, misionarska škola, što mi je pomoglo da se duhovno uzdignem, preporodim, ispovešću i pokajanjem da promenim dotadašnji način života. Crkva je za mene zaista postala Nojeva barka spasenja i bez nje više nisam mogla. U srcu sam osećala neizmernu zahvalnost njenim slugama uz čiju pomoć sam se otrgla od pakla. Žarko sam želela da se nekako odužim, pa se trudim da svojim primerom, (pričom) mnogim prijateljima dam podstreka da se vrate svojim korenima, pravoslavlju, Crkvi i bogougodnom načinu života.

 

Čovek je viši od zvezda

 

Davno pročitana rečenica vladike Nikolaja Velimirovića: "Po hrišćanskom učenju čovek je viši od zvezda", tek tada mi je postala jasna jer sam svojim životom istinski spoznala šta to zapravo znači.

O, voljeni Hriste Bože kako Te ranije nisam znala?! Koliko bih patnje i muka, poniženja i lutanja izbegla! Ali, opet sam Ti neizmerno zahvalna kad pomislim da je mogao proći ceo život a da Te ne upoznam, živeći nedostojno u grehu i zlu.

Ko nije sa Mnom, protiv Mene je...

Ko sa Mnom ne sabira, rasipa...

Ja sam Put, Istina i Život...

Ja sam blag i čovekoljubiv...

Bože dragi! Kako su ove reči istinite! Kakvi smo mi to hrišćani kad ne poznajemo svoga Učitelja? Niko mi nije pričao o Njemu jer Ga niko ne zna. Plamena ljubav prema Bogu, istini, dobru, zahvatila je celo moje biće. Opijena tom ljubavlju, nisam mogla po svu noć da spavam... pisala sam Mu pesme...

Počela sam svima da pričam o Spasitelju, o spasenju, o Božijoj ljubavi i milosrđu, o cilju života, o sebi kakva sam bila...

Sve sam izgubila! Ime, ugled, materijalna dobra... Nisam žalila nimalo jer sam znala da gubim lažno da bih zadobila ono pravo. I tada, a naročito sada, čini mi se da sam premalo žrtvovala u odnosu na ono šta sam dobila. U mom pokajanju

Bog mi se smilovao, te sam lako podnosila teškoće i samoću. Videvši moje pokajanje potkrepljeno delom, većina iskrenijih prijatelja se okrenula Bogu, što mi je bilo posebno milo jer sam osećala krivicu, zato što sam ih dotad navodila na zlo.

Iz istog razloga pišem ovu ispovest ne bih li pokazala istinu iskrenim dušama koje su zavedene na put laži da bi im se otvorile duhovne oči i uši, da vide i čuju gde je pravi put spasenja, gde je svetlost, i gde je istina, ne bi li se priklonili voljenom Isusu Hristu i sebe spasili večnih muka.



 

Evidentirano

I ako imam dar prorostva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
 Str: 1 2 3 4 [5] 6 7 8 ... 19   Gore
  Ispis  
 
Skoči na: